Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.
Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:
Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.
I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.
Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.
Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.
Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.
od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević
Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/
amlramzes | 05 Novembar, 2011 20:04
Runolist (Leontopodium alpinum) je veoma retka i zaštićena biljka ne samo u Srbiji već i u čitavoj Evropi. Može se naći samo na veoma nepristupačnim, kamenitim, planinskim liticama (otuda ime - lat. alpinus = planinski) pa je često njeno branje dovodilo do stradanja planinara.
amlramzes | 05 Novembar, 2011 19:52
Žuta lincura (Gentiana lutea) pripada familiji lincura (Gentianaceae) u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.
amlramzes | 05 Novembar, 2011 19:33
-(zeciji mak,gospina vlas) je visegodisnja zeljasta biljka iz porodice ljutica.Raste kao otrovan korov na osuncanom,plitkom i peskovitom zemljistu obraslom travom,ili izmedju grmlja,po retkim sumama,kamenitim brezuljcima i padinama.Rasprostranjen je u juznoj,srednjoj,severnoj,istocnoj Evropi,evropskom delu Rusije i zapadnoj Aziji,a narocito u zemljama oko Crnog mora,u Ukrajini,na Krimu,severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru.
amlramzes | 05 Novembar, 2011 19:15
Pančićeva omorika (Picea omorika) je endemit područja Podrinja, zapadne Srbije i istočne Bosne (okolina Višegrada). Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta.
amlramzes | 05 Novembar, 2011 18:32
Srpski cvet "vaskrsnuća"-kap vode ih vraća u život (od 270.000 vrsta cvetnica samo 30 ima tu sposobnost)
Za ramonde je vezana jedna neobična i retka pojava: čak i ako se potpuno osuše, mogu ponovo oživeti kada ih zalijemo. Verovatno zahvaljujući ovoj osobini, ramonde su preživele čak i poslednje ledeno doba. Ramonde su veoma zanimljive i retke biljke Srbije.
amlramzes | 04 Novembar, 2011 23:30
Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se u 'obdaništima' — kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov.
amlramzes | 04 Novembar, 2011 22:29
Otrov iz pesticida OC i PCB je 50-ih zatrovao njihova staništa i ribu kojom se hrane,ali se njhov broj nije povećao uprkos zabrani korišćenja tih pesticida 1979.Danas su zaštićene zakonom u svim Evropskim državama.Ranije je lovljena i zbog krzna i zbog konkurencije ribarima.Ovo je inteligentno i osećajno biće...a da li se to može reći i za čoveka ? (autor bloga)!
amlramzes | 03 Novembar, 2011 20:07
Velika droplja (Otis tarda) je ptica iz porodice droplji i jedina vrsta roda Otis. To je najteža ptica letačica na svetu. Naseljava uglavnom stepske predele Evrope i Azije.
amlramzes | 03 Novembar, 2011 19:34
Među patke ronilice ili njorke spadaju riđoglava patka (Aythya ferina) , ćubasta patka (Aythya fuligula) i obična njorka ili crnka (Aythya nyroca), koje se sve gnezde u Srbiji, kao i morska njorka (Aythya marila) koja se pojavljuje samo na seobi i zimovanju. Sve one žive na dubljim vodama i rone da bi se hranile sa dna. Patke njorke (Aythya): glava smeđa ili crna, nema belih pera (osim patke crnike); stanovnici su kopnenih voda; u Evropi žive četiri vrste.
amlramzes | 02 Novembar, 2011 17:24
amlramzes | 02 Novembar, 2011 16:40
Apolonov leptir (Parnassius apollo, Papilio apollo) je karakterističan za pri-alpske i alpske predele Evrope i Azije na visinama između 1000 i 2800 m. Jedan je od najlepših leptirova, ali istovremeno je i u opasnosti da nestane, jer je vrlo osetljiv na promene. Razmnožava se samo jednom godišnje, tako što jaje zimi "spava zimski sam", a ukoliko gusenica i izađe u jesen neće se razviti do sledećeg proleća. Larva se smesti na samu zemlju ili ispod kamena.
amlramzes | 02 Novembar, 2011 16:06
ŠARENI TVOR (Vormela pergusna)
Veoma retka vrsta sisara cija se duzina tela kreće od 29-35 cm. Šareni tvor ima kratku njusku i veoma duge, upecatljive usi. Noge su kratke sa dugim i jakim kandzama. Nasuprot repu koji je dug i sa dugom dlakom na ostalim delovima tela dlaka je kratka. Bele i crne oznake na licu sa belim prugama oko ociju i belim oznakama oko usta. Na ledjima dlaka je je zuta i jako pegava sa nepravilnim crvenkastim ili braon pegama. Rep je tamno braon sa zuckastim delom u sredisnjem delu (repa). Stomačni deo tela i noge su tamno braon boje. Masa zenke varira od 295 do 600 g, dok je muzjak nesto tezi od 320 do 715 gr. Zivotni vek sarenog tvora krece se od 7 - 8 godina.
amlramzes | 02 Novembar, 2011 15:51
Crni daždevnjak (Salamandra atra) je vodozemac iz roda daždevnjaka.Kao i ostali daždevnjaci, duguljastog je tela, s četiri kratke noge podjednake dužine i dugačkim repom . Koža mi je sluzava, jednobojna, najčešće crna, iako može biti i sivkasta ili smeđa. Iza glave imaju vidljivo izražene parotidne žlezde . To su nakupine otrovnih žlezda koji ih čine nejestivima.
amlramzes | 02 Novembar, 2011 15:09
amlramzes | 01 Novembar, 2011 20:01
Beloglavi sup (Gyps fulvus)je velika ptica lešinar iz familije Accipitridae koja živi na području južne Evrope, jugozapadne Azije i severne Afrike.
(Dalje)Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.
od autora:Aleksandar Saša Latovljević
kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com
https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts
« | Decembar 2024 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |