OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Jazavac -Sloboda za Jazavce

amlramzes | 12 Decembar, 2011 17:17

Verovatno najprogonjenija životinja u Srbiji,bez ikakavog razloga,ovo predivno stvorenje je osuđeno na doživotnu robiju-skrivanja i mučnog života prepunog straha koji nikad neprestaje.Ljudi ga ubijaju ako samo i promoli njuškicu željnu slobode,izvan jame.

Ubijaju ga i u jami,na razne načine: psima,dimom,otrovima,a kad izadje vilama,oružijem pa čak i motkama i kamenicama ,dok neumre u najstrašnijim mukama,gledajući u nas onim tužnim očima i pitajući se „zašto?“-Šta su vam Jazavci uradili da ih toliko mrzite?

(autor bloga)

 

Jazavac je među većim evropskim zverima najmanje štetan, ali uprkos toga progone ga kao vuka ili lisicu. Jazavac je mrzovoljan samoživac koji se kloni i ljudi i životinja, a pri tome tako trom i lenj da ne možemo zamisliti tromijeg i lenjijeg stvora.

Zdepasto, snažno i čvrsto telo, debeo vrat i dugačka glava na kojoj se njuška zašiljila kao rilica, sitne oči, a isto tako malene, ali vidljive uši, goli tabani i snažne kandže na prednjim nogama, kratki dlakavi rep i gusto grubo krzno pa poprečna pruga koja vodi sve do žlezde koja je smeštena uz čmar - to su osobine vrste meles koju predstavlja jazavac.

Jazavac naraste u dužinu od 75 cm, uz to treba dodati još rep dugačak 18 cm, visina jazavca iznosi otprilike 30 cm. Stari mužjaci teški su u jesen do dvadeset kilograma. Prilično dugačko, oštro, gotovo čekinjasto sjajno krzno pokriva mu čitavo telo pa i uši. Boja krzna je na leđima beličastosiva pomešana sa crnim, na bokovima i na repu crvenkasta, a na donjem delu tela i na nogama smeđecrna. Glava mu je bela, ali s obe strane njuške pruža mu se preko očiju i belih dlakavih ušiju po jedna crna pruga koja se postepeno gubi na leđima. Pokreti jazavca su polaki i tromi, a njegov hod izaziva utisak umornosti i nespretnosti. Ni kada najbrže trči, ne kreće se brzo. Ima roktav glas koji podseća na svinju.

Jazavac živi u celoj Evropi, a isto tako i u Aziji počevši od Sirije i Persije do Japana pa u Sibiru sve do reke Lene.

Živi usamljen u jamama koje sam iskopa snažnim, savijenim kandžama na nekoj prisojnoj strani šumovitih brežuljaka. Ove jame snabdeva jazavac sa četiri do osam izlaza i rovova za provetravanje, a iznutra ih vrlo udobno uređuje. Glavni deo jame, kotao u koji vodi nekoliko hodnika, tako je prostran da u njemu ima mesta za široki i meki dušek od mahovine za jazavca i za njegovu mladunčad. Ipak jazavac se služi svega sa nekoliko hodnika, a svi ostali postoje samo kao izlazi u velikoj nevolji, ili za provetravanje.

U celoj jami vlada najveći red i čistoća. Budući da je snažan, lako kopa jame. Kad dublje prodre u zemlju, on stražnjim delom tela gura zemlju napolje, čvrste se odupirući nogama. Tako uspeva svu iskopanu zemlju da izbaci iz dubine. Jazavac najviše pazi na to da mu je jama što prostranija i da mu pruža dovoljnu sigurnost. Hodnici koji izlaze iz kotla gotovo redovno su dugački osam do deset metara, a mesto na kome izlazi na površinu često je tridesetak koraka udaljeno jedno od drugoga. Kotao se obično nalazi metar i po do dva metra ispod zemlje. Za vreme parenja jazavac živi sa svojom ženkom, ali ipak na neki odvojen način. Čitav ostali deo godine živi sam i ne vodi prijateljstva ni sa ženkom ni sa bilo kojom drugom životinjom.

U proleće i preko leta sastoji mu se hrana uglavnom od korenja, naročito od brezovog korenja i kasnije od gljiva, bokvica i žira. U jesen jazavac jede svakovrsno otpalo voće, šargarepu i repu, ptičja jaja i mlade ptice. Ne prezire ni mlade sisare, mlade zečeve, poljske miševe, krtice i druge sisare, a izvrsno mu prijaju i gušteri, zatim mlade zmije. U vinogradima zna da nanese velike štete, jer šapama kida grožđe i upravo se tovi slatkim plodom.

Jazavci se pare u oktobru, a izuzetno, naročito mlade životinje, nešto kasnije. Posle dvanaest do petnaest nedelja, dakle krajem februara ili početkom marta okoti majka tri do pet mladunaca na pažljivo obloženom ležaju načinjenom od mahovine, lišća paprati i dugačke trave. Samo po sebi je razumljivo da jazavac-majka stanuje u svojoj vlastitoj jami, jer su i ženke jazavaca isto tako okoreli samoživci kao i mužjaci. Svoju mladunčad veoma voli pa im, pošto ih odbije od sise, donosi u jamu crve, korenje i sitne sisare sve dok ne mogu sami da se hrane.

Otprilike posle tri do četiri nedelje usuđuju se male veoma ljupke životinjice da u majčinom društvu izađu do izlaza iz jame. Mladunčad ostaje uz majku do jeseni, a onda se odvajaju od nje i počinju samostalan život. Mladi jazavci se najradije useljuju u stare jazavčeve jame, ali, ako je potrebno, iskopaju oni za sebe novu. U drugoj godini mladi su potpuno odrasli i sposobni za razmnožavanje.

Jazavca hvataju pomoću zamki. Osim toga ga teraju pomoću ljutih jazavičara iz jame i ubijaju ga čim se pojavi na površini zemlje. Samo ako se u jami sakrije tako da ga ni psi ne mogu da pronađu, jazavac može da odoli opasnosti koja mu sa svih strana preti.

http://www.gimnazijaso.edu.rs

Jedna od najvećih prednosti jazavca jesu njegova usta. Način na koji je građena lobanja jazavaca znači da je fizički nemoguće da ova životinja iščaši vilicu, što im omogućuje da imaju jedanod najsnažnijih ugriza u svetu prirode. Ova karakteristika čini jazavca strašnim neprijateljem za svaku životinju koja mu se nađe na putu.

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-12 

Komentari

nadam se da sam uspela

dana | 02/03/2017, 22:50

ispred moje kuce su se okupili huligani sa kerovima i matletiranjem jadne zivotinje prijavila sam policiji oni su dosli posle 22 sata jer su remetili mir njih su rasterali bez upisivanja samo opomena nadam se da ce uspet otic ispod cuprije jer su je kerovi vukli vucijak ...donosili su vrucu vodu da je isteraju i motke...

Podrzavam

Nikola | 30/12/2012, 14:20

I ja molim ljude da prestanu da budu neljudi. Imate li imalo razuma.

Re: Jazavac -Sloboda za Jazavce

filip petric | 30/10/2012, 15:01

ja molim ljude da prestanu da ubijaju ove jadene zivotinje kako vam nije zao zamislite da ste vi jazavci i da vas neko muci kao bi vam bilo

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb