OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Jež -zaštićena vrsta

amlramzes | 08 Decembar, 2011 20:39

Ježevi su sitni sisari iz bubojedske potporodice Erinaceinae, čija je osnovna karakteristika prisustvo bodlji.

Pripadaju redu bubojeda. Postoji 16 vrsta ježeva podeljenih u pet rodova. Žive širom Evrope, Azije, Afrike i na Novom Zelandu. U Australiji i Severnoj Americi nema rodnih ježeva, dok su oni na Novom Zelandu uvedeni. Ježevi su se malo izmenili u poslednjih 15 miliona godina, a kao i drugi prvoevoluirani sisari, prilagodili su se noćnom životu i bubojednom načinu ishrane.

Ježevi se lako mogu raspoznati po svojim bodljama koje su u stvari tvrde, šuplje dlake načinjene od keratina i dugačke su do 3 cm. Rađaju se sa malim i veoma mekanim bodljama. Nakon šest nedelja prve bodlje otpadaju da bi izrasle nove, prave bodlje. Odrasli ježevi imaju na sebi i do 5.000 bodlji koje im služe prvenstveno kao zaštita. Bodlje nisu otrovne i za razliku od bodljikavih prasadi, ne mogu se lako odstraniti od tela. Međutim, ako je izložena jakom pritisku i stresu, ili je bolesna, životinja može da odbaci bodlje.

Ježevi su mali sisari. Dužina tela evropskog ježa iznosi od 15 do 30 centimetara, a težina od 1.5 do 2 kilograma. Osim bodljama, telo je prekriveno braon krznom i imaju kratak rep. Ježevi poseduju pet prstiju na prednjim šapama sa kratkim noktima. Zadnje noge završavaju sa po četiri prsta sa dugačkim noktima koji neprekidno rastu. Ježevi poseduju ove osobine s obzirom na to da su kopači. Najrazvijenije je čulo mirisa i imaju odličan sluh. Vrlo su obazrivi i reaguju i na najmanji šum.

Sve vrste ježeva se koriste odbrambenom sposobnošću da se umotaju u tesnu lopticu, kako bi bodlje bile uperene prema spoljašnjosti. Neki pustinjski ježevi su evolucijom smanjili težinu, pa je njima efektivniji drugi način odbrane - verovatno će samo otrčati, a ponekad čak i sami napasti uljeza, pokušajući da ga ubodu svojim bodljama.

Ježevi su noćne životinje, iako neke vrste mogu s vremena na vreme da izlaze i danju u potragu za hranom. Većinu dana provedu spavajući ili u rupi u zemlji ili su sakriveni ispod trave i kamenja. Opet, različite vrste imaju malo drugačije osobine, ali generalno ježevi iskopavaju jame kao skloništa. Svi divlji ježevi su u stanju da hiberniraju, mada ne rade svi to; hibernacija zavisi od temperature i rasprostranjenosti hrane i same vrste.

Slično oposumima i krticama, ježevi poseduju ponešto prirodnog imuniteta na zmijski otrov zahvaljujući proteinu erinacinu koji se nalazi u mišićima.

Trudnoća zavisi od vrste do vrste i traje od 35 do 58 dana. Ženke krupnijih vrsta rađaju, u proseku, 3-4 mladih, dok ženke manjih vrsta prosečno donose na svet 5-6 mladih ježeva. Gnezdo se sastoji od hrpe lišća koje same naprave. Nije neobično da, kao kod mnogih drugih sisara, mužjak ubije novorođene ježeve. Ženke rađaju dva puta godišnje. Jedan okot je u maju, a drugi u septembru.

Postoji opasnost po mužjaka da se prilikom parenja nabode na ženkine bodlje. Međutim, on ne mora da se u potpunosti popne na ženku zbog toga što ona ima sposobnost da povije rep na gore kako bi joj se vulva našla iza ostatka tela. Mužjakov penis se nalazi vrlo blizu trbuha (što mnogi misle da je pupak) što predstavlja još jednu olakšicu prilikom samog čina parenja.

Tokom poslednjih 20 godina, značajno se smanjuje brojnost ježeva u Evropi. Veliki broj ježeva ne preživi hibernaciju, dok mnogi stradaju usled prelaska puteva.

Veliki broj ježeva u Srbiji poslednjih godina strada tako što se otimaju iz prirode ne bi li postali kućni ljubimci.(i to obično ljudima koji se nerazumeju u životinje i koji neznaju da održe u životu ta jedinstvana stvorenja)

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-08 

Komentari

Re: Jež -zaštićena vrsta

merkur | 08/12/2011, 22:12

Hm, sad cu morati da pratim situaciju na prolece, ako Milutin izrodi jezice, mora doci do promene imena :)))

odgovor

amlramzes | 08/12/2011, 22:02

amlramzes

Ja imam jednog žabca u šahti,ali mu nisam nadenuo ime.
Međutim sad ću morati da razmislim,samo neznam jel momak il cura? :)

Re: Jež -zaštićena vrsta

merkur | 08/12/2011, 21:55

Nocna setnja, jeza, ponekad bude propracena takvom "bukom" da se prestravis od nepoznatog posetioca. Tek kad vidis tog malog lepotana, ispadnes sam sebi smesan :))) Imam ga u dvoristu i kad god ga sretnem zovem ga Milutin ;)

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb