OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Biodiverzitet

amlramzes | 08 Decembar, 2011 21:18

Šta je biodiverzitet?

Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti.
Biodiverzitet na Zemlji danas čine milioni različitih bioloških vrsta, koje su proizvod četri milijarde godina evolucije.
Sama reč “biodiverzitet” je relativno nova, ozvaničena je u 1985. godini spajanjem dve reči, biološki diverzitet.

Na simpozijumu 1986. godine, nakon izdavanja knjige BioDiversity (Wilson 1986), čiji uredenik je biolog E. O. Wilson, generalno je prihvaćeno korišćenje ove reči i njenog koncepta.
I dok su političari, naučnici i zaštitari prirode postajali sve više zainteresovani za stanje planete i neverovatne složenosti živog sveta, svi su se polako navikli na ovu novu reč.

Ali, zašto se uopšte bavimo temom biodiverziteta?

Odgovor je jednostavan. Svet je, u poslednjh nekoliko decenija, počeo da gubi vrste i staništa sa sve rastućom i zabrinjavajućom brzinom.

Zašto?

Najviše zbog ljudskih aktivnosti.

Koliko vrsta gubimo?

Vrlo je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer u suštini mi ne znamo konačan broj vrsta koji postoji na planeti, jer se nove vrste pronalaze svakodnevno.



"Naučnici su bili iznenađeni pronalaskom ogromne količine raznolikosti insekata u tropskim šimama 1980. godine. U jednom istraživanju, na samo 19 stabala u Panami, 80% od 1,200 vrsta tvrdokrilaca koje su pronađene bile su nepoznate nauci... Začudžujuće je da naučnici imaju više podataka o broju zvezda u našoj galaksiji, nego o broju vrsta na planeti Zemlji." WRI

Pa ako ne znamo koliko vrsta ukupno postoji na planeti, kako onda možemo da znamo tačnan broj vrsta koji gubimo?
Ipak postoji veliki broj podataka koji ukazuju da trenutno stanje nije uopšte dobro…
Da bi ilustrovali nivo gubitka biodiverziteta sa kojim se suočvamo, proćićemo kroz kratku naučnu analizu…

• Ubrzan gubitak vrsta koji vidimo danas je od 1000 do 10000 puta veći nego prirodni tok izumiranja vrsta*, upozoravaju stručnjaci.

• Stručnjaci procenjuhu da između 0.01 i 0.1% celokupnog broja vrsta isčezne svake godine.

• Ako za primer uzmemo da je niža procena ukupnog broja vrsta tačna - tj. da postoji oko 2 miliona različitih vrsta na našoj planeti** - onda se između 200 i 2,000 slučajeva isčezavanja vrsta desi na godišnjem nivou.
• Ali ako je viša procena broja vrsta tačna – tj. da postoji 100 miliona različitih vrsta na planeti – onda između 10,000 i 100,000 vrsta isčezne svake godine.

* Stručnjaci koriste termin “background extinction rate”, što je u suštini tok izumiranja vrsta koji bi se odvijao kad ljudi ne bi bilo na planeti.

** Između 1.4 I 1.8 miliona vrsta je već naučno identifikovano.

Za razliku od masovnih izumiranja koja su bila prouzrokovana zbivanjima iz geološke istorije naše planete, izumiranje o kojem govorimo ovde, skoro je isključivo odgovorna jedna vrsta - naša.

Ovo se često naziva “šesti talas izumiranja”, uzimajući u obzir pet već poznatih talasa izumiranja u geološkoj istoriji.


Shvatam da postoji problem koji se zove “gubitak biodiverziteta”, ali kakav će to uticaj imati na mene?

Biološka raznovrsnost je resurs od kojeg porodice, zajednice, nacije i buduće generacije zavise. To je veza između svih organizama na planeti, spajnje ekosistema u kojem sve vrste imaju svoju ulogu. Drugim rečima, to je mreža života.

Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi! Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti.

Količina i tempo kojim trenutno koristimo prirodne resurse naše planete prevazilazi održivost sa čitavih 25%. Direktan efekat ovakvog odnosa prema prirodnim resursima je jak pritisak i izazivanje opsanosti na vrste, staništa i lokalne zajednice (kao primer navodimo, gubitak pristupa čistoj i pitkoj vodi).

Biodiverzitet temelj zdravlja planete i ima direktan uticaj život svih nas.
Jednostavno, smanjenje biodiverziteta znači suočavanje miliona ljudi sa budućnošću u kojoj su zalihe hrane podložnije bolestima i štetočinama, i gde čista i pitka voda neće biti česta pojava ili je uopšte neće ni biti dovoljno.

Za ljudsku vrstu to je zaista zabrinjavajuća prognoza.

http://wwf.panda.org

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-08 

EKOLOGIJA | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb