OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Trgovina ljudima III deo

amlramzes | 04 Decembar, 2011 17:42

Upotreba i pretnja represalijama prema žrtvinoj porodici

 

Najdelotvornija pretnja, koja pritom najviše otežava istraživanje trgovine ljudima, je pretnja represalijama prema licima koja žrtva voli, a koja su ostala u njenoj domovini/mestu.

Trgovci ljudima često nastoje da saznaju tačne podatke o porodici žrtve ili licima koja su joj bliska. To može biti interni nadimak ili adresa bliskog člana porodice, odnosno adresa nekog drugog bliskog lica. Već sama pretnja omogućava kontrolu nad žrtvom, stoga nije nužno da trgovac ljudima raspolaže baš svim podacima o žrtvinoj porodici. Kako žrtva ne želi da rizikuje sigurnost svojih najbližih, ona se ni ne upušta u nagadjanja da li trgovac ljudima “blefira” ili ne, kada zadire u intimne detalje njene porodice i kada preti nasiljem usmerenim ka porodici. Trgovac ljudima pretnje ove vrste koristi kao veoma efikasan način za obezbeđivanje žrtvine poslušnosti, kao i za spečavanje njenog pokušaja bekstva.

Žrtvama se oduzimaju putne isprave, bivaju pretučene, silovane, konstantno im se preti, daje malo ili nimalo hrane, kontroliše se njihovo kretanje… sve dok ne pristanu na zahteve trgovca. Žene i deca koja su prisiljena na prostituciju moraju da imaju odnose sa 15 – 20 mušterija dnevno, često bez zaštite, dok trgovci neretko koriste drogu kako bi ih kontrolisali. Obično rade u istoj sobi u kojoj žive, i moraju da čiste, peru, kuvaju, peglaju za ceo klub. Žrtve koje su u prisilnom radu takođe nemaju mogućnost slobodnog kretanja, ne poseduju dokumente i prinuđene su da rade veliki broj sati dnevno u veoma lošim uslovima. Deca koja su u prisilnoj prošnji, prinuđena su da donose „gazdi” određenu sumu novca dnevno, a neretko su i seksualno zlostavljana.

 

Predrasude o trgovini

“Devojke iz naivnosti postaju žrtve trgovine.”

Nije važan motiv zbog koga se devojka javlja na oglas ili prihvata neku poslovnu ponudu, već je primarno nasilje kome je izložena ukoliko se nadje u lancu trgovine. Tada gubi slobodu izbora i kontrolu nad svojim životom – biva prevarena. Trgovci ljudima (osobe koje “vrbuju” devojke i trguju njima) često su osobe od poverenja (očevi, braća, mladići…), te svaka devojka može postati žrtva trgovine.

“Trgovina ženama i prostitucija su isto.”

Žena žrtva trgovine ljudima koja završi u prinudnoj prostituciji nema pravo odlučivanja, niti izbora, dok prostitucija može biti dobrovoljan izbor žene.

“Trgovina ljudima je trgovina belim robljem.”

Žrtve trgovine ljudima ne mogu se nazivati belim robljem, jer se ovaj problem ne odnosi samo na ljude odredjene rasne, etničke ili nacionalne pripadnosti (nisu samo beli ljudi žrtve trgovine, već i Afrikanci/ke, Romi/kinje, Azijati/kinje…).

“Žrtve trgovine su samo strankinje.”

Trgovina ženama u nekom mestu ne uočava se i ne doživljava kao problem ako je poznato da u lokalnim barovima ima samo Ruskinja ili Ukrajinki. Trgovina ženama, medjutim, dešava se i lokalnim devojkama unutar državnih granica, kada one bivaju prodate iz jednog grada u drugi. Ono što se u poslednje vreme pokazalo kao novi trend je i porast broja žrtava trgovine ljudima koje su državljanke/i Srbije.

Trgovina ženama u Srbiji 

Osamdesetih godina prošlom od ostalih u regionu, bila prevashodno zemlja destinacije za žene iz istočnoevropskih država. Otvaranjem ratnih žarišta i dolaskom stranih vojnih trupa tokom raspada SFRJ, povećava se broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji. U tom peroidu, preko njene teritorije se primarno vrši tranzit iz Bugarske, Moldavije, Rusije i Ukrajine na putu ka Bosni (i dalje ka Italiji, Španiji, Francuskoj), Kosovu i Metohiji i Makedoniji (ka Grčkoj, zemljama Arabijskog poluostrva) i prema zemljama centralne i severne Evrope.

U post-konfliktnom periodu i usled posledičnih društvenih promena, Srbija se pojavljuje i kao zemlja porekla žrtava trgovine ljudima. Privatizacijom društvenog sektora tokom perioda tranzicije, dolazi do povećane nezaposlenosti žena koje rade u društvenim preduzećima, u tradicionalnim „ženskim” zanimanjima. Naročito su pogodjene žene sa nižim i srednjim stepenom obrazovanja, na radnim mestima za koja je, zbog novih potreba tržišta rada, neophodna prekvalifikacija.

Relevantan faktor koji doprinosi postojanju trgovine ženama je svakako i eskalacija (ili povećana registracija) porodičnog nasilja u našoj zemlji. Ponavlja se iskustvo većine zemalja u tranziciji, koja dovodi do promena u tradicionalnim porodičnim odnosima – žena postaje glavni hranilac porodice, dok se muškarcima time oduzima „glavna” uloga, i upravo u takvim porodičnim strukturama se javlja više fizičkog nasilja, nasuprot situaciji kada porodicu izdržavaju oba partnera. Rezultati istraživanja porodičnog nasilja u Srbiji, koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije, ukazuju da je svaka druga žena u Srbiji doživela psihičko nasilje u porodici, svaka treća trpi fizičko nasilje, a svakoj četvrtoj se preti nasiljem.

 

Degradirajuće društvene i ekonomske okolnosti uticale su na feminizaciju siromaštva u našoj zemlji, koja postaje jedan od osnovnih uzroka migracije žena. Budući da su mogućnosti za legalan odlazak iz zemlje sužene, oglasi kojima se nude poslovi bejbi siterke, konobarice, medicinske sestre ili igračice primamljivi su velikom broju žena, koje na taj način pokušavaju da odu u inostranstvo. Suprotno očekivanjima, one često završavaju u zemljama regiona ili zapadne Evrope, gde bivaju primorane na pružanje seksualnih usluga. Takodje je prisutna i trgovina decom u svrhe seksualne ekspolatacije, prosjačenja, kradje ili prodaje za usvajanje, kao i radna eksploatacija maloletnih i odraslih osoba.

http://www.astra.org.rs

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

ZAŠTITA LJUDI | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb