OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Polarna lisica

amlramzes | 04 Decembar, 2011 18:17

 

krzno polarne lisice

Priča počinje u vreme najveće pomame za pravim krznom, kada je bunda od polarne lisice predstavljala znak "elegancije i glamura."

 

Negde u Sibiru postojala je farma krznašica, specijalizovana za odgoj polarnih lisica. Najveći problem bilo je njihovo razmnožavanje jer se divlje životinje, kao što je poznato, nerado pare u zarobljeništvu. Ali, jedan od naučnika se dosetio.

Dozvoljavao je parenje samo najpitomijim primercima. Već u drugoj generaciji lisice su počele da se ponašaju slično psima: mahale su repovima kada bi videle ljude, umiljavale se čak i kevtale.

Ali, svako čudo za tri dana - kaže narod. Treća generacija pitomih lisica donela je razočarenje: svi mladi su bili šareni, pa nije bilo ni traga od srebrnog krzna.

Naravno, dame nisu nikako htele da nose šarene bunde. Tako je prvi i za sada jedini pokušaj dobijanja "pripitomljenog krzna" pao u vodu. Na sreću ili nesreću tih lisica?

Naime, pre samo mesec dana, Međunarodna organizacija za održanje prirode (IUCN) je na Konferenciji u Kopenhagenu posvećenoj opasnostima od klimatskih promena na Zemlji, saopštila da se među najugroženijim životinjama na Planeti, pored ribe klovna, koale, kraljevskog pingvina i lososa, nalazi i - polarna lisica.

Očigledno, nekim damama i trgovcima je ona i dalje atraktivna iako je, ako se ovako nastavi, uskoro neće biti.

Ni divlje ni pitome...

Natura Online (16.1.2010)

http://www.natura.rs

Polarna lisica (Alopex lagopus), takođe poznata i kao arktička lisica, je mala vrsta lisice nastanjena na hladnim arktičkim oblastima Severne hemisfere koja menja boju krzna u zavisnosti od godišnjeg doba. Uglavnom lovi leminge i druge glodare, iako je svaštojed. Česta je u svim biomima tundre. Jedini je predstavnik roda Alopex.

Arktička ili često polarna lisica (Alopex lagopus) zoološki je svrstana u porodicu pasa. Srodnik joj je polarni vuk, jedna od najslabije poznatih podvrsta vukova.

Polarna lisica ima manje, više okruglastije uši, zaobljeniju lobanju i širu i kraću njušku od crvene lisice iz roda Vulpes. Ima više krzna na nogama nego druge lisice. Zimi joj je krzno dugo i čisto belo, a leti mu boja varira od smeđeg do plavo-sivog. Nučni naziv ove vrste bi u doslovnom prevodu značio "lisica zečiih stopala", jer su joj šape s donje strane obrasle gustom dlakom,koja je gušća i do krzna polarnog medveda.

Dužina mužjaka polarnih lisica iznosi oko 55 centimetara (53 cm za ženke). Rep je dugačak 30-31 cm, dok su u ramenima visoke od 25 do 30 centimetara. Težina za mužjake iznosi 3.8, a za ženke 3.1 kilogram.

Polarne lisice su razvile brojne odbrambene mehanizme kako bi preživele i adaptirale se surovoj arktičkoj klimi. Među tim adaptacijama su i debelo, gusto krzno, sistem zadržavanja toplote preko cirkulacije u šapama kako se ne bi smrzle. Takođe imaju rezervu telesnog sala u sebi. Krznene šape im omogućavaju da se nesmetano kreću po ledenim santama u potrazi za hranom. Imaju odlično čulo sluha i u stanju su da čuju kretanje plena ispod zemlje. Polarne lisice imaju najtoplije krzno od svih sisara.

Za razliku od nekih drugih severnih životinja, polarne lisice ne hiberniraju, a podnose temperature od -50°S.

Arktičke lisice se pare rano u martu do početka aprila. Trudnoća traje 52 dana. Okot najčešće sadrži sedam mladih, ali ih može biti i do 15. Oba roditelja se staraju o potomstvu. Mužjaci napuštaju porodicu kada dovoljno odrastu kako bi oformili sopstvenu grupu, dok ženke ostaju s majkom. Već sa 10 meseci su polni zreli.

Lisice teže da oforme monogamnu vezu tokom sezone parenja. Roditelji podižu mlade u jazbini koju iskopaju. Takve jazbine su obično kompleks podzemnih kanala i puteva gde živi više naraštaja lisica.

Polarne lisice će generalno pojesti sve što mogu da pronađu, uključujući leminge, arktičke zečeve, ptice i njihova jaja i lešinu.. One pljačkaju guščija gnezda i zatrpavaju jaja na tajnim mestimaPorodica lisica može da pojede na tuce leminga svakog dana. Tokom aprila i maja lisice takođe vrebaju mladunčad prstenastih tuljana. Kada je hrana u oskudici, polarne lisice će pojesti ostatke krupnijih grabljivica, poput belih medveda, iako su one same njihov plen.

Polarne lisice se mogu naći širom Arktika, uključujući i krajnje spoljašnje delove Grenlanda, Rusije, Kanade, Aljaske i Svalbarda, a takođe naseljavaju alpska područja, kao i Island i Skandinaviju. U Skandinaviji gde je decenijama dozvoljen legalan lov na lisice ostalo je svega 120 odraslih jedinki na području Norveške, Finske i Švedske.

Prosečan životni vek im je oko četiri godine. Prirodnih neprijatelja gotovo da nemaju. Osim ljudi, opasan im može biti polarni vuk, a ponekad i polarni medved od kojeg se lisice drže na odstojanju. Kad je ugrožena, polarna lisica pokušava pobeći, no ako ne uspe, vrlo snažno se brani.

Najčešća smrtonosna bolest polarnih lisica je besnilo. Smrtonosna je i upala mozga (encefalitis) kao i štenećak, naročito u godinama kad je gustoća populacije visoka, pa su međusobni susreti češći, a time i mogućnost prenošenja zaraze veća. Pored toga, većina lisica ima unutrašnje i spoljašnje parasite.

U 19. i prvoj trećini 20. veka trgovina skupocenim zimskim krznom arktičke lisice bila je vrlo intenzivna. Glavni predmet razmene između Inuita i Evropljana bile su životinjske kože.

Vikipedija.rs

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-04 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb