OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Crvena panda

amlramzes | 20 Novembar, 2011 17:32

Crvena panda

Pande se smatraju jednom od najugroženijih vrsta današnjice.Ipak, ono što je manje poznato je da pored velike pande koju možemo videti u većini emisija, danas postoji i njen mnogo manji rođak-crvena panda.Ova simpatična stvorenja se smatraju jednom od najugroženijih vrsta današnjice,a njihova populacija je u proteklih pola stoleća  opala za četrdeset procenata.

 

 

Do ovoga naglog pada broja ovih simpatičnih životinja  došlo je  usled preterane seče šuma i uništavanja njihovih staništa,kao i usled izlova u nekim delovima Kine.

Izgledom podsećaju na rakune i domaće mačke,a u nekim delovima ih zovu i ''sijajuće mačke''.Odlikuju ih crveno-braon krzno sa baršunastim repom.Rastu do dužine od najviše stotinu i dvadeset centimetara sa sve repom,koji može biti dugačak između 30 i 60 cm.Teže između tri i šest i po kilograma.Po prirodi su usamljenici i aktivne su uglavnom noću,dok preko dana miruju.

Nastanjuju uglavnom šume Himalaja,na nadmorskim visinama između 2200 i 4800 metara,u kojima su temperature opsega 10-25C,i mogu se naći u oblastima Nepala,Kine,Severne Indije,Butana,i severnom Mijanmaru.Procenjuje se da danas postoji između 11 i 20 hiljada primeraka,a dobro se prilagođavaju životu u zatočeništvu.

Glavni sastojak njihove ishrane čini bambus,ali kako crvene pande spadaju u grupu svaštojeda,tako da jedu i jaja,manje ptice,neke insekte i sisare.

urban-find.com

Crvena panda

Iz Vikipedije

Crvena ili mala panda (Ailurus fulgens) je uglavnom biljojedni sisar, neznatno veći od domaće mačke, dužine oko 56 centimetara. Crvena panda nastanjuje Himalaje u Nepalu i južnoj Kini.

Obe vrste pandi imaju slične osobine i medveda i rakuna. Njihov zajednički predak vodi poreklo od pre 10 miliona godina i nastanjivao je oblasti širom Evroazije. Fosili crvene pande su iskopani na mestima od Kine na istoku do Britanije na zapadu i u skorije vreme su pronađeni u Severnoj Americi.

Crvena panda je klasifikovana u ugrožene sisare. Populacija se procenjuje na manje od 2.500 odraslih jedinki, a ovaj broj kontinuirano opada usled odvojenih i usamljenih populacija.

 

 Ime i podvrste

Postoje dve podvrste crvenih pandi: zapadna crvena panda (Ailurus fulgens fulgens) koja živi u zapadnom delu gore navedene oblasti, dok Ailurus fulgens styani naseljava istočne-severoistočne delove Nepala. Zapadna crvena panda ima svetlije krzno, pogotovo u licu i ima manje vidljiva facijalna obeležja.

Naučno ime Ailurus fulgens se može prevesti kao „mačka koja svetli", i dolazi od grčke reči αίλουρος(mačka) i od oblika latinskog glagola fulgere koji znači „sijati, svetleti".

 

Rasprostranjenost

Crvene pande žive isključivo u jugoistočnoj Aziji, duž planinskog masiva Himalaja u obliku polumeseca u južnom Tibetu, Butanu, severoistočnoj Indiji, na istoku do planinskih delova Mijanmara i Kine. Klisura reke Bramaputre se smatra da predstavlja prirodnu podelu između dve podvrste. Nekada su crvene pande živele mnogo šire na severoistoku Kine i jugozapadne Indije.

Naseljavaju podneblja umerene temperature (10-25 °C) i preferiraju pošumljene planinske krajeve na nadmorskoj visini od 1.888 do 4.800 metara, pre svega blage listopadno-četinarske šume gde rastu rododendron i naravno, bambus. U Kini, u Volong nacionalnom parku, stanište dele sa džinovskim pandom. Takođe postoji nekoliko crvenih pandi u zatočeništvu, tj. zoološkim vrtovima. U Severnoj Americi je bilo 182 životinje od oktobra 2001. godine. Ove pande i njihovo kretanje je praćeno od strane SSP-a (Species Survival Plan).

Fizički izgled

Crvena panda je duga 79-120 cm, uključujući i dugačak rep dužine 30-60 cm. Mužjaci teže od 4.5 do 6.2 kilograma, dok su ženke nešto sitnije, od 3-4.5 kg. Prosečan životni vek devet do deset, sa maksimalnih 14 godina.

Crvena panda, kao i džinovska, je razvila specijalizovan način ishrane bambusom. Imaju polu-uvučene oštre kandže i "lažan palac" koji je zapravo proširenje ručnog zgloba i podesan je za hvatanje.

Dlaka je dugačka, crveno-braon boje na leđima, a crne na stomaku. Lice je svetlo sa karakterističnim šarama u obliku suza. Rep je blago išaran krugovima oker boje. Lice je slično kao kod rakuna, a svaka jedinka ima različite šare. Glava je obla sa uspravljenim ušima srednje veličine; crn nos i veoma tamne oči. Noge su crne i zdepaste sa gustim dlakama na šapama koje služe kao izolacija od hladnoće i skrivaju mirisne žlezde. Krzno tako obojeno predstavlja odličnu kamuflažu stapajući se s okolinom.

 

Ponašanje

Crvene pande su najaktivnije u zoru i sumrak. Tokom dana se odmaraju u granama i u šupljinama drveća. Idealna temperatura za crvene pande je između 17 i 25°C, dok temperaturu iznad 25°C nisu u stanju da podnesu. Zbog toga, tokom toplih podneva vreme provedu u senovitim gornjim delovima krošnji; često se mogu videti kako se istegnu na račvastim granama ili uviju u unutrašnjosti drveta sa repom koji im pokriva lice.

Veoma su spretne i prave su akrobate. Žive samački život, dok retko formiraju grupe ili porodice. Uglavnom su dosta tihe i povučene životinje. Za hranom tragaju tokom noći, dok piju tako što ližu umočenu šapu u vodu. Neprijatelji crvenih panda su snežni leopard, kune i čovek.

Ishrana

Crvena panda se većinom hrani bambusom. Kao i džinovska, i crvena panda (uostalom svi sisari) ne može da svari celulozu, pa su je stoga potrebne ogromne količine hrane kako bi preživela.

Ishrana se sastoji od dve trećine bambusa, dok ostala hrana uključuje bobice, pečurke, korenje, lišaje, travu... Poznate su po tome da se hrane i mladim ptićima, jajima, malim glodarima i povremeno insektima. U zoo vrtovima, međutim, rado jedu i meso.

Celuloza i komponente ćelijskog zida se ne vare, tako da je prenos bambusa kroz probavni trakt pandi veoma brz (oko 2-4 sata). Da bi preživele na tako slaboj ishrani, crvene pande moraju da biraju visoko kvalitetne delove celokupnog bambusa kao što su listovi i mladice stabla, i to u ogromnim količinama - preko 1.5 kg svežeg lišća i 4 kg mladica dnevno.

 

Razmnožavanje

Crvene pande su prevashodno usamljene životinje, obično tragajući za partnerom od kraja decembra do sredine februara. Nakon trudnoće od 112 do 158 dana, ženka donosi na svet 1-4 slepa mladunčeta koji su teški 110-130 grama. Porođaj se odvija od kraja maja do početka jula. Pre rađanja, ženka sakuplja materijal potreban za pravljenje gnezda.

Nakon nedelju dana majka napušta gnezdo kako bi sebe očistila. Mladi počinju da otvaraju oči posle 18 dana, dok potpuno progledaju nakon 30 do 40 dana. 70 dana nakon rođenja, oči dobijaju svoju krajnju tamnu boju. Okot ostaje u gnezdo dok ne napune 12 nedelja. Nakon 5 meseci mogu da se brinu sami o sebi.

Crvene pande su polno zrele sa oko 18 meseci starosti, ali ne u potpunosti dok ne napune 2-3 godine.

2011-11-20

Komentari

Re: Crvena panda

goldeneye | 21/11/2011, 00:53

Znas,to je bilo u Minesoti,oni zoo vrtovi koji su slobodni za zivotinje,a posetioci ih obilaze kolima.Eto to je bilo pre mnogo godina,ali ja se secam da je imao narandzasto-braon krzno.Ali mu ni glava ne lici na srodnika,a kamoli velicina tela.

odgovor autora bloga

amlramzes | 20/11/2011, 18:36

amlramzes

Drago mi je što si uspela pronaći zoo u kome imaju ove životinje i što si imala priliku videti ih uživo.U evropskim zoo vrtovima su veoma retke ali čuo sam da Hrvatski zoo vrt ima jednu ali neznam da li je to tačno?

Inače zaboravio sam da napišem da je naziv "panda"dat prvo ovoj životinji a tek kasnije kada se otkrilo da su s njima u srodstvu i dzinovske pande' su nazvane imenom "panda".

Re: Crvena panda

goldeneye | 20/11/2011, 18:16

Videla sam u jednom zoo-vrtu crvenu paandu i secam se da je bila ne prevelika i sklupcana na drvetu,tako da lice vidim sada na tvojim slikama.U svakom slucaju bilo mi je zanimljivo da procitam i saznam o njoj.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb