OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Velika droplja( u Srbiji visoko ugrožena i strogo zaštićena vrsta)

amlramzes | 03 Novembar, 2011 20:07

Velika droplja (Otis tarda) je ptica iz porodice droplji i jedina vrsta roda Otis. To je najteža ptica letačica na svetu. Naseljava uglavnom stepske predele Evrope i Azije.


Tekst 1-Vikipedija

Opis

Mužjaci droplje su dugački 90-110 cm, sa rasponom krila od 2,1 do 2,5 m. Obično su teški 10-16 kg, mada je najveći zabeleženi primerak težio 21 kg. Odrasli mužjak ima smeđi gornji deo tela i beli donji deo, sa sivom glavom i vratom. Za vreme sezone parenja, mužjaci imaju dugačka tanka bela pera koja rastu na vratu, ispod korena kljuna. Ženke su manje od mužjaka za 30%.
Rasprostranjenje

Naseljava Evroaziju, od Pirinejskog poluostrva do Dalekog istoka. Procenjuje se da u svetu ima između 31.000 i 37.000 jedinki. U Evropi je najbrojnija u Španiji i Portugalu. Karakteristična je ptica Panonske nizije. Najviše ih je preostalo u Mađarskoj (nacionalni park Kiškunšag) U Srbiji se održala samo na severu Banata, u rezervatu Pašnjaci velike droplje, gde se može naći oko 30 jedinki.


Tekst 2-Iz projekta Bionet Škola

Iako masivne, kopnene ptice, slične zdepastim nojevima,za razliku od njih sposobne su, bez obzira na svoju masivnost, da duže lete.

Osim jedne vrste, Ardeotis australis iz Australije i Nove Gvineje, sve ostale vrste naseljavaju stepe, savane i polupustinje Afrike, Azije i južne Evrope. U tropskom pojasu Afrike živi 16 vrsta a još dve se povremeno javljaju u njenom severnom delu.

Većina droplji traži otvorene prostore, gde imaju dobar dobar pregled na velikoj udaljenosti. Nekim afričkim vrstama iz rodova Lophotis i Lissotis ne smeta različito drvenasto rastinje, kao što su šumice akacije. Vrste iz rodova Sypheotides i Houbaropsis obično naseljavaju staništa sa visokom travom.

Glava je relativno velika i na gornjem delu malo spljoštena. Mužjaci iz rodova Otis, Ardeotis, Neotis, Lissotis, Chalmydotis i Houbaropsis na glavi imaju perjanu ćubicu, koja je posebno dobro izražena u vreme svadbenih igara i udvaranja. Kljun je kratak i prav. Vrat prilično dugačak, ovlaš spljošten i snažan.



Krila su dugačka i snažna i kada osete opasnost najčešće pokušavaju da polete. Noge takođe duge, jake prilagođene za stalno hodanje. Na nogama imaju samo tri snažna, široka i velika prsta na čijoj se donjoj površini nalaze žuljevita polukružna zadebljanja. Zadnji prst odsustvuje.

Mužjaci su krupniji od ženki, što se posebno dobro uočava kod velikih vrsta kod kojih mužjaci mogu da budu i za 1/3 veći od ženki. Kod sitnijih vrsta ta se razlika u veličini slabije uočava.

Perje ima prvenstveno zaštitnu ulogu: gornja, leđna strana tela je smeđa ili sa tankim poprečnim prugama, što se odlično uklapa u spoljašnju sredinu. Perje na trbušnoj strani tela je različito obojeno: kod vrsta koje naseljavaju otvorena staništa je najčečše belo, dok je kod vrsta koje žive u gustom rastinju nekada čak i crno. Kod mnogih vrsta na krilima se nalaze crno-bele pege, koje se ne vide na zemlji, kada su krila sklpoljena, ali se zato odlično uočavaju pri letu. U poređenju sa ženkama mužjaci imaju upadljivije obojeno perje, naročito u sezoni parenja. Izuzetak su vrste iz roda Eupodotis kod kojih nema polnog dimorfizma, polovi se ne razlikuju po spoljašnjoj morfologiji.


Način života, ponašanje i ishrana
Droplje vode život isključivo na zemlji, nikada ne žive na drveću ili žbunju. Nekoliko vrsta, kao Otis tarda i Tetrax tetrax se sakupljaju u jata, koja mogu da broje i po nekoliko hiljada jedinki. Vrste koje naseljavaju pustinje, kao što je Chlamydotis, žive usamljeno, a neke se udružuju u grupe samo u vreme parenja. Često ih je moguće videti u sred stada životinja koje pase, gde love insekte i dobro su zaštićeni od napada predatora.

Samo mali broj populacija su stanarice, dok su većina selice. Vrste koje se razmnožavaju u Aziji zimi migriraju na velika rastojanja.

Imaju veoma raznovrsnu ishranu pa se za njih može reći da su svaštojedi, iako kod većine vrsta preovlađuje biljna hrana. One se hrane mladicama, cvetovima i listovima trava, plodovima i semenima, a iskopavaju i korenje. Pored toga, hrane se i različitim vrstama insekata, kičmenjaka (gmizavci, glodari i dr.) pa čak i lešinama. Dugo vremena mogu provesti bez vode.
Razmnožavanje

period razmnožavanja pada u vreme obilnih kiša, kada hrane ima u izobilju. Mužjaci velikog broja vrsta izvode raskošan svadbeni ples za vreme koga mogu danaduvaju vrat u obliku lopte proizvodeći upečatljivo bubnjanje. Sitnije vrste koje žive u visokoj travi, skaču visoko ili kratko preleću, da bi bili uočljivi sa velike udaljenosti.

Kod većine ne postoji dugotrajna veza među ženkom i mužjakom pa posle oplođenja ženka snosi jaja i sama brine o mladuncima. Gnezdo prave na zemlji, kao plitko udubljenje ispunjeno travom. Ženka snosi 1-6 (češće 2-4) jaja u intervalu od nekoliko dana. Inkubacioni period traje različito i zavisi od vrste, no u proseku iznosi 20-25 dana. Mladunci su sposobni da nekoliko sati po piljenju napuste gnezdo. 

Sacuvajmo Veliku droplju, Velika droplja (Otis tarda) je jedna od najlepših i najvecih ptica Evrope, kojoj preti potpuno nestajanje. U našoj zemlji, na pašnjacima izmedu Mokrina, Jazova i Sajana i kod Banatskog Arandelova, preostalo je svega tridesetak jedinki. Sacuvajmo ovaj delic iskonskog panonskog predela da bi generacije koje dolaze mogle posmatrati zaneseno šepurenje mužjaka Velike droplje u prolecnom budenju boja i zvukova ravnice Lovacko udruženje “Perjanica” staraoc Specijalnog rezervata prirode ”Pašnjaci velike droplje” u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Zavodom za zaštitu prirode Srbije.

FAKTORI UGROŽAVANJA: najznačajniji negativni faktori su: intenzivna poljoprivredna proizvodnja,  neodgovarajući način gazdovanja livadama i pašnjacima, uništavanje staništa preoravanjem, uništavanje gnezda i legla, prisustvo prirodnih neprijatelja, nepovoljni uslovi za ishranu tokom zimskih meseci, itd.

AKTUELNO STANJE: u našoj zemlji je poznata samo jedna populacija ove vrste,koja je uglavnom skoncentrisana na Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“ na severnom delu Banata. Brojnost ove nacionalne populacije varira iz godine u godinu oko broja od 25 jedinki. Tokom poslednjih godina populacija ima trend slabog opadanja broja mujaka i rasta broja ženki. Monitoringom u maju registrovano je šepurenje smanjenog intenziteta, kao i prisustvo gnezdeći aktivnih ženki. Velika droplja je u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

Aktivne mere zaštite: Najuspešnija metoda unapređenja zaštite ove vrste je zasnovana na radu čuvarske službe. Uz to, važna je i primena metoda gazdovanja zemljištem na način koji je u skladu sa ekološkim zahtevima velike droplje. Druge aktivne mere su: čuvanje gnezda, redukcija predatora, obezbeđivanje mira pretežno u reproduktivnom periodu, edukacija korisnika prostora, redovno sprovođenje monitoringa, štampanje i distribucija promotivnih materijala o značaju zaštite velike droplje i staništa, itd. U cilju unapređenja upravljačkih aktivnosti na očuvanju velike droplje površina zaštićenog područja je tokom 2009. godine zvanično proširena sa 979ha na preko 6000ha.

U vreme reprodukcije ove retke i zasticene vrste potrebni su idealni vremenski uslovi(sto manje kise), jer vlaga je pogubna za jaja i pilice. Po recima jednog strucnjaka blato koje se hvata pilicima na noge je pogubnije od svakog predatora. Pored toga preti opasnost od raznih predatora:Lisice,Kune,Tvorovi itd. Dosta stete nanosi i poljoprivredna Mehanizacija.

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-11-03

Zaštićene VRSTE SRBIJE | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb