OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Slepi mišev (ugrožene i zaštićene životinje Srbije)

amlramzes | 04 Novembar, 2011 23:30

 

Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se u 'obdaništima' — kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov.

 



 

Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno leti. Danas čine skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara. Poznato je oko 1.100 različitih vrsta ove visokoadaptivne grupe koja naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete.

Postoje dve glavne grupe slepih miševa:

Prvu (Megachiroptera) čine leteće lisice. Ovi slepi miševi imaju glavu nalik na lisice i hrane se uglavnom biljnim materijama, što znači voćem, cvećem, nektarom i polenom. U potrazi za hranom koriste svoje krupne oči i oštro čulo mirisa.

Pripadnici druge grupe (Microchiroptera) slepih miševa uglavnom su mesojedi koji se hrane insektima, sitnim sisarima, žabama, pticama, pa čak i ribama. Ovi slepi miševi najčešce love noću, koristeći se eholokacijom za određivanje mesta na kome se nalazi njihov plen. Kroz nos ili usta oni proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoje velike uši da uhvate odjek koji im se vraća. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini i zatim se velikom brzinom upućuju prema insektima u letu, čak i po mrklom mraku.

U Evropi živi trideset vrsta u skoro svim kopnenim staništima. To su mali noćni sisari koji se orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Poslednjih nekoliko decenija njihova brojnost je dramatično opala tako da je cela grupa ugrožena usled različitih antropogenih uticaja. Glavni razlozi njihovog nestanka jesu degradacija staništa (koja dovodi do gubitka izvora ishrane i mesta skrivanja i boravka), trovanje i kontaminacija usled velike upotrebe pesticida i drugih hemikalija, direktno ubijanje, proganjanje i uznemiravanje.

Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest vrsta slepih miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti. Boravišta (odmarališta ili skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000. Zavod za zaštitu prirode Srbije započeo je 1999. godine specijalni projekt biospeleoloških istraživanja u cilju zaštite ovih objekata i njihovog živog sveta. Grupa speleologa i biospeleologa Zavoda obišla je veliki broj pećina, jama i potkapina širom Srbije. Autor ovog teksta član je biospeleološkog tima koji radi na proučavanju i zaštiti slepih miševa. U ovom prilogu dat je kratak tekst o rezultatima dosadašnjih istraživanja slepih

Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, na kojima su radili brojni stručnjaci preko pet decenija, evidentirano je da u speleološkim objektima u Srbiji živi dvadeset jedna vrsta slepih miševa. Deset vrsta isključivo ili često živi u pećinama i u njima borave tokom cele godine. Ostalih jedanaest vrsta sreću se povremeno ili retko, i to uglavnom tokom zimskog perioda, kad provode svoj zimski san odnosno hibernaciju. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste.

U pećinama Srbije danas se sreću veće ili značajne populacije osam globalno ugroženih vrsta – sredozemni potkovičar (Rhinolophus blasii), južni potkovičar (Rhinolophus euryale), veliki potkovičar (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros), dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii), dugoprsti večernjak (Myotis capaccinii), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus) i veliki mišouhi večernjak (Myotis myotis).

  

Svi naši slepi miševi su bubojedi, i njihova uloga u tamanjenju ogromnog broja insekata je veoma značajna.
Telo im je malo veće od ljudskog palca. Najmanji sisar je jedna vrsta slepog miša iz jugoistočne Azije. Težak je 1,5 – 2 grama.
Ženke uglavnom imaju samo jedno mladunče godišnje. Oni, ipak, žive prilično dugo – od 15 do 17 godina, dok neke vrste slepih miševa mogu da dožive duboku starost od 35 godina!

Večernjaci, potkovičari, ponoćnjaci, noćnici, ljiljci

U našoj zemlji naučnici su zabeležili 28 vrsta slepih miševa. Jednu od njih, barskog večernjaka, otkrili su, po prvi put u Srbiji, na planini Beljanici, članovi Biološkog istraživačkog društva „Josif Pančić“ Mladih istraživača Srbije.
Kako možeš da pomogneš slepim miševima? I šta da uradiš ako neki zaluta u tvoju sobu? Slepi miševi su druželjubive i čiste životinje. Najviše vole da žive u prostorima bez paučine i promaje. Jureći za svojim plenom, poneki neiskusni slepi miš zaluta u sobu. Da bismo sprečili da ne ulaze bubice, pa ni slepi miševi, ne treba da ostavljamo uključeno svetlo i otvorene prozore. Ako se to ipak dogodi, otvorite prozor, i sačekajte da izađe. Nemojte ga zastrašivati. Ukoliko ste prinuđeni da ga sami iznesete iz kuće, obavezno koristite rukavice! Slepi miševi nisu agresivna stvorenja, ali će se, ipak, braniti svojim malim, oštrim zubima.

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

 2011-11-04

 

Komentari

Beba slepog misa

Marina | 05/07/2012, 01:42

nasli smo bebu slepog misa ,, zanima nas cime da je hranimo?
Poznanica nasa je pre par gdina pokusala da odhrani jednu, ali je uginula posle 9 dana ...
Ako mozete dajte nam neki savet,

Pozdrav

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb