OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Biljke u Srbiji (svetska prirodna retkost)

11/08/2011

Jagorčevina (Primula vulgaris) je ugrožena biljna vrsta. Ljudi je sakupljaju zbog lepih cvetova. Postoje brojni hortikulturni oblici koji se upotrebljavaju u dekorativne svrhe. Spada među najranije proletnjice o čemu govori i njeno ime - lat. primus znači prvi, dok lat. vulgaris znači običan, svakodnevan.Jagorčevina je jedna od najlepših višegodišnjih biljaka i predstavlja pravo osveženje u tmurnim zimskim danima. Cveta tokom cele zime i proleća, a cvet se odlikuje raznolikošću boja i oblika. 

Šumska breberina

Breberina (šumarica, otrov-sasa), Anemone nemorosa zaštićena je biljna vrsta samo u Vojvodini gde je retka biljka. Česta je u šumama hrasta, jasena, graba i bukve kao što se redovno javlja i u četinarskim šumama. Pripada familiji ljutića (Ranunculaceae), a ime je dobila od grč. anemos = vetar (duvanje vetra je povija) i lat. nemorus = šumski.

Otrovna je biljka jer u listovima i cvetovima sadrži jedinjenje anemonol. Anemonol se nalazi samo u svežim biljnim delovima, dok se sušenjem razgrađuje. Korišćenje svežih biljnih delova izaziva smetnje na centralnom nervnom sistemu.

Beli lokvanj (Nymphaea alba) je vodena biljka sa plivajućim listovima koja pripada familiji lokvanja (Nymphaeaceae). Njen ukras su veoma lepi, krupni cvetovi čija boja daje jedan deo imena ove biljke (lat. albus znači beo). Drugi deo imena potiče iz grčke mitologije u kojoj postoji priča o tome kako se jedna od nimfi preobratila u lokvanj. Danas je ova biljka pred istrebljenjem zbog uništavanja njenog prirodnog staništa – močvara, koje se ubrzano isušuju. Beli lokvanj je strogo zaštićena vrsta u flori Srbije.

Žuti lokvanj je rod višegodišnjih vodenih biljaka iz familije lokvanja (Nymphaeaceae), sa debelim, mesnatim rizomima položenim na dnu, u mulju. Biljka ima dva tipa listovaa, podvodno (tanko i prozračno) i plivajuće (veliko, čvrsto, smešteno na dugačkim drškama). Cvetovi su izrazito žuti, krupni i mirišljavi. Plod je u obliku boce. Cveta od aprila do septembra. Zovu ga još i žuti lopoč i žuti plutnjak. Sreće se na površini stajaćih voda. Srednje termofilna biljka koja se razvija na punoj svetlosti. Žuti lokvanj je strogo zaštićen u flori Srbije.Lekovita svojstva biljke

U celoj biljci ima alkaloida, heterozoida, tanina, skroba i smole. Zbog obilja tanina, lokvanj se koristi kao antidijaroik. Zbog sadržaja alkaloida ima primenu u ginekologiji za lečenje akutnih i hroničnih trihomonalnih ingekcija i kao kontraceptivno sredstvo. Međutim, zbog svog otrovnog dejstva, lokvanj je skoro izbačen iz terapijske upotrebe. U narodnoj medicini se koristio i cvet lokvanja. Čaj, tinkture ili ekstrakt ovih droga se se upotrebljavali protiv nesanice, nervoze i polne prenadraženosti.

Cveta od juna do septembra. Staniste mu je u polusenci. 

Ako se drzi u bazenu , treba je djubriti.

U kasnu jesen ispustiti vodu iz bazena i biljku prekriti tresetom.

Ljiljani

Liliaceae (familija ljiljana) je familija monokotiledonih skrivenosemenica iz istoimenog reda (Liliales). Obuhvata 16 rodova sa 635 vrsta zeljastih višegodišnjih biljaka, rasprostranjenih na Severnoj Zemljinoj hemisferi. Važne karakteristike biljaka ove familije su prisustvo podzemnog stabla po tipu lukovice, kao i često krupnih cvetova sa šest listića cvetnog omotača i natcvetnim plodnikom.

Balkan je u Evropi najbogatiji raznovrsnim samoniklim ljiljanima sa 12 divljih oblika, pa tu raste čak 7 posebnih vrsta.

Kockavica degenova ili nežna kockavica (Fritillaria gracilis) je poznata po lepoti cvetova zbog kojih se nedozvoljeno bere i prodaje. Ime roda potiče od lat. fritillus što znači čaša za bacanje kocke zbog šara na perigonu nekih vrsta ovog roda. Pripada familiji ljiljana (Liliaceae).

Kovilje (lat. Stipa pennata) je retka vrsta koja se može naći u Panonskoj niziji, npr. u Deliblatskoj peščari. Pripada porodici trava (Poaceae) — evoluciono među najsloženijim familijama biljaka kojoj pripadaju i mnoge kultivisane vrste neophodne u ishrani čoveka kao što su pšenica, kukuruz, pirinač i dr. Dugačko osje liči na lanenu kudelju, na osnovu čega je ova biljka dobila naučno ime (grč. stype), a i lat. naziv pennatus = perast takođe to pobliže objašnjava.

Biljka VeprinaOštrolisna - Ruscus aculeatus

Naziv biljke - biljka pripada porodici ljiljana.U medicini je možemo naći pod imenom Radix Ruscus, a u narodu se koriste još nazivi , oštrolisna kostrika, oštrolisna veprina, ježevina, metlika  u Sloveniji ,u Srbiji susrećemo slične nazive  kao kostriš, kostrika,veprinac , šimširka, divlji šimšir, trnobor, lepren, kataroška .Engleski naziv je Butcher¸¨s Broom, nemački Mausedorn, Stechender Mausedorn, Italijanski Pungitopo, Ruscolo Pungitopo, španski Rusco.

Staništa -po izgledu veprina je višegodišnja  zimzelena biljka koja raste i do metar visine a neke vrste su i više zavisno od vrste tla i položaja. Voli zasenjene položaje. hladovine,tako da je često nalazimo u većim  biljnim zajednicama po primorskim šumama i šikarama.Najviše se nalazi na nižim nadmorskim visinama, idealno  stanište joj je od 300—500m, iako nema strogih granica.

Munika (Pinus heldreichii) je endemit Balkanskog poluostrva. Naseljava mesta na planini gde je klima najsurovija. Zbog toga je i obučena u pancir, odnosno kod starijih predstavnika kora je ispucala tako da gradi mnogougaone pločice koje imaju izgled pancira (videti sliku). Stablo može dostići visinu od 30 m, a debljinu 1 m u prečniku i ka dnu je često sabljasto savijeno. Četine su tamnozelene, krute i grupisane na vrhu grančica. Munika je počastvovana imenom grčkog botaničara Heldrajha (1822-1907).

Bor krivulj (Pinus mugo) za razliku od ostalih svojih srodnika poseduje korenov sistem sa brojnim bočnim korenovima koji se zrakasto šire zauzimajući površinu i do 10m. Zahvaljujući tome ova biljka je od izuzetnog značaja za sprečavanje erozije zemljišta pogotovo u nižim predelima kada krenu bujice i snežne lavine.

Visina i izgled ovog bora može jako da varira: od poleglog žbuna (što je najčešće) do drveta visine 10 m. Grane su jako guste i povijene su na gore u vidu sablje. Četine su sakupljene po dve u kožnom, belom rukavcu i ostaju na granama od 5-10 godina. Naziv mugo potiče od narodnog naziva mughus kako se ovaj bor naziva u Alpima.

Hrast lužnjak (Quercus robur L.)

Listopadno drvo visoko do 50 m.Kora u mladosti glatka,kasnije uzdužno puca.Listovi više-manje grupisani ka vrhu grančice,liska objajasta ili objajasto-duguljasta.Muške cvasti sakupljene u rese dugačke 2-5 cm.Ženski cvetovi pojedinačni ili u grupama do 5,razređeno raspoređeni na dugačkoj dršci.Zajednička peteljka nosi 1-3/5/ plodova,žir. Kupola poluloptasta,sa crepasto raspoređenim ljuspama.Cveta IV-V,plodonosi IX-X.
Stanište: najčešće gradi šume na pvremeno plavljenim terenima,pre svega pored reka u nizijama.

 2011-11-08

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna