Beloglavi Sup (retke ugrožene i zaštićene vrste Srbije)

11/01/2011

Beloglavi sup (Gyps fulvus)je velika ptica lešinar iz familije Accipitridae koja živi na području južne Evrope, jugozapadne Azije i severne Afrike.

  Odrasle ptice se razlikuju po tome što imaju belu paperjastu kragnicu pri osnovi vrata,dok mlade imaju smeđu kragnu.Često je lovljen i trovan.U Srbiji,brojnost mu je u porastu zbog unapređenja zaštite i prehranjivanja.Beloglavi sup je dugačak 93-110 cm, a težak 6 do 13 kg. Raspon krila se kreće od 240 do 280 cm.

Po izgledu je to tipični lešinar Starog Sveta sa belom ogoljenom glavom i vratom i žutim kljunom, širokim krilima i kratkim repnim perjem.Ptići su po izleganju goli.
Kao i drugi lešinari hrani se strvinama, pretežno uginulim životinjama koje nalazi krstareći nebom širokim područjima, često leteći u jatima. Često grokće i šišti naročito kada se hrani.

Gnezdi se na liticama planina ležući po jedno jaje. Ponekad formiraju kolonije.
Rasprostranjenost u Evropi i Bliskom Istoku.U Španiji postoji nekolino desetina hiljada ovih ptica nasuprot broju od samo nekoliko hiljada koliko ih je bilo tokom ’80-ih. Populacija na Pirinejima pogođena je propisima Evropske komisije koji zabranjuju ostavljanje lešina na poljima zbog opasnosti od širenja BSE (kravljeg ludila). To je značajno smanjilo izvor hrane beloglavog supa. Iako uobičajeno ova ptica ne napada krupniji živi plen, postoje izveštaji da na ovom području beloglavi sup napada slabe, mlade i bolesne životinje zbog smanjenog izvora lešina.

U Francuskoj je uspešno izvršeno ponovno naseljavanje beloglavog supa na području Centralnog Masiva. Ova populacija sada broji oko 500 ptica.U Belgiji i Holandiji oko 100 beloglavih supova viđeno je na leto 2007.g. To je bio deo pirinejske populacije koja je zalutala u potrazi za hranom.U Nemačkoj je ova vrsta izumrla sredinom 18.veka. Ipak povremeno sa Pirineja doleti jedan broj ptica u potrazi za hranom. Postoje planovi za ponovno naseljavanje ove vrste na Alpe.U Austriji postoji mala populacija u okolini zoološkog vrta u Salzburgu, a često se mogu videti i delovi populacije sa Balkana u potrazi za hranom.U Švajcarskoj postoji populacija od nekoliko desetina ptica.
U Italiji vrsta je preživela samo na Sardiniji, ali je izvršeno ponovno naseljavanje na nekoliko drugih lokacija. Kao rezultat toga nekoliko primeraka je uočeno 2006.g. na masivu Gran Sasso u središnjoj Italiji.

U Hrvatskoj kolonija beloglavog supa se može naći blizu grada Beli na ostrvu Cresu. Tamo se gnezde na nižim visinama, sa pojedinim gnezdima tek 10m iznad nivoa mora. Zbog toga je kontakt sa ljudima uobičajen.
U Srbiji postoji oko 60-65 parova beloglavog supa u zapadnim delovima zemlje, oko planine Zlatar, a takođe i 35 ptica u kanjonu reke Trešnjice. Lov na ove ptice je zakonom zabranjen.U Grčkoj postoji oko 1000 ovih ptica. Na ostrvu Kritu mogu se naći u planinskim područjima, ponekad u grupama od po 20 jedinki.Na Kipru postoji kolonija u Episkopi na jugu ostrva.

Kolonije beloglavog supa se mogu naći u severnom Izraelu, posebno na Golanskoj visoravni kao i planini Karmel i pustinji Negev gde je izvršeno ponovno naseljavanje.

 

Beloglavi sup je ogromna orlušina srazmerno male glave i kratkog repa.
Beloglavi sup zauzima prvo mesto među velikim jedriličarima. Kada je vreme loše primoran je da nezgrapno udara krilima ne uspevajući da se podigne u visinu ali kada su uslovi povoljni on se lako kreće sa masama toplog vazduha koje ga podižu u vazdušno prostranstvo i skoro trećinu dana provodi u klizećem letu potpuno raširenih krila dok su mu velika konturna pera potpuno odvojena jedno od drugog poput prstiju na ruci i, pod dejstvom vazdušnog pritiska, savijena na gore.

Gledano sa strane krila blago uzdignuta a silueta ptice podseća na vrlo spljošteno slovo V. Kada traži hranu beloglavi sup se ne penje na veliku visinu međutim kada utoli glad tada se prepušta strujama i zabeleženo je njegovo prisustvo na 4500m pa čak i preko 5500m nadmorske visine.

U potrazi za lešinama beloglavi sup u klizećem letu ispituje doline i kosine planina na kojima živi. Udaljava se do 10, 20 pa čak i 50 kilometara od litice na kojoj provodi noć u društvu svojih istovrsnika. Beloglavi sup uginule zivotinje otkriva ne po njihovom mirisu vec pomoću svog oštrog vida. Utvrđeno je da na udaljenosti od 3km on još uvek može da raspozna predmet od samo 30cm dužine! Takođe, kao jedan od pokazatelja gde je hrana koriste mu gavranovi i bele kanje koje su takođe ljubitelji lešina i čim se neka od tih ptica spusti on se približava (ne spuštajući se na tlo) da bi ispitao okolinu.
Na lešini najgladniji zauzimaju istureniji položaj u odnosu na druge. Rasteruju ih idući paradnim korakom: pri svakom koraku jednu nogu dizu vrlo visoko rastavljajuci prste. Ako su supovi malobrojni i među njima nema izgladnelih, ovaj ceremonijal se ne poštuje i svaki se ustremljuje na plen. Svojim ogromnim kljunom Beloglavi sup uspeva da probije kožu i u otvor koji je napravio uvlači glavu da bi izvukao komade utrobe. Za pola sata tridesetak Beloglavih supova moze da svede samo na skelet jelena lopatara čija je prosečna težina šezdeset kilograma!
Kako Beloglavi sup ima sve manje i manje prilika da nađe uginulu stoku maksimalno se koristi onim lešinama koje nađe i ponekad se nakljuka do te mere da ima poteškoca pri uzletanju. U tom slučaju jedan obrok mu je dovoljan za nedelju dana pa i duže. Posle obroka obično trlja glavu natopljenu krvlju uz zglob krila da bi je očistio.
Vrlo društven Beloglavi sup provodi svoj život u grupama a gnezdi se često u kolonijama sastavljenih od manjeg ili većeg broja jedinki. Kolonije su smeštene na teško pristupačnim liticama i ženka u gnezdo koje je napravljeno od granja i suve trave snese jedno jaje na kome leže oba roditelja. Kada se mladunče izlegne i muzjak i ženka učestvuju u njegovom hranjenju, a to nastavlaju da čine i nakon njegovog izletanja iz gnezda. Mladi supovi su polno zreli tek u četvrtoj ili petoj godini života a jednom formirani parovi ostaju zajedno tokom čitavog života. Išćezavanjem nomadskog načina stočarstva došlo je i do opadanja populacije beloglavih supova. Još jedan bitan uzrok stradanja beloglavih supova jeste trovanje. Naime, ljudi su godinama bacali otrovne lešine i trovali vukove ali je pored vukova stradao i veliki broj supova.
Takođe, jedan broj supova strada ili biva ubijen za privatne zbirke ili zoološke vrtove. U našoj zemlji u kanjonu reke Uvac nalazi se najveća kolonija Beloglavih supova na Balkanu i ona je najbolji pokazatelj kako ljudi i zivotinje mogu da žive u međusobnoj zajednici uz samo malo tolerancije i dobre volje. Kao i većina ljudi imao sam prilike da vidim Beloglave supove  u zoo vrtovima i nimalo nisu ostavili utisak na mene, sve dok nisam posetio koloniju u kanjonu reke Uvac gde ova ptica u svom prirodnom okruženju pokazuje svu svoju raskoš i velicanstvenost, dokazujući zasto je kroz vekove razvijanja čovečanstva i raznih kultura bila predmet bezrezervnog obožavanja.

Tekst i fotografije: copyright Predrag Kostin

 

Pored planine Tare, jedno od značajnijih područja je rezervat klisure reke Trešnjice gde su na malom prostoru očuvane raznovrsne zajednice.Drevne životne zajednice klisure Trešnjica održale su biljne i životinjske vrste koje su na drugim mestima već davno nestale. Većina biljnih vrsta u klisuri Trešnjice su endemi i relikti iz davne prošlosti.

Neke biljne vrste su nam poznate samo sa padina strmih klisura reka Trešnjice i Tribuće, koja se u nju uliva. Vode Drine i Trešnjice nastanjuje mladica najveća grabljivica, među ribama bistrih voda Evrope.Danas se ova vrsta uspešno gaji u ribnjaku Trešnjice, što joj obezbeđuje dobre izglede za opstanak. Trešnjicu nastanjuje 16 vrsta gmizavaca i vodozemaca ukazujući na njenu raznovrsnost.

Do sada je zabeleženo oko 120 vrsta ptica, ali najpoznatija je po bogatstvu ptica grabljivica među kojima su: beloglavi sup, suri orao, orao zmijar, sivi soko i druge.U Srbiji postoji oko 130 parova beloglavih supova (Gips fulvus) i tri mesta gde su oni pronašli svoj dom, a to su kanjoni Uvca, Mileševke i Gornje Trešnjice u blizini Ljubovije.Pre samo  nekoliko godina ova ptica je bila pred istrebljenjem.
Zahvaljujući biolozima Instituta za biološ istraživanja „Siniša Stanković”, nesebičnim ljudima i Fondu za zaštitu ptica grabljivica, ovi  lepotani su opstali u našim krajevima i jedina su vrsta lešinara koja živi u Srbiji.

Rezervat je osnovan 1994. godine na predlog Zavoda za zaštitu prirode.. Ženka polaže jedno jaje krajem januara ili početkom februara i na njemu leže oba roditelja osam meseci naizmenično dok se ne izleže mladunče.Gnežđenje se obavlja na krečnjačkim stenama. Gnežđenje je grupno i obrazuju se kolonije.

Izlegli mladunac ostaje na gnezdu pre prvog leta, oko četiri meseca. Supovi polno sazrevaju sa oko pet godina. Uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini "prirodnu reciklažu".

Organizovana briga za beloglave supove doprinela je povećanju njihove populacije, tako da se procenjuje da ih sada ima u kanjonu Trešnjice oko 50 odraslih jedinki. Do gnezda supova na liticama može da dopre samo pogled, ali ne i ljudska noga, jer su skrivena između kamenih škriljaca. Mesto odakle se nagleda su čeke, ali i do njih ne može lako da se dođe. Od puta do mesta gde se posmatraju treba preći oko četiri stotine metara, i to po nepristupačnom i strmom terenu.

U narednom periodu planiraju se sledeće aktivnosti :
- Izgradnja više hranilišta
- Rad na edukaciji stanovništva
- Pratiće se kretanje supa izvan kanjona Trešnjice
- Zaštita lešinara na području Balkana

 

 

2011-11-01

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

1 Comments Add your own

  • 1. jasmina sajn  |  12/04,2012

    najvise kod beloglavog supa mi se dopada njegova krila zato sto su jako velika i sto moze dugo da leti

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


About

Aleksandar Latovljević

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:

opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

Around here



Categories

Moji linkovi

Generalna

ZAŠTITA LJUDI

ZAŠTITA PRIRODE

ZAŠTITA ŽIVOTINJA

Feeds