OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

KROKODILSKA ODEĆA

amlramzes | 10 Novembar, 2011 22:25

 200 MILIONA GODINA SU VLADALI ZEMLJOM BEZ IKOGA KO BI IH MOGAO UGROZITI.BILI SU OVDE PRE DINOSAURUSA.EVOLUCIJA IH JE SPREMILA NA SVE:NA GLAD,NA PAD ASTEROIDA,NA OTPORNOST BOLESTIMA.. SEM NA JEDNO BIĆE KOJE SE U ODNOSU NA DUŽINU NJIHOVOG POSTOJANJA TEK ISPILELO A VEĆ ĆE MU DOĆI GLAVE...

(autor bloga)

Tri krokodila za jednu tašnu

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

2011-11-10 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb