OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Atlantska tuna (Thunnus thynnus)

amlramzes | 05 Decembar, 2011 18:57

-čiji prostrani areal obuhvata zapadni i istočni Atlantski okean, kao i Mediteran, glavni je sastojak najskupljeg sušija i sašimija u Japanu.

• Populacija Atlantske tune je pred kolapsom i ovoj vrsti ozbiljno preti istrebljenje u slučaju da se ne zaustavi neodrživi industrijski izlov ove ribe. Privremena zabrana međunarodne trgovine ovom vrstom dozvoliće da se populacije ove prekomerno izlovljene vrste oporave. WWF poziva, restorane, kuvare, prodavce i potrošače da prestanu da služe, pripremaju, kupuju, prodaju i jedu ovu ugroženu vrstu sve dok populacije ove neverovatne ribe ne pokažu znak oporavka.

Svetskim okeanima ne pliva veličanstvenija riba od velike tune koja može dostići dužinu od 3,65 metara, i težinu od 680 kilograma, a živi do 30 godina. Uprkos svojoj veličini, ona je izuzetno hidrodinamično stvorenje, koje pliva, to jest juri brzinom od 40 kilometara na sat i roni skoro kilometar u dubinu. Za razliku od većine drugih riba, tune su endotermna stvorenja, što im omogućava da lutaju od Arktika do tropskih predela. Nekad su se milioni velikih tuna kretali kroz Atlantski okean i Sredozemno more, a njeno meso je imalo toliki značaj za ljude starog sveta da su je slikali po zidovima pećina i utiskivali njen lik u kovane novčiće.

Velika ili atlantska tuna poseduje još jednu izvanrednu osobinu koja bi mogla da joj zapečati sudbinu: njeno poput putera meko meso na trbuhu, prošarano mašću, smatra se najkvalitetnijim sušijem na svetu. Tokom poslednje decenije, visoko tehnološki opremljeno brodovlje, često navođeno izvidničkim avionima, progonilo je tune od jednog do drugog kraja Sredozemnog mora, loveći godišnje desetine hiljada riba, od kojih mnoge ilegalno. Tune tove u kavezima na otvorenom moru, a potom ih ubijaju, komadaju i šalju na tržišta sušija i odrezaka u Japan, Ameriku i Evropu. Iz Sredozemnog mora izvučeno je toliko tuna da je njihova populacija u opasnosti. U međuvremenu, evropski i severnoafrički zvaničnici nisu učinili gotovo ništa da bi zaustavili pokolj.

Desetkovanje tuna simbol je svega onoga što je danas pogrešno u svetskom ribolovu: sve veće ubilačke moći savremene tehnologije, mreže multinacionalnih kompanija koje mutnom trgovinom ostvaruju ogromne zarade, nemarnog upravljanja i nadzora nad ribolovom, i nezainteresovanosti potrošača za sudbinu ribe koju odluče da kupe.

Svetski okeani su tek senka onoga što su nekada bili. Sa nekoliko vrednih izuzetaka, poput dobro uređenog ribolova na Aljasci, Islandu i Novom Zelandu, broj riba koje plivaju u morima je tek delić onog od pre jednog veka. Neki biolozi mora tvrde da su se populacije mnogih velikih morskih riba smanjile za 80 do 90 posto, dok drugi kažu da je pad ipak manji. Ipak, svi se slažu da previše brodova progoni premalo ribe...

Izvor:

National Geographic Srbija - Maj 2007

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-05 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb