OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Vidra (ugrožena i zaštićena vrsta Srbije)

amlramzes | 04 Novembar, 2011 22:29

Vidra
Lutra lutra.

Otrov iz pesticida OC i PCB je 50-ih zatrovao njihova staništa i ribu kojom se hrane,ali se  njhov broj nije povećao uprkos zabrani korišćenja tih pesticida 1979.Danas su zaštićene zakonom u svim Evropskim državama.Ranije je lovljena i zbog krzna i zbog konkurencije ribarima.Ovo je inteligentno i osećajno biće...a da li se to može reći i za čoveka ?          (autor bloga)!

 

 

Opšti opis

Vidre mogu biti duge oko 1,20 m, od kojih na rep otpada 40-ak cm. Telo im je izduženo sa dugom i gustom dlakom obično tamno smeđe boje (mada postoji više nijansi) obično sa malo svetlijom dlakom na stomačnom delu. Krzno je glatko i vodootporno, a dlaka oštra i kruta, tamnija na krajevima a svetlija pri korenu. Rep je dug i malo spljošten pa im služi kao kormilo dok rone u potrazi za plenom. Uši su male, zaobljene i, kao i nozdrve, mogu se zatvarati pod vodom.

Vidre imaju po pet prstiju na nogama i plivaće kožice izmedju prstiju pa joj noge služe kao vesla. Na prstima ima kandže koje joj služe za hvatanje plena. Može da se uspravi na zadnje noge i tako stoji i po nekoliko minuta.

NJihovo prirodno okruženje je voda. Vidre su izvrsni plivači. Pod vodom mogu zadržati dah i do 2 min. U vodi im nijedan plen ne može pobeći, jer mogu da plivaju u svim pravcima pa i protiv struje bez mnogo muke. NJihovo vitko i snažno telo im omogućuje veliku brzinu i pokretljivost. Iako su joj noge kratke i izgleda više kao da puzi po zemlji, ona nije spora na kopnu kako bi se možda očekivalo pa čak mogu prelaziti velike razdaljine u potrazi za novim izvorom hrane.


Rasprostranjenost

Nekada su vidre bile veoma rasprostranjene po čitavoj Evropi ali se tokom godina njihov broj smanjio jer su lovljene i ubijane zbog krzna, zbog štete koju su nanosili na ribljim uzgajalištima,...Saobraćaj je često fatalan po njihove živote jer tokom obilaska svoje teritorije mužijaci prelaze puteve pa nastradaju pod točkovima automobila, kamiona,...Krajem 1950-ih godina broj jedinki ove vrste drastično se smanjio zbog zagađivanja reka pesticidima - riba kojom se one hrane je bila zatrovana pa je to uzrokovalo na smanjenje broja vidri.

Danas se vidre pretežno mogu naći u Velikoj Britaniji, naročito Šetlandskim ostrvima, u Italiji, Skandinaviji, Rusiji (Sibir) ali i u drugim krajevima kontinenta pa i kod nas u Srbiji.

Način života

Vidrino stanište su bistre, nezagadjene reke i kanali oko kojih ima drveća i grmlja da mogu da se sakriju među njhovo korenje. One kopaju svoje jazbine pod zemljom. Ulaz u jazbinu se nalazi oko pola metra ispod površine vode. Od ulaza vodi jedan hodnik dug oko 2 m do velikog brloga koji je uvek suv, a od brloga vodi jedan uski hodnik do površine i služi kao dovod vazduha. Ponekad se useljavaju u napuštene jazbine jazavaca i lisica ili koriste rupe u obali koje je reka izdubila i produbljuju ih pa se u njima nastanjuju.

 

Na snimku su par vidri u zoo kako plivajući drže šapama drže jedno drugo,neverovatne životinje !

Razmnožavanje

Vidre nemaju tačno određen period parenja. Mogu se pariti u februaru i martu, ali i u julu, tako da nemaju bač jasno utvrđen period parenja. Mužijak obilazi one ženke koje su spremne za parenje.

Mužijaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci a ženke sa 2 godine starosti. Ženka za oko 2 meseca donosi na svet 1 - 4 mladunca (najčešće 2 - 3). Prvih 6 nedelja mladunci sisaju. Mužijaci ne učestvuju u podizanju potomstva. Mladunci uče da plivaju sa 12 nedelja starosti, kad im krzno postane vodootporno. Obično u početku odbijaju da udju u vodu pa ih majka gura unutra.Sa 8 - 9 meseci starosti se počinju postepeno odvajati od majke, a sa godinu dana se potpuno osamostaljuju.

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

 2011-11-04

Komentari

aca

aca | 10/01/2015, 10:50

jutros sam video vidru na kanalu Vizelj u Padinskoj Skeli

vidra lopov

boris | 06/12/2013, 10:25

vidra mi krade ribu u bazenu,kome da se obratim ?

sumske kornjace

jelena | 03/05/2012, 14:34

referat tekst

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb