OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Plavi kit (priča o jednom kitu)

amlramzes | 31 Mart, 2016 16:00

 Priča o jednom kitu (najnovija autorska priča iz ugla životinja)

Moje ime je 'Duša okeana'. Ja sam plavi kit i živim na ovoj planeti 30 miliona godina pre vas. Sećam se priča, još dok smo hodli kopnom, koliko je život na kopnu mogao biti opasan. Ali nisam nikada mogao ni pretpostaviti da će nam jednog dana umalo doći glave neka goluždrava, mršava, majmunolika stvorenja, koja i sama svojim čudnim napravama krenuše u vodu.

Kada sam bio mali deda mi je pričao da je naših sunarodnika nekada plivalo u svetskim okeanima preko pola miliona, ali onda je nastao čovek. Možda bi nekome bilo teško shvatiti kako jedan mali stvor od 80kg može savladati najveće stvorenje koje je ikada živelo, težine 150 tona i 33metra dužine.

Sve je počelo kada su ljudi besomučno počeli da nas love, neki da bi nas pojeli neki čisto zabave radi. Tako je bilo i sa mojim dedom. Sunce je tek izlazilo, talasi su bili mirni, idiličan pejzaž,rekli bi ljudi, ali deda je napravio jednu kobnu grešku, previše je prišao kopnu. Svet ljudi je oduvek bio beskrupolozan.

Za samo sat vremena 20 brodova je krenulo naoružano harpunima da ga proburaze. Nemajući kud, tužno dozivajući svoju vrstu zovom koji je njegova porodica mogla čuti i sa 1000km udaljenosti, bio je prinuđen da krene ka kopnu, a to je obično bio put u jednom pravcu.
Taman kad je mislio da će sve brzo biti gotovo, harpun koji je doleteo iznenada mu se zabi pravo u glavu. Krv je lila na sve strane bojeći penušavu vodu, ali na svu sreću pogodak nije bio u tom trenutku opasan po život moga dede. Pošto je izgubio orjentaciju u jednom trenutku je osetio da ispod njegovog tela više ne postoji voda.

Nasukao se.

Znao je da to znači da će njegova smrt biti spora i bolna i da će ljudi sada navaliti mačetama da ga živog komadaju, deo po deo. Biće to neslavan kraj za slavnog džina kakav je on bio, za porodicu stvorenja koja su važila za najinteligentnija bića na planeti zemlji, pre pojave ljudi.

Ali razjarenu masu koja je krenula da istisne život iz moga dede, spaslo je samo čudo. Plač jedne devojčice, koja je molila da ne ubiju 'veliku ribicu'. Priča o tome ubrzo je obišla svet, ona je zagrlila vrh njegove njuške u koju je moglo stati 50 ljudi, rekavši da možda i ovaj kit ima tamo negde u moru svoju ćerkicu koja ga čeka i koja će biti tužna ako se njen tata ne vrati kući.

Ta mala ćerkica je zaista postojala. Ona je bila moja majka.
Postiđeni svojom pohlepom,izvadili su mu harpun iz glave, koji se nije duboko zario,i onim istim brodovima koji su ga jurili do malo pre, vezali za rep i vratili u vodu. A tamo na pučini njegova porodica i prijatelji su ga radosno čekali.
Svako stvorenje voli život i svoje bližnje, pa i mi kitovi. Mi ne mrzimo vas ljude, mi ne mrzimo nikoga-mi samo volimo svoju decu ništa manje nego vi, decu kojoj smo potrebni.

autor priče:Aleksandar Latovljević (vlasnik bloga i stranice-Opstanak Zasticenih Vrsta Profil)

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb