OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Rosulja (ugrožena biljka Srbije pod zaštitom I stepena)

amlramzes | 31 Oktobar, 2011 17:26

 

-nе тrebа brатi ni sкupljaтi!-

Rosulja (Drosera) je rod karnivornih biljaka sa preko 170 vrsta. Javlja se na mestima osiromašenim mineralnim materijama, pa to nadoknađuje proteinskom ishranom — digestijom životinja. Hvata ih pomoću listova na kojima su žlezde koje prave lepljivu tečnost na koje se potom zalepi insekt. Rosulja nije velika biljka. Pravi rozetu od nekoliko listova.

 

Rosulja ili Drozera je dakle biljka insektojed,koja prevarom namamljuje insekte.Gornji deo svakog lista te biljke je prekriven izraslinama poput dlaka koje ispuštaju sladunjavu tečnost primamljivu za insekte.Ta tečnost liči na rosne kapi što svetlucaju kada na njih padnu sunčevi zraci,te je zato biljka dobila ime”rosulja”.Čim neki insekt dotakne jednu jedinu dlakastu izraslinu,nema mu više spasa.Tog istog trenutka sve ostale dlakaste izrasline počinju da se savijaju ka središtu lista,sklapajući se oko insekta sve dok ga sasvim nepoklope.Tečnost koju biljka izlučuje natapa insekta i odmah započinje varenje.Posle dva dana insekt je svaren,dlakasti pipci se opet otvaraju i spremno čekaju novu žrtvu.

Vlasinska rosulja je retka biljna vrsta. To je biljka mesožderka. Nekada su pod njom bila čitava polja. Gazilo se po njoj kao po prirodnom tepihu. Danas rosulja "beži" pred naletom hemije. Sadnja semenskog krompira koji ovde uspeva uz upotrebu pesticida i drugih hemijskih sredstava deluje pogubno na ovu biljku.Postoji slovo zakona o zaštiti prirodnih retkosti. O zaštiti ribljeg fonda. Uprkos tome, a prema logici da su zakoni napravljeni da se krše, rosulja polako nestaje. Sada je ima samo na nekoliko mesta u područjima gde vodotoci nemaju nikakav direktan dodir sa zemljištem na kojem se gaji krompir.

Ekolozi upozoravaju da su pobrojane biljne vrste stavljene pod "zaštitu prvog stepena", što bi u praksi značilo da su "zabranjene sve aktivnosti koje bi na bilo koji način mogle da ugroze njihov opstanak". Borba za preživljavanje ljudi iz sela Gornji Topli Dol, Donji Topli Dol, Božica i Klisura naterala ih je da povećaju proizvodnju vlasinskog krompira. Goli život na jednoj, kao da se suprotstavlja onom prirodnom. A narodna upozorava da "prirodi ne sme da se podvaljuje", jer ona tada može da bude surova u svom odgovoru.
Tvrdnja da se vlasinska rosulja uništava je tačna. Da se ne upotrebljavaju hemikalije daleko je od istine. Sredine u slučaju Vlasinskog jezera nema. Savest u očuvanju retkosti, poput biljaka koje su na ovaj način osuđene na egzodus, još nije na onom nivou koji daje nadu da bi sve moglo da se zaustavi pre nego što postane kasno.

Samo zahvaljujući entuzijastima i ljudima zaljubljenim u Vlasinu, sprečena je eksploatacija treseta s ovdašnjih plutajućih ostrva. Ta bitka je dobijena, ali sada kao da se pred ljudima koji cene ono što se nalazi na gotovo 1.400 metara nadmorske visine javio novi problem. Vlasinska rosulja ne može da bude presađena u neki drugi deo Srbije. Ona je tu starosedelac. Starosedeoci su i oni koji gajeći krompir žele da prežive. Negde u sredini je opšti interes.

 

Dokle će Rosulja prkositi hemikalijama i hoće li odus

tati od te "borbe", nije pitanje samo za ekologe,već za sve koji se trude da od Srbije naprave novi turistički i svakojaki brend. Ako nemamo more, imamo Vlasinsko jezero koje je jedna od najvećih veštačkih vodenih površina u državi. S retkim "stanovnicima" iz oblasti biljnog sveta. Ako njih proteramo, čemu i hoteli i skijališta. Možda je pravi trenutak da što pre odem na Vlasinsko jezero i u privatnom herbarijumu sećanja sačuvam vlasinsku rosulju, kao uspomenu na loše ambicije i nemar. Bio bih srećniji kada bi me vreme demantovalo, kada ne bi došlo do pisanja ekološkog "in memoriam" za jednu biljku. Vojkan Ristić

Članak objavljen u "Politici"

Pesticidi istrebljuju vlasinsku rosulju

Surdulica – Žitelji sela Gornji Topli Dol i Donji Topli Do, na Vlasini, kao i Božica i Klisura, već dve godine bezuspešno pokušavaju da stanu na put proizvođačima semenskog krompira iz leskovačkog kraja, koji, kako tvrde meštani, zauzimaju njihova imanja i zagađuju zemlju i planinske izvore snažnim hemijskim sredstvima i veštačkim đubrivom.


Kako za naš list kaže Srećko Stojančev iz Gornjeg Toplog Dola, u skladu sa zakonom, selu je 2003. vraćena utrina, koju je do tada koristilo preduzeće "Masurička zadruga" iz Surdulice. Nakon privatizacije pomenute zadruge, novi vlasnik je, zajedno sa JP "Srbijašume", sklopio ugovor sa preduzećem "Stajls komerc" iz Bogojevca o zajedničkoj proizvodnji semenskog krompira na oko 70 hektara utrina koje su vraćene selima Gornji Topli Do i Donji Topli Dol.
Predstavnici ovih sela su u dva navrata, prošle i ove godine, od nadležnih organa tražili da se zabrani sadnja na utrini, a Opštinski sud u Surdulici je 22. maja naložio AD "Masurička zadruga" i "Stajls komercu" da odmah prestanu sa pripremom zemljišta za sadnju semenskog krompira. No, ove dve firme, ne samo da su se oglušile, već su krompir posejale čak i na većim površinama nego lane! Meštani su se na to žalili Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu ekologije, ali nije bilo reakcije. 

– Reč je o semenskom krompiru koji se hemikalijama prska dvadesetak puta godišnje, a prskalice

se peru pokraj planinskog izvora, pa štetne materije, osim što ugrožavaju zemljište, dospevaju i u Vlasinsko jezero – kaže za "Politiku" Nišlija Mirko Đorđević, koji se u Gornjem Toplom Dolu stara o nasleđenom imanju. 


Zaštita prvog stepena
Ekolog i zaljubljenik u Vlasinu Ljubiša Manasijev pojašnjava nam da je ovo područje stanište retkih biljnih vrsta, kao što je vlasinska rosulja, jedina biljka mesožderka na našim prostorima, a tu je i gorka detelina ili grčica, takođe tipični stanovnik tresetišta. 

– Vlasinske rosulje je nekada bilo toliko da se moglo po njoj hodati kao po tepihu. Danas je, na

žalost, ima samo na nekoliko mesta, u područjima gde vodotoci nemaju direktnog dodira sa površinama na kojima se gaji semenski krompir. Početak nestanka vlasinske rosulje upravo se poklapa sa početkom proizvodnje krompira uz upotrebu hemijskih sredstava, koja padavine spiraju u vodotokove. Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti obuhvaćeni su gorocvet, rosulja, ruta, iđirot, balkanska lincura, kao i različite vrste kaćunka. Ove vrste, kojih ima i na Vlasini, stavljene su pod zaštitu prvog stepena, što znači da su zabranjene sve aktivnosti koje bi na bilo koji način mogle da ugroze njihov opstanak – upozorava Manasijev. 

Kako saznajemo

, semenski krompir na Vlasini i Čemerniku proizvode (pored "Masuričke zadruga" i "Srbijašuma", koje su sklopile saradnju sa "Stajls komercom") i preduzeća "Simpo" i leskovački "JMT kompani" i "Gorbo komerc".
Direktor "Masuričke zadruge" Petko Mašić tvrdi za naš list da "mi gore radimo i proizvodimo, a oni ne rade ništa i ne žive tamo, gore je sve pusto":– Da nije bilo našeg krompira, Topli Dol i Božica bi goreli u požaru. Nije tačno da se krompir prska tako često jer se sve radi u skladu sa zakonom. Neka nas tuže. Planiramo da budemo najveći proizvođači semenskog krompira na Balkanu!

I vlasnik "Stajls komerca" Dragan Stevanović ima slično obrazloženje. Za "Politiku" tvrdi da je "ova godina bila sušna i nije bilo potrebe da se krompir prska": 

– Kontrolu vrše Institut za zaštitu bilja iz Beograda, Zavod za poljoprivredu iz Pirota, kao i poljoprivredni i fitosanitarni inspektori. Mi "bežimo" i oremo tamo gde nema borovnice i posle dve godine menjamo parcele, jer se pojavljuje korov koji bismo morali da uništavamo pesticidima. Ne peremo prskalice pored izvora, jer smo tu i sami pili vodu. A što se tiče mahale Pejini, to je krompir Jovice Miloševića, vlasnika preduzeća "Gorbo komerc", a on to nije prosipao već je ostavio jer su mu stručnjaci rekli da je zakasnio sa sadnjom i da je bolje da tu količinu ne sadi, a posle su seljaci tvrdili da se navodno tamo krava zatrovala, što nije tačno. Naš krompir i sam koristim u domaćinstvu, a poklonićemo oko dve tone i surduličkoj bolnici. 

Padine Vlasine pod semenskim krompirom; Rosulja mesožderka (Foto V. Zlatković)

Prskanje iz traktora
Mišljenje smo zatražili i od predsednika opštine Surdulica Stanislava Momčilovića. Ukazujući da je Vlasina područje posebne namene i da je jezero sa okolnih 14.000 hektara proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom, gde nije moguće gajiti kulture sa upotrebom određenih hemijskih sredstava, Momčilović navodi da je posredi sanitarna i zona zaštite drugog stepena, pa je takva proizvodnja zabranjena: 
– Preduzeli smo sve neophodne mere preko lokalnih i republičkih službi. Međutim, čovek koji to radi oglušuje se o zakone i zbog toga će stvar doći na sud. Tačno je da se uništava i vlasinska rosulja, a nije tačno da ne koriste hemikalije. Lično sam ih video, pecajući pored jezera, kako uzimaju vodu iz jezera i kako iz traktora prskaju. Imam i saznanja da peru cisterne na nedozvoljen način. Pravila moraju da se poštuju. Naša opština već ima projekat organske proizvodnje hrane, a to se kosi sa ovakvim uzgajanjem, jer se parcele degradiraju neodmerenom upotrebom mineralnog đubriva i pesticida – kaže Momčilović.
Naš izvor iz Zavoda za poljoprivredu u Vranju, koji je do prošle godine vršio nadzor na Vlasini (sada to čine kolege iz Pirota), tvrdi da ovdašnji proizvođači ne vode knjigu polja, odnosno karton upotrebljenih pesticida. U tačno navedenim slučajevima, da bi bio pušten u prodaju kao konzumni, krompir mora imati odgovarajuće ateste da je dozvoljen za ljudsku ishranu, objašnjava naš sagovornik. 

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

Komentari

Re: Rosulja (ugrožena biljka Srbije pod zaštitom I stepena)

vikica | 25/06/2012, 09:23

ova biljka je retka vrsta i ima je u blizini Vlasinskog jezera.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb