Stiv Irvin "čovek veći od života"!

Irvin je umro u 44. godini na snimanju serijala „Najopasnije okeanske životinje“ (engl. The Ocean's Deadliest). Umro je od uboda raže, koja svakako ne spada među najopasnije životinje okeana

Stiv Irvin je stekao svetsku slavu kao neustrašiv poznavalac krokodila i australijske divljine. Zahvaljujući ogromnom entuzijazmu kojim je prenosio svoje znanje i često vrlo opasnim situacijama iz kojih se s lakoćom izvlačio, Irvinove pustolovine su vrlo brzo prešle granice rodne Australije.

Irvinovi roditelji osnovali su 1970. Park za reptile u Kvinslendu, koji je kasnije prerastao u čuveni Australijski zoološki vrt na Sunčanoj obali, poznat kao utočište za povređene mladunce kengura, koala i drugih životinja.

Kada je njegov otac Bob rešio da učini nešto da zaustavi lov koji je ozbiljno ugrožavao populaciju krokodila u Australiji, Stiv je tome doprineo na svoj način – hvatao je krokodile i premeštao ih na bezbednija mesta, a često i u svoj zoo-vrt.

Kada ga je televizijski reditelj Džon Stenton upoznao dok je snimao reklamu u Australijskom zoo-vrtu, shvatio je da pred sobom ima novu zvezdu. Saradnja je počela snimanjem medenog meseca Irvina i njegove supruge Amerikanke Teri Bejns, tokom kojeg su hvatali krokodile, i donela je obojici ogromno bogatstvo.

Kanal „Diskaveri” je kupio ovu emisiju 1996. i od tada se prikazivala u 130 zemalja širom sveta.

"Bio je jedinstven. Bio je omiljen ne samo u Australiji nego i širom sveta", rekao je Džon Hauard, premijer Australije.

Harizmatični Stiv Irvin je ceo život proveo sa životinjama. "Park za reptile" koji su držali njegovi roditelji pretvorio je u jednu od najposećenijih turističkih atrakcija u Australiji, proslavio se nekovencionalnom serijom dokumentaraca, a čak ni žestoke kritike kad je hranio krokodila sa jednomesečnim sinom u naručju nisu mu smanjile popularnost.

Njegovi sunarodnici su za njega voleli da kažu da je "ličnost veća od života".!!!

Svojom pojavom, delovanjem, načinom govora, neposrednošću i jednostavnošću predstavljao je onu pravu, svakodnevnu Australiju. Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Rođen u Melburnu 1962. godine Stiv Irvin je "gradsko dete", ali se kao dečak preselio u Brizbejn. Severno od tog grada njegovi roditelji otvorili su "Australija zoo", koji je kasnije Irvin preuzeo i od njega napravio jednu od najvećih turističkih atrakcija. Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 PLANETARNU popularnost Stiv je stekao preko televizijske serije "Lovac na krokodile", koju je počeo da snima još 1991. godine. Slede mnogobrojni dokumentarni programi i emisije o australijskim predelima i divljim životinjama, ponajviše o krokodilima i zmijama, prikazani u 130 zemalja širom sveta, koje su postale zaštitni znak kanala kao što su "Planeta životinja" ili "Otkriće". Tu su i igrani filmovi,stripovi, video-igre...

Stiv Irvin je bio voljen i poštovan, ambasador australijskog životinjskog carstva, strastveni borac za očuvanje prirodne sredine. Irvin će ostati upamćen po svom jedinstvenom pristupu divljim životinjama – goloruk, širokog osmeha i u prepoznatljivoj uniformi kaki boje koja je postala zaštitni znak ne samo njega nego i australijskog Zoo vrta.

U zagrljaju sa zmijama, krokodilima i svim onim životinjama koje je sretao na njihovom terenu, u njihovom prirodnom staništu, širokom auditorijumu je na slikovit i razumljiv način pokušavao da prenese poruku i objasni svoju misiju. Tokom godina, njegova ideja zaštite i očuvanja je poprimila sve više pristalica i sledbenika. Njegova poruka o neophodnosti očuvanja životinjskih vrsta i njihovih prirodnih staništa stigla je u milione domova širom sveta, postala sastavni deo svesti i vaspitanja novih generacija čija je misija u budućnosti, upravo očuvanje krhke ekološke ravnoteže na planeti.

   Australijski premijer Džon Hauard pamtiće Irvina po njegovoj neizmernoj ljubavi prema Australiji. Po rečima Hauarda, Stiv Irvin je, na samo sebi svojstven način, dotakao srca ne samo svojih sunarodnika, Australijanaca, već i miliona ljudi širom sveta. To mu je pošlo za rukom jer je bio iskren, autentičan, beskompromisan i pun života i životne radosti.
Australijanac Hju Džekmen govorio je o zaostavštini lovca na krokodile: "Pre neki dan sam pričao sa svojim sinom i on mi je rekao – "Tata, mislim da i mi treba da se borimo za divlje životinje kako je to i Stiv činio", a ja sam mu rekao da je potpuno u pravu." Džekmen je takođe rekao da je Stiv svojim delima, bilo da se radilo o divljim životinjama, porodici, planeti ili o samom životu, pokazao da možemo da se borimo i učinimo svet boljim mestom."

Stiv je jednom prilikom rekao: Kad pričam pred kamerom, nemam osećaj da se obraćam kameri – obraćam se tebi, jer hoću da se trgneš, tako jako, da se osetiš kao da si tresnuo, upravo tu, pokraj mene!
Drugom prilikom rekao je i sledeće: "Tamo odakle sam ja – ako te neko zagrli, znaj da je to bilo od srca!"
Stiv Irvin je mnoge ljude na ovoj našoj plavoj planeti zauvek zadržao u svom zagrljaju.

Od oktobra 1996. godine Stiv Irvin je neustrašivo vodio napetu, fascinantnu emisiju „ Lovac na Krokodile“ na kanalu Animal Planet-a. Koristeći svoju hrabrost, znanje i neizmernu ljubav prema životinjama svih mogućih oblika i veličina, Irvin je postao jedan od najpoznatijih i najpopularnijih televizijskih lica.

Od samog početka svoje karijere Irvin se svojevoljno i sa puno entuzijazma hvatao u koštac sa životinjama koje kod većine ljudi izazivaju strah i pri samoj pomisli na njih. U njegove „male lepotane“ spadaju kirokodili, kobre, mako ajkule, Komodo zmajevi (vrsta gustera), crne mambe, aligatori, zvečarke, nilski konji, lavovi, šarke, tasmanijski djavoli, otrovni Gila gusteri i mnogi, mnogi  drugi.

Zahvaljujuci Stivovim avanturama gledaoci širom sveta upoznali su se sa nepretencioznom lepotom ovih životinja i ulogom koju one obavljaju u svom prirodnom okruženju. Ta divna stvorenja su Stivu Irvinu i emisiji „Lovac  na Krokodile“ donela status ikone popularne nauke.

Ljubav prema životinjama preneli su mu njegovi roditelji Bob i Lin Irvin, koji su osnovali i vodili farmu reptila u Australiji (Queensland  Reptile  &  Fauna Park).
Jos kada je bio dečak otac ga je naučio kako da hvata krokodile u rekama severnog Kvinslenda.

Njihova porodica se može pohvaliti da su sve krokodile u zooloskim vrtovima Australije ili uhvatili ili odgajali sopstvenim rukama. Stivova stručnost je primenjena i u programu vlade Kvinslenda na  premeštanju krokodila. U toku ovog programa, on je bio jedan od najuspešnijih učesnika, koji je  premeštao veliki broj opasnih krokodila na sigurno. Kada nije putovao po svetu u potrazi za avanturom, nadgledao je zooloski vrt Australija u Kvinslendu, gde se trudio da očuva i poboljsa razumevanje sveta za njegove omiljene životinje. Tu je i upoznao Teri, mladu amerikanku koja je postala njegova žena i voditelj emisije „ Lovac na Krokodile“ kao i dečje emisije „ Dosije Krokodil“ koja je nominovana za Emi nagradu u kategoriji najbolje dečje emisije.

LONDON, 15. novembra 2009. (Beta) - Australijski lovac na krokodile Stiv Irvin tri godine posle smrti dobio je počast da po njemu bude nazvana jedna nova, retka vrsta puža, javila je televizija Skaj.
Puž je dobio naziv "Crikey steveirwini" po Irvinovom karakterisitčnom uskliku "krajki" (u slobodnom prevodu "ti boga") kad bi se našao oči u oči sa nekom opasnom životinjom.

U Australiji je otvoren rezervat za životinje koji nosi ime po Stivu Irvinu.

Rezervat površine 135.000 hektara nalazi se u blizini Veipa, severno od australijske države Kvinslend u kojoj je Irvin živeo, saopštila je australijska vlada.Rezervat Stiv Irvin je nastanjen ugroženim kopnenim i morskim životinjskim vrstama.

Njegova smrt je izazvala izlive bola i tuge nevidjenih razmera,u celom svetu.

Stiv Irvin je poginuo radeći ono što najviše voli - snimajući dokumentarni program o divljem podvodnom svetu. 

Susret sa velikom ražom u vodama nedaleko od Port Daglasa na severoistočnoj obali Australije bio je fatalan. 

Po svemu sudeći, iznenađena i uplašena raža je vrhom svoga repa kao bajonetom, ubola Irvina probivši mu grudni koš.U svetu se za godinu dana dogodi između 20 i 30 ovakvih incidenata, a stručnjaci kažu da je šansa da se tragično završe jedan u milion. U Australiji su do sada zabeležena tri ovakva slučaja, 1938, 1945. i 1988. godine, a na celoj planeti je bilo 17 smrti izazvanih na ovaj način.

"Svet je danas izgubio velikog i strastvenog zaštitnika životinjskog carstva i divljine. Umro je radeći ono što najviše voli i najbolje ume", kazao je Džon Stejton, Irvinov prijatelj.

Irvin je umro u 44. godini snimajući novi serijal pod nazivom "Najopasnije životinje u okeanu".

Obožavaoci nedavno tragično nastradalog australijskog "lovca na krokodile" i ljubitelja opasnih divljih životinja Stiva Irvina možda se svete ražama za njegovu smrt, piše britanski "Dejli telegraf".List prenosi da je otkriće desetak mrtvih raža na australijskim plažama podstaklo bojazan da su za smrt ovih inače blagih i mirnih bića odgovorni gnevni Irvinovi obožavaoci koji se svete za njegovu tragičnu smrt.

Kako podseća list, Irvinu je upravo jedna od ovih riba oštrim repom probila srce. Raže kojima su odsečeni repovi pronadjene su na plažama u državi Kvinslend, gde je Irvin prošle nedelje i nastradao.Irvinovi prijatelji kažu da bi on nesumnjivo bio užasnut kada bi znao za sudbinu raža kojima se, otkako se u Australiji o tome i vodi evidencija, na dušu mogu staviti samo tri ili četiri ljudska života.

Zauvek u našim srcima ostaćeš da divimo ti se što bar na trenutak učinio si,da se nesramimo ljudskog roda,koji uništi sav živi svet oko sebe! (autor bloga A.L.S)

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-11-09 

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Ajkula -Gospodarica mora
• NADEŠIKO DEVOJKE
• RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji
• Slonovi -zanimljiva priča
• Motivacija
• Plavi kit (priča o jednom kitu)
• Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti
• Svetski dan divlje flore i faune
• Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)
• Obaveštenje autora bloga

• Generalna [6]
• POSLEDNJA OAZA [11]
• EKOLOGIJA [30]
• Zaštićene VRSTE SRBIJE [40]
• Zaštićene VRSTE SVETA [85]
• ZAŠTITA ŽIVOTINJA [52]
• ZAŠTITA LJUDI [28]
• ZMIJE i VUKOVI [19]
• MORALNI PRINCIPI [15]
• Zanimljivosti [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom