OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Žuta lincura (ugrožena vrsta Srbije pod zaštitom I stepena)

amlramzes | 05 Novembar, 2011 19:52

 

Žuta lincura (Gentiana lutea) pripada familiji lincura (Gentianaceae) u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.

 

 

Lincura se kao lek koristi preko 2000 godina, ali je njen hemijski sastav upoznat tek u XX veku. U II veku pre n. e. ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome ostao zapamćen kroz ime ove biljke.

U prvoj godini života stvara samo rozetu prizemnih listova, kasnije iz rozete izrasta stablo, dok se cvet javlja tek treće ili četvrte godine. Cvetovi su grupisani u prividnim štitovima, po 3-10 u pazuhu gornjih listova, sa žutim kruničnim listićima (lat. luteus = žut). Raste na planinskim i visokoplaninskim livadama i Zakonom je zaštićena biljka.

(Prilikom vađenja korena treba glavu korena sa pupoljcima vratiti u zemlju da bi se time omogućilo dalje razmnožavanje ove ugrožene biljne vrste!).

Koristi se koren i u našoj farmakopeji. Sadrži heterozide gorkog ukusa koji su njeni glavni lekoviti sastojci i neki među njima se smatraju najgorčim supstancama (gorčina se oseća čak u razblaženju 1: 58 000 000). Zbog toga je lincura najtipičniji i najbolji amarum tonicum. Gorčinom svojih heterozida stimuliše pokretljivost želuca i izaziva jače lučenje želudačnog soka, pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči.

Lincura se ceni ne samo u naučnoj već i u narodnoj medicini posebno po planinskim krajevima za stomak, protiv groznice, za jačanje, za poboljšanje apetita. Koren se najčešće stavlja u rakiju ili se kuva.
Žuta lincura kao zlato

12.Avg.2007, 11:00, Izvor: Politika

Na više od hiljadu metara nadmorske visine raste zakonom zaštićena retka lekovita biljka na kojoj krijumčari odlično zarađuju

Javnost Srbije saznala je početkom ove godine, zahvaljujući šumarima iz Pirota, za novu vrstu kriminala na ovim prostorima – šverc zakonom zaštićene biljke žuta lincura, u narodu poznatije kao "kraljice lekovitog bilja". Reč je o veoma unosnom... >> Pročitaj celu vest na originalnom sajtu << ... kriminalnom poslu na kojem krijumčari zarađuju ogroman novac, istovremeno remeteći floru i faunu, kao i eko-sistem na Staroj planini.

Policija i istražni organi imaju podatke o kriminalnim grupama koje se bave ovom vrstom krijumčarenja, ali problem je uglavnom u nedostatku prikupljenih dokaza koji bi bili valjani za sudski postupak. Problem je i loša zaštita ove biljke koja raste samo na nadmorskoj visini pretežno većoj od 1.000 metara. Dok svi redom pokušavaju da reše probleme, krijumčari i dalje sakupljaju lincuru i zarađuju na njoj.

Žuta lincura je izuzetno retka biljka i zakonom je zaštićena. Nalazi se i na "Crvenoj listi flore Srbije", kao i u međunarodnoj zakonskoj regulativi "Habitat direktivi" kojom se,zbog opštih interesa, posebno reguliše njeno sakupljanje. Kako objašnjava Predrag Lazarević, biolog botaničar iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, lincura se koristi u narodnoj medicini, ali i u farmaciji. U narodnoj i zvaničnoj medicini koristi se za lečenje stomačnih tegoba, groznice i opšte jačanje organizma. Lazarević kaže da se koren stavlja u rakiju i pije protiv bolova u stomaku ili u grudima, a kuvani koren se pije protiv kašlja i za jačanje organizma. On naglašava da se obično koristi sam koren lincure ili ponekad u smesi sa drugim lekovitim biljem. Lincura je propisana u farmakopeji velikog broja zemalja Evrope i sveta.

Istraživanje "Politike", urađeno uz pomoć SCOOP-a, danskog projekta za pomoć istraživačkom novinarstvu u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, pokazalo je da se žuta lincura uhodanim švercerskim kanalima prebacuje uglavnom u Bugarsku, a potom se odatle odnosi u Tursku. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi koja su krajnja odredišta zakonom zaštićene biljke sa Stare planine, pretpostavlja se da deo krijumčarene količine ostaje u Turskoj, dok ostatak ide u neku od bliskoistočnih zemalja. Biljka se tamo koristi u farmaceutskoj industriji, uglavnom za pravljenje lekovitih tonika. Istraživanje je urađeno na osnovu intervjua sa stručnjacima i poznavaocima ove problematike, kao i na osnovu dostupnih javnih podataka.

No, krenimo redom. Šumari su, dakle u januaru ove godine otkrili nadomak sela Arbinje, kod Pirota, na Staroj planini 136,2 kilograma ove biljke, koje su bile spakovane u osam džakova, pripremljenih za dalji šverc. Šumari su u blizini otkrivenih džakova primetili terensko vozilo "ladu nivu" i tri osobe koje su se tu nalazile. Protiv neimenovanih osoba, inspektor za zaštitu životne sredine podneo je krivične prijave, ali, kako se čini, na tome će se sve i završiti.

Da bi se shvatilo o kojim razmerama ekološkog kriminala je reč dovoljno je reći da jedna farmaceutska fabrika u Srbiji godišnje potroši najviše pet kilograma lincure, a da je za jedan litar rakije dovoljan jedan gram ove lekovite biljke, radi mirisa i ukusa.

Slavoljub Madić, načelnik Policijske uprave Pirot, kaže da je policija, na zahtev tužilaštva obavila razgovore sa tri osobe uhvaćene u blizini džakova sa lincurom. Oni su negirali da imaju ikakve veze sa švercom zaštićenog bilja. Madić kaže da policija nije uspela da prikupi valjane materijalne dokaze, jer je o slučaju obaveštena sedam dana nakon otkrivanja lincure.
– Šumari i inspektori nas nisu na vreme obavestili. Nismo mogli da skupimo dokaze koji su nam bili neophodni za dalji postupak, a to su otisci prstiju sa motika i pijuka, kojim je iz korena kopana lincura, jer je prošlo nedelju dana od trenutka izvršenja zločina – rekao je Madić.Podaci do kojih smo došli tokom ovog istraživanja govore da postoje tri grupe krijumčara žute lincure. Podaci su nezvanični i dobijeni su od upućenih poznavalaca šverca lekovitog bilja.

Prva grupa je iz Pirota i okupljena je oko jednog bivšeg pripadnika MUP-a Srbije, koji je isteran iz službe zbog bavljenja poslovima "sa one strane zakona". Bivši policajac, za branje žute lincure, uglavnom angažuje radnike, zaposlene na njegovoj obližnjoj farmi, koji uglavnom ni ne znaju da je biljka zaštićena zakonom. Druga grupa je stacionirana u obližnjem Dimitrovgradu i na njenom čelu se nalaze tri osobe bugarske nacionalnosti. Oni su organizatori celog posla, a za branje lincure koriste čobane ili profesionalne sakupljače biljaka kojih ima mnogo u ovom kraju Srbije. Treća grupa je stacionirana u Bugarskoj. Oni šalju svoje berače preko granice uhodanim stazama kroz šumu, koje policija retko kontroliše.

(Sutra: Carinici ne prepoznaju koren skupocene biljke)

Dušan Telesković

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-11-05

Zaštićene VRSTE SRBIJE | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb