OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Riba klovn

amlramzes | 12 Decembar, 2011 18:29

 

Riba klovn pred izumiranjem

Stvarna egzotična riba, koja ima glavnu ulogu u animiranom filmu Finding Nemo", mogla bi vrlo brzo postati(veoma) ugrožena životinjska vrsta, jer sve više dece želi imati vlastitog Nema kao kućnog ljubimca.

Prema izveštaju britanskih morskih biologa, pet godina nakon izlaska hit filma animacijskog studija Pixar, broj ove riblje vrste je pao za 75 posto u pojedinim područjima.

Prema njihovom mišljenju glavni krivac za to je sve veći broj dece koja želi vlastitog Nema s narandžastim, belim i crnim prugama.

Naučik Billy Sinclair, proveo je pet godina istražujući ovu riblju vrstu na grebenima oko Australije i smatra kako bi ih sada trebalo proglasiti ugroženom vrstom, ako želimo da ne izumru.

"Moja poruka deci kojoj se dopao film je jednostavna - recite svojim roditeljima da ostave Nema u moru gde i pripada", poručio je Sinclair, a preneli britanski mediji.

Njegovo istraživanje je otkrilo da je broj riba klovn sa 25 pao na njih samo šest na jednom koralnom grebenu u Queenslandu. Oko 110.000 riba klovn se svake godine uvozi u Veliku Britaniju, a otprilike polovina "zaliha" riba klovn dolazi sa posebnih odgajališta, dok se ostale hvataju u divljini.

http://www.sarajevo-x.com

 

Ribe klovnovi su dobile ime po smelim potezima boje po telu (od bogatih purpurnosmeđih do sjajnonarandžastih, crvenih i žutih), često razdvojenih potpuno belim ili crnim linijama, sasvim nalik boji na licu cirkuskog klovna. Posmatranje riba klovnova kako proleću između nabora sa pipcima neke sase liči na posmatranje leptirova koji lepršaju oko rascvetale biljke na livadi koja se njiše na povetarcu – hipnotišuće.

Dvadeset devet vrsta riba klovnova živi među grebenima od istočne Afrike do Francuske Polinezije i od Japana do istočne Australije, sa najvećom koncentracijom raznolikosti na severnoj obali Nove Gvineje u Bizmarkovom moru (gde uz malo sreće i stručnog vodiča možete videti sedam vrsta na jednom grebenu). Na nedavnom putovanju u Fidži zbog ronjenja, Džerald Alen – istraživač pomoćnik u Muzeju zapadne Australije i svetski stručnjak za ribe klovnove – otkrio je dvadeset devetu vrstu, Amphiprion barberi. To je ukupan broj vrsta koje je otkrio tokom svog života popelo na sedam riba klovnova (i gotovo 500 vrsta grebenskih riba). „Još uvek mi zuji u ušima od uzbuđenja kad otkrijem nešto novo“, kaže Alen. „Amphiprion barberi je lep klovn, narandžastocrven poput razbuktalog ćilibara na grebenu.“

Među naučnicima i akvaristima, ribe klovnovi su takođe poznate kao ribe sase jer ne mogu da prežive bez domaćina sase, čiji pipci koji žare štite i njih i njihova jaja koja se razvijaju od uljeza. Od otprilike hiljadu vrsta sasa, samo ih deset ugošćuje ribu klovna. Još uvek je tajna kako tačno riba klovn izbegava da je sasa ne ožari, ali omotač od sluzi – koji riba klovn verovatno razvije pošto po prvi put dodirne sasin pipak – može da pruži zaštitu. „To je mulj koji sasu sprečava da ispali svoje žareće ćelije“, kaže Alen. „Ako ikada budete gledali novu malu ribu sasu kako ulazi u sasu, videćete da je dodiruje prilično ispitivački. Moraju da uspostave kontakt da bi pokrenuli ovaj hemijski proces.“ Ovako zaštićena, riba klovn, u stvari, postaje produžetak sase – još jedan sloj odbrane od riba koje jedu sase, kao što je riba leptir. Ono što je dobro za ribu klovna dobro je i za sasu, i obratno.

Ribe klovnovi provode čitave živote sa svojim domaćinom sasom, retko se udaljavajući više od nekoliko metara od nje. Jaja poležu otprilike dva puta mesečno na najbližu tvrdu površinu skrivenu sasinom mesnatom osnovom, i agresivno štite embrione koji se razvijaju. Odmah pošto se riba klovn izlegne, otpliva do površine na nedelju ili dve kao sićušna, providna larva. Onda se preobrazi u majušnu ribu klovna manju od centimetra koja silazi do grebena. Ako mlada riba ne nađe sasu i ne aklimatizuje se na novi život za dan ili dva, umreće.

Napisao: Džejms Prosek

Fotografije: Dejvid Dubile

http://www.nationalgeographic-srbija.com

2011-12-12 

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb