OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Veliki koralni greben

amlramzes | 09 Novembar, 2011 20:44

 

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu. Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije. Prostire se na preko 2.000 km u dužinu, a može se videti iz svemira.

 

 

Veliki koralni greben je prvi put postao poznat Evropljanima kada se istraživač Džejms Kuk iskrcao na njega 11. juna, 1770. Veliki koralni greben je bio poznat Aboridžinima koji su se naselili na australijski kontinent pre 40.000 do 60.000. godine.[1]. Najstariji delovi grebena datiraju od pre oko 60.000 godina.

Veliki koralni greben je velika skupina od oko 900 ostrva i preko 3.000 grebena, koji se uglavnom nalaze na relativno maloj udaljenosti od obale kontinenta. Zahvaljujući veoma velikoj biološkoj raznovrsnosti, toploj čistoj vodi i pristupu sa obale, greben je popularno odredište turista, naročito ronilaca. Mnogi gradovi duž kvinslendske obale nude jednodnevna putovanja brodićima do grebena. Nekoliko priobalskih ostrva pretvoreno je turističke centre.

Veliki koralni greben se ponekad naziva najvećim živim organizmom na svetu. U stvari, on je sačinjen od miliona malih organizama, uglavnom korala.

Najveći deo grebena je zaštićen kao Morski park Veliki koralni greben.

Ekološke pretnje

Zagađenje vode i razvoj ostrva

Na obali severoistočne Australije nema većih reka, izuzev u vreme tropskih poplava koje izaziaju cikloni (uragani). Najveći gradovi su Keirns, Makej, Rokhemton i industrijski grad Gledston. Za razliku od većine grebena, Veliki koralni greben je jedini ugrožen od industrijalizovanih područja i područja koja se koriste kao poljoprivredno zemljište i pašnjaci.

 

Globalno otopljavanje i izumiranje korala

Neki naučnici veruju da je najznačajnija pretnja budućnosti Velikog koralnog grebena u sadašnjem stanju kao i drugih tropskih ekosistema koralnih grebena u globalnom zagrevanju. Većina korala na Veliko koralnom grebenu živi na gornjoj granici temperaturne tolerancije, što se ogleda u izbeljivanju korala, kao što je to bilo 1998. i 2002. Tada je primećeno da su, zahvaljujući suviše toploj vodi, korali prekinuli fotosintezu i izgubili boju, otkrivajući svoje bele krečnjačke skelete, i ako se voda za mesec dana ne bi ohladila korali su umirali.

Globalno otopljavanje je pokrenulo propadanje ekosistema grebena širom tropa. Povećane globalne temperature izazivaju razorne tropske oluje, ali su grebeni prirodno otporni i mogu se oporaviti od nanete štete. Dok neki veruju da će rast temperature izazvati dalje odumiranje korala, drugi navode podatke koji pokazuju da se globalna temperatura nije promenila više od jedan stepen u vrlo dugom vremenu.

Bodljikava morska zvezda je prirodni neprijatelj korala. Tokom godine ona polaže mnogo jajašaca, omogućujući tako da ova vrsta preživi, poput skakavaca u pustinji. Veruje se da se njen životni ciklus produžuje s opadanjem kvaliteta vode na grebenu, izazvane preteranim količinama hranljivih sastojaka sa obližnjih farmi. Od kada naučnici posmatraju promene u ponašanju morskih zvezda oko 1/3 čitavog sistema je ugrožena od šezdesetih godina prošlog veka. Podatke o bodljikavim morskim zvezdama sakuplja Australijski institut za nauku o moru [2]. Takođe, džinovski triton, prirodni neprijatelj morske zvezde, preterano se lovi jer je njegova školjka vrlo dragocena za kolekcionare.

Ribolov

Ribolov donese Australiji 400 miliona australijskih dolara godišnje. On zapošljava mnogo ljudi. Postoje tri tipa ribolova::

  • komercijalni
  • rekreativni
  • tradicionalni.

Poremećaj lanca ishrane izazvan je neopravdano velikim ulovom ključnih vrsta. Vlada Kvinslenda objavila je plan lova na grebenima (koji se primenjuje od 2003) s ciljem da smanji godišnji komercijalni ulov na nivo iz 1996 i poveća minimalnu veličinu ribe.

Do sredine 2004. samo 4,6% Velikog koralnog grebena je bio zaštićen od ribolova. Sada se taj udeo povećao na jednu trećinu. Glavne posledice ribolova su:

  • Preterani ulov ključnih vrsta (npr. džinovski triton)
  • Zagađenje od brodova
  • Slučajan ulov (vrste koje ne služe za ishranu, npr. delfini, kornjače, morske krave)
  • Oštećenje grebena (sidra, mreže)

Brodarstvo i nafta

Brodolomi su ozbiljna briga jer kroz Veliki koralni greben prolaze komercijalne brodske rute. Zahvaljujući nepažnji u poslednjih bekoliko godina desila su se dva brodoloma velikih brodova. Brodovi takođe izbacuju velike količine otpadaka, a boja koja štiti od rđe trup broda je otrovna. Takođe, sumnja se da je greben nalazište nafte, jer ima dosta kalcijum karbonata. Pre nego što je stavljen na spisak mesta Svetske baštine razmatrana je mogućnost da se vrše bušenja radi otkrivanja nafte i prirodnog gasa. Iako bušenja na grebenu nema česte su pojave naftnih mrlja.

Upravljanje Velikim koralnim grebenom

Oko dva miliona turista poseti godišnje Veliki koralni greben.[3] Iako je većina ovih poseta pod strogom kontrolom, neka popularna područja blizu obale (kao što je Zeleno ostrvo) pretrpela su štete od turističkih aktivnosti.

Australijska vlada upravlja grebenom preko uprave Morskog parka Veliki koralni greben [1] u saradnji s državom Kvinslend, da bi bila sigurna da se greben pravilno koristi. Kombinacija zona, upravljačkih planova, dozvola, edukacije i stimulacija (kao što je dozvola za eko-turizam) koristi se u naporu da se zaštiti Veliki koralni greben.

Veliki koralni greben je stavljen na spisak mesta Svetske baštine 1981. 1. jula 2004. Morski park Veliki koralni greben postao je najveće zaštićeno morsko područje na svetu kada se australijska vlada povećala područja zaštićena od komercijalne eksploatacije (kao što je ribolov) sa 4,6% na 33,3% ukupne površine parka.

 

Istorija

Greben je bio uzrok nasukavanja mnogih brodova tokom godina. Brod Džejmsa Kuka „Endevor“ (Endeavour) udario je u greben 1770. i pretrpeo znatnu šteu. Konačno je spašen tako što je brod olakšan što je moguće više i zahvaljujući nadošloj plimi. Jedan od najpoznatijih bio je brodolom broda „Pandora“ koji se nasukao 29. avgusta 1791. kojom prilikom je poginulo 35 osoba. Muzej Kvinslenda predvodi arheološka iskopavanja „Pandore“ od 1983.

 

2011-11-09 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb