OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

NADEŠIKO DEVOJKE

amlramzes | 03 Avgust, 2017 12:53

 

U mojoj zemlji postoji nežni ružičasti cvet zvan Nadešiko, simbol ženstvenosti. Tako su nazvali i nas, devojke koje su imale užasan zadatak. Mi smo bile one koje su ispraćale „Božiji vetar“ odnosno kamikaze, na svoj poslednji zadatak za svoju zemlju-carevinu Japan.

Zovem se Reiko Akabane, sada je 1945 god.i vreme je bitke za Filipine. Moja zemlja je izgubila svoj ponos, čast se danas meri mladim životima, koji svojim majkama i ženama pišu poslednja pisma u kojima se opraštaju i od njih i od života. Mi smo zadužene da preuzmemo ta pisma, mi smo zadužene da se s njima oprostimo, mi smo zadužene da ih ispratimo u smrt.

Znamo da će njihova smrt biti potpuno uzaludna, znaju i oni, ali niko se ne usuđuje da ukalja čast svoje porodice i svoje zemlje, za koju će dati i život na besmislen način. Možda je ovo bilo pogrešno vreme da se zaljubim, možda sam rođena u pogrešnom veku, ali bespogovorno ispunjavam svoj zadatak.

On se zove Šinji Sakaguči, i ima samo 19 godina. Još ništa nije video od života, sem ovog užasnog rata. Ja sam bila prva devojka koju je poljubio. Planirali smo brak, decu, planirali smo život. Da li će ga se iko sećati kroz par godina, da li će iko pamtiti njegovu žrtvu, i žrtvu nas koji smo ostali iza njih? Mi nismo ni hteli taj rat, ali su ga želeli političari, koji će se verovatno živi i zdravi izvući iz ovog rata.

Gledam u kamenčiće koje gazi njegova noga, poslednji koraci..

Obećao mi je da će se vratiti kao svitac, da će uvek svetleti u mraku i čuvati me. Ne gleda me u oči, već samo predaje pismo, koje trebam odneti njegovoj majci, koja još uvek ni ne zna da je određen za kamikazu.

Izgleda tako hrabro, kao da ne ide u smrt, moj mili anđeo, znam da mu se negde u oku krije suza. Kako je rat besmislena stvar. Život koji se završi pre nego što je i počeo.

Rodimo se svi isti a politika, religija i nacija od nas naprave neprijatelje, koji su naterani da se međusobno ubijaju, kad odrastu.

Ako ikada budem imala decu, učiću ih da vole ljude a ne vere i nacije. Uzimam pismo iz njegovih ruku, on se okreće ne rekavši ništa, reči su suvišne. Motor aviona brunda, letelica se diže i nestaje na horizontu..


autor priče:Aleksandar Šaca Latovljević
izvor informacija:dnevno.rs 

Priča je potpuno istinita, i imena likova su stvarna ! 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb