Snežni leopard

11/20/2011

 

Snežni leopard

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Snežni leopard (Uncia uncia ili Panthera uncia) je velika mačka koja nastanjuje planinske krajeve centralne i južne Azije.

Ranije su snežne leoparde svrstavali u rod Panthera sa još nekoliko velikih mačaka, ali su ih kasnije svrstali u sopstveni rod, Uncia. Zajedno sa oblačastim leopardom predstavlja sredinu između takozvanih velikih mačaka i manjih vrsta, s obzirom na to da snežni leopardi ne riču, iako imaju hrskavičavu podjezičnu kost koja se smatra da omogućava velikim mačkama da riču.

Snežni leopardi imaju mekano i debelo sivo krzno sa kružnim tačkama i crnim mrljama po kojem su poznati. U zimu ono postane belo. Rep je debeo, a šape prekrivene gustom dlakom kao izolacija protiv hladnoće i snega. Životni vek snežnih leoparda iznosi od 15 do 18, dok u zatočeništvu i do 20 godina.

Izgled

Glava je krupna i snažna

Ovu mačku odlikuje proporcionalno duži rep od ostalih mačaka koji je pomaže da održi ravnotežu prilikom skokova na neravnom terenu. Repom takođe prekriva nos i usta pri veoma hladnim uslovima. Noge su kratke i jake, sa širokim šapama i kandžama. Snežni leopard može da skoči 14-15 metara u daljinu.Glava je krupna sa jakim zadnjim kostima lobanje koje drže snažne vilične mišiće. Velikim očnjacima zadaje smrtonosan ujed.

Dužina tela iznosi 100-130 centimetara, plus rep koji je oko 90 centimetara dug. Težina zavisi od pola i uhranjenosti. Mužjaci su teški od 30 do 80 kilograma, dok su ženke sitnije i teže od 30 do 60 kilograma.

Razmnožavanje i lov

Snežni leopardi su samotnjaci. Mužjak i ženka se sreću samo u toku parenja, između januara i marta. Ženka je plodna od 15 do 39 dana, a spremna je za parenje od drugog do dvanaestog dana tog ciklusa. Trudnoća traje od 98 do 103 dana, nakon čega donese na svet od jednog do pet mladunaca po okotu, obično dva do tri, između aprila i juna. Ženka bira tamno i usamljeno mesto za porod, obično nekakvu pećinu čije je tlo obloženo njenom dlakom.

Mladi dolaze na svet crni i slepi, teški oko 450 grama. Otvaraju oči nakon sedam do devet dana. Prvi put posle više od dva meseca probaju čvrstu hranu. Uz majku ostaju od 18 do 22 meseca.

Boja krzna pomaže leopardu da se stopi sa okolinom prilikom lova. Uglavnom će pojesti sve što mogu da pronađu, uključujući i glodare poput mrmota ili planinske kokoši. Omiljen plen su veliki biljojedi, poput markhora, himalajskog tara i kozoroga koji su čak tri puta teži od samih mačaka. Vreba plen sa visine ako je u mogućnosti, a u stanju je da skoči do 14 metara.

Stanište i rasprostranjenost

Životno stanište obuhvataju stepe, prostrani klanci i vrleti visokih planina. U leto, snežni leopard obitava na nadmorskoj visini od 6.000 metara, dok zimi silazi do šuma na oko 2000 metara nadmorske visine. Prostor na kojem žive ove mačke od oko 1.230.000 km² obuhvata planinske krajeve 12 azijskih država: Avganistan, Butan, Tibet u Kini, Indija, Kazahstan, Kirgistan, Mongolija, Nepal, Pakistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Ukupna populacija snežnih leoparda u divljini je između 3,500 i 7,000. Još 600-700 primeraka živi u zoološkim vrtovima širom sveta

Snežni leopard

Snežni leopardi žive na prostoru koji može znatno da varira u veličini. Na primer: u Nepalu, gde lovine ima u izobilju, teritorija zauzima mali prostor (30-65 km²), dok u Mongoliji, gde je plen oskudan, snežnom leopardu je potrebno preko 1,000 kvadratnih kilometara kako bi preživeo-

Status

Na pijaci u Kabulu, u Avganistanu, za krzno snežnog leoparda dobija se više od hiljadu dolara, naravno na crnom tržištu. U ovoj siromašnoj zemlji, to rešava probleme mnogih porodica. S druge strane, u Nepalu, Kini i Butanu na velikoj ceni su leopardove kosti, zubi i unutrašnji organi koji se koriste u narodnoj medicini.

Snežni leopardi su ugrožene mačke čije je krzno izuzetno skupo na crnom tržištu.[1] Tokom 1960-tih godina, ukupna populacija snežnih leoparda je pala na 1,000 jedinki. Srećom, vrsta se od tada malo oporavila. U zatočeništvu se snežni leopardi uspešno razmnožavaju.

Napadi na ljude

Na Tibetu 1988. godine je bio veći napad snežnih leoparda gdje se na planini Sinagu kretao čopor od petnaestak snežnih leoparda. Napali su turističko naselje gdje se održavao sajam planinarstva u kome je bilo nekoliko hiljada ljudi.

Nije bilo žrtava, samo se desio jedan izuzetak gdje je četrnaestogodišnji dečak Jamada Išimoto bježeći od jednog Snežnog leoparda preskočio provaliju širine 22 metra. Taj poduhvat mu je posao za rukom jer je gornja platforma sa koje je dečak skočio bila viša od donje za 16 metara. Dječak padom na donju platformu polomio  je noge i ruku i 4 rebra.

Vezan za taj visok, hladan i strm teren, populacija snežnog leoparda je ostala raštrkana, ali je tokom poslednjeg veka postala još ređa budući da su hiljade jedinki ubijene zbog krzna za potrebe modne industrije. Iako je od 1975. godine službeno zaštićen Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES), nastavljeno je ubijanje tačkastih mački zbog krzna koje vredi čitavo bogatstvo na crnom tržištu. Povećava se potražnja za njihovim kostima i penisima, koji se koriste u tradicionalnoj medicini u istočnoj Aziji. Konflikti oko stoke su takođe u porastu, što povećava progon od strane pastira. Mamci, klopke, iskopane pa prekrivene jame kao zamke i otrovi čine to da je znatno lakše ubiti snežnog leoparda nego ga videti živog. Procenjuje se da trenutna populacija broji samo 4-7 hiljada jedinki. Ali, te brojke nisu pouzdane – one mogu da budu više nego upola manje od onoga što je bilo pre sto godina. Neki autoriteti se boje da je stvaran broj možda već pao ispod 3500 jedinki. Pet zemalja sa područja kretanja snežnog leoparda imaju možda 200 ili manje jedinki.

2011-11-20 

0 Comments Add your own

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


About

Aleksandar Latovljević

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:

opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

Around here



Categories

Moji linkovi

Generalna

ZAŠTITA LJUDI

ZAŠTITA PRIRODE

ZAŠTITA ŽIVOTINJA

Feeds