OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

BELI NOSOROG

amlramzes | 16 Novembar, 2011 16:27

 

Nosorozi (Rhinocerotidae) su porodica neparnoprstaša (Perissodactyla) u kojoj je pet vrsta. Žive u Africi i Aziji.

 

 

Osobine
Značajno obeležje nosoroga su rogovi koje imaju na nosu. zavisno od vrste, imaju jedan ili dva roga, ali su nađeni i neki fosilni nosorozi koji nisu imali rog. Prednji rog raste iz nosne kosti, dok se zadnji (ako postoji) nadovezuje na prednji deo lobanje. Iako je vrlo čvrst, ovaj rog nije od koštane srži, nego je od aglutiniranog keratina, jedne vrste proteina koji se nalazi i u dlakama. U nekim istočnoazijskim kulturama postoji uverenje, da smrvljeni rog nosoroga ima lekovita svojstva, što je razlog za ubijanje nosoroga i uzimanje njihovih rogova. Do sada najveći poznati rog bio je dug 1,58 m.

Nosorozi imaju masivno telo i kratke, debele noge. Svaka noga ima tri prsta koji svaki završava širokim kopitom. Koža mu je debela i siva ili smeđa. Kod azijskih vrsta koža na početku vrata i nogu je jako naborana, tako da životinja izgleda kao da je oklopljena. Nosorozi imaju vrlo loš vid, no taj nedostatak nadoknađuju izvrsnim njuhom i jako dobrim sluhom. Mužjaci nemaju mošnice a testisi su im smešteni unutar tela.
Način života
Nosorozi su samotnjaci, ali se povremeno u savanama mogu sresti i u manjim krdima. Ako se neka ženka tera, može doći do borbe između mužjaka. Pobednik se vrlo upadljivo udvara ženki: u to ponašanje spada obeležavanje teritorije urinom i izmetom, a nakon toga "love" jedno drugo, da bi se na kraju parili. Razdoblje skotnosti traje 15 do 18 meseci, nakon čega se rađa mladunče koje s majkom ostaje do dve i po godine. Ako u tom razdoblju na svet dođe još jedan mladunac, majka će starijeg bar privremeno proterati od sebe na neko vreme.

Nosorozi danju spavaju, a aktivni su u sumrak i noću. Vrlo su plašljivii i izbegavaju blizinu ljudi. No ako se osjećaju ugroženi, napadaju. Iako njihovi napadi nisu precizni, zbog njihove snage i opasnih rogova može doći do teških ozleda. Nosorog u punom trku može dostići brzinu od 45 km/h.
Nosoroge često prate ptice iz porodice Buphagus (red Passeriformes) ili Ardeidae (red Ciconiiformes) sedeći na njihovoj koži i čisteći je od parazita. U retkim slučajevima mladi nosorog može stradati od velikih mačaka, dok odrasli osim čoveka nemaju drugih neprijatelja.


Sistematizacija
Danas živi još pet vrsta nosoroga, koje se razvrstavaju u tri grupe. Jako ugroženi sumatranski nosorog (Dicerorhinus sumatrensis) je jedina preživela vrsta koja je direktni potomak prvobitnih predaka ove porodice, Dicerorhinini. Dve sledeće vrste, ugroženi Rhinoceros unicornis (nazvan ponekad i "oklopljeni nosorog") i jako ugroženi javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus) su se kao vrste razdvojile pre oko 10 miliona godina. Dve afričke vrste, beli nosorog (Ceratotherium simum) i crni nosorog (Diceros bicornis) razdvojile su se pre oko 5 miliona godina. Te se dve vrste razlikuju uz ostalo načinom ishrane. Beli nosorog pase travu, dok se crni nosorog hrani lišćem. On svojom isturenom gornjom usnom privlači grančice ustima i tako kida listove.
Pregled recentnih vrsta
   * Dicerotini
          o crni nosorog (Diceros bicornis)
          o beli nosorog (Ceratotherium simum)

    * Rhinoceritini
          o javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus)
          o veliki indijski nosorog (Rhinoceros unicornis)

    * Dicerorhinini
          o sumatranski nosorog (Dicerorhinus sumatrensis)
Ugroženost i zaštita
U Aziji postoji velika potražnja za rogovima nosoroga. Koriste se za umetničke rezbarije, ali i u tradicionalnoj kineskoj medicini. To tržište nosorogovim rogovima jako ugrožava opstanak nosoroga. U novije vreme ipak se opaža lagani oporavak pojedinih populacija nosoroga. Prema podacima iz 1998. godine, u Africi ponovo živi više od 11.000 nosoroga, od čega 8.900 u južnoj Africi najvećim delom u ograđenim i čuvanim rezervatima. Napori Indije i Nepala da zaštite svoje populacije nosoroga dali su rezultate, tako da je broj "oklopljenih nosoroga" prema podacima iz 1997. narastao na 2.100 jedinki. Suprotno tome, broj sumatranskih nosoroga je sa 900 jedinki s početka 80-tih pao na oko 350. Uzrok je, smatra se, nedovoljna finansijska podrška vlada Indonezije i Malezije njihovoj zaštiti.
Nosorozima ozbiljno preti izumiranje i malo koji ih zoološki vrt ima. Nesreću nosorogu donosi njegov rog.

Beli nosorog (Ceratotherium simum)

-je jedan od pet vrsta današnjih preostalih nosoroga. Posle afričkog slona, to je najveća kopnena životinja na svetu. Poznat je po svojim širokim usnama prilagođenim za pasenje trave i po tome da je ova vrsta nosoroga najdruštvenija od svih ostalih nosoroga.
Beli nosorozi su takođe i najčešći nosorozi i postoje dve podvrste, severni (C. s. cottoni) i južni (C. s. simum) beli nosorog, koji je češći.

Ime
Ime belog nosoroga vodi poreklo iz Južne Afrike gde se jezik Afrikans razvio iz holandskog jezika. Afrička reč „wyd" (od holandske reči „wijd") znači „širok" i odnosi se na širinu usana belog nosoroga. Rani engleski doseljenici u Južnoj Africi su ovu reč pogrešno protumačili i izgovorili „white" (engl. belo), tako da je nosorog sa širokim usnama ostao da se zove beli nosorog, kao i drugi, crni nosorog, koji ima uske usne. Ova široka usta su se specijalizovala za sečenje velikih količina trave, dok su usta kod crnih nosoroga pogodna za kidanje žbunastih listova. Rod kojem pripada beli nosorog, Ceratotherium, približno znači „rogata zver". Epitet simum je od grčke reči simus i znači „sa ravnim nosem".
Fizički opis
Beli nosorog ima krupno, masivno telo, veliku glavu, kratak vrat i široke grudi. Odrastao nosorog teži 1800-3000 kilograma, dugačak je od 3,35 do 4,2 m, a do ramena visok od 150 do 185 centimetara. Rekordna težina je iznosila oko 3600 kilograma. Na njuški se nalaze dva roga izgrađena od keratina, za razliku od jelenjih koštanih rogova. Prednji rog je duži i prosečno meri blizu 90 cm, a može da dostigne 150 cm. Beli nosorozi imaju prepoznatljivu grbu na prednjem delu leđa, iznad glave. Svaka od četiri kratke noge ima po tri prsta. Boja kože varira od žućkasto-braon do sive boje. Dlaku jedino imaju na krajevima repa i u ušima. Uši mogu da pokreću nezavisno jedno od drugog kako bi nosorog prikupio što više zvukova, dok je čulo njuha najvažnije. Olfaktorni receptori zaslužni za miris su ukupno veći od celokupnog mozga.
Ponašanje
Žive u travnatim ravnicama i savanama. Biljojedi su koji pasu travu i preferiraju onu najkraću. Vodu redovno piju dva puta dnevno ako je dostupna. Ako preovlađuje suša može da izdrži četiri do pet dana bez vode. Oko pola dana provede u ishrani, jednu trećinu odmarajući se, a ostatak dana u raznim drugim aktivnostima. Kao i svi drugi nosorozi, i beli vole kupanje i valjanje u blatu kako bi se ohladili.

Kada su izloženi opasnosti, beli nosorozi (većinom mužijaci) trljaju rogom o zemlju i obaranjem glave sa ušima okrenutim unazad, u kombinaciji sa režanjem i krikom ako su napadnuti. Trče brzinom od 28 kilometara na čas koju mogu da održe na daljini od 3.2 kilometara. Brzina galopa je 40 km/h.

Beli nosorozi mogu da žive u krdima od 14 jedinki, koja uglavnom čine ženke. Odrasli mužjaci uglavnom vode samotnjački život. Dominantni mužijaci obeležavaju svoju teritoriju preko urina i izmeta. Oko 10 puta na dan to rade dok patroliraju teritorijom. Najžešće borbe se dešavaju kada se mužjaci bore oko ženke. Ženke ne brane svoju teritoriju iako se znatno preklapa sa teritorijama drugih nosoroga.


Razmnožavanje
Ženke su polno zrele sa 4-5 godina, a mužjaci kasnije, sa 10-12 godina. Parenje traje oko pola sata. Par ostaje zajedno između 5 i 20 dana kada svako svojim putem nastavlja. Trudnoća traje oko 16-18 meseci posle čega se rađa jedno mladunče koje teži od 40 do 64 kilograma. Još su nesigurni dok ne prođe 2-3 dana. Kada se oseti ugroženim, mladunče se sklanja pod majku koja je veoma zaštitnički nastrojena i snažno će ga štititi. Sisanje mleka može da potraje do dvanaestog meseca života. Ženka je sposobna da rađa na svake 2 do 3 godine. Beli nosorozi žive od 40-50 godina.
Podvrste:
Južni beli nosorog (Ceratotherium simum simum) je jedna od dve podvrste belih nosoroga. 2005. godine je ustanovljeno da ih ima najviše u Južnoafričkoj Republici. Njihov broj se procenjuje na oko 11,600, što govori o tome da je ova podvrsta nosoroga najobilnija u svetu. Ako im se obezbedi dovoljan prostor i obilje hrane, lako će se razmnožavati u zoološkim vrtovima, pogotovo oni nosorozi koji su iz divljine prebačeni. Ovo dokazuje podatak da je u zoološkom vrtu u San Dijegu od 1972. godine rođen 91 nosorog. Međutim, iz nerazumljivih razloga, izuzetno je niska stopa reprodukcije među ženkama južnih belih nosoroga rođenih u zatočeništvu.

Severni beli nosorog (Ceratotherium simum cottoni) je nekada živeo u nekoliko zemalja u istočnoj i centralnoj Africi južno od Sahare, a danas je kritično ugrožena vrsta. Populacija u divljini je od 1970. godine do danas smanjena sa oko 500 na samo četiri nosoroga. Prema izveštajima BBC-ja, danas živi samo 13 divljih severnih belih nosoroga.
Status
Beli nosorog je otkriven 1817. godine, a već sedamnaest godina kasnije je postao, zbog preteranog lovljenja i spore reprodukcije retka životinja.
Severni beli nosorozi se jedino mogu naći u Demokratskoj Republici Kongo dok južna podvrsta živi širom Južne Afrike. 98.9% populacije belih nosoroga živi u samo četiri zemlje (u Južnoafričkoj Republici, Namibiji, Zimbabveu i u Keniji). Skoro desetkovani i dovedeni do ivice istrebljenja početkom 20. veka, beli nosorozi su se povratili u ogromnom broju. 2001. godine je procenjeno da 11,670 belih nosoroga živi u divljini, dok je još 777 nosoroga živelo u zoološkim vrtovima. To ih čini najbrojnijom vrstom nosoroga u svetu.

 www.indjijaforum.com

2011-11-16 

 

Zaštićene VRSTE SVETA | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb