OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Balkanski ris,najmalobrojnija vrsta evropske divlje mačke koja živi u planinama Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije,BiH i Hrvatske, nalazi se pred istrebljenjem.
Naučnici procenjuju da ovih životinja kratkog repa, dugih nogu, tankog vrta i čuperaka na ušima, nema više od 100.
Balkanski ris (lynx lynx martinoi) nikada ne napada čoveka ali zato čovek ugrožava njega.

Program sa ciljem da se spasi balkanski ris

S obzirom da su kroz istoriju lovljeni zbog svog krzna, danas postoji manje od 100 balkanskih risova. Program oporavka ima za cilj da se oni spasu od izumiranja.

Balkanski ris suočava se sa opasnošću od izumiranja već više od jedne decenije, ali sukobi u regionu devedesetih godina i ranije neprilike sprečili su akciju očuvanja. Tih životinja -- koje žive u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i u Srbiji -- prema procenama ima oko 100, ali neki u regionu kažu da je ostalo još samo oko 40 ovih predivnih mačaka.
Program za oporavak balkanskog risa koji je razvilo i sprovodilo nekoliko međunarodnih i nacionalnih nevladinih organizacija 2006. godine, ima za cilj zaštitu te životinje koja se bori da preživi dvostruku pretnju: bespravni lov i gubitak staništa.
Lovokradice hvataju ovu životinju zbog njenog krzna i ne strahuju mnogo od kažnjavanja, jer niko do sada nije bio krivično gonjen zbog lova na risa.
Bespravno obešumljavanje takođe predstavlja pretnju risu, jer je ona i njegovo stanište i njegovo lovište. Plen te divlje mačke, koja može da dostigne visinu od 65 santimetara i težinu do 25 kilograma, uglavnom su srne i zečevi.

Iako neki stanovnici ruralnih područja smatraju tu životinju opasnom, nisu zabeleženi slučajevi da je balkanski ris napao čoveka, a postoje samo četiri dokumentovana slučaja napada na domaće životinje.

Švajcarska organizacija KORA, nemački EuroNatur, Makedonsko ekološko društvo i organizacija Zaštite i očuvanja prirodne sredine u Albaniji neki su od partnera u programu očuvanja.

Pored njih, u programu učestvuju i druge nevladine organizacije i relevantne vladine agencije iz različitih zemalja, kao i međunarodne institucije poput Norveškog instituta za istraživanje prirode, Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN)/Komisije za preživljavanje vrsta (SSC), Radne grupe Incijativa za velike mesoždere u Evropi i IUCN/SSC Grupe specijalista za mačke.

Programom su predviđeni proširenje zaštićenih područja, unapređivanje brige o divljim životinjama i podrška tim aktivnostima kroz stalno istraživanje i praćenje.
Nastojanja za praćenje ovih životinja trenutno su u toku u Nacionalnom parku Mavrovo u Makedoniji i u severoistočnoj Albaniji. Eksperti utvrđuju stanje risova putem skrivenih kamera, istraživanja i intervjua.

Eksperimenti te vrste dali su pozitivne rezultate u drugim delovima Evrope, piše AFP. Švajcarska, koja je ostala bez svih svojih risova zbog njihovog istrebljenja krajem 19. veka, sada ima 140, posle dve decenije napora usmerenih na ponovno pojavljivanje te vrste. Drugim projektima obnovljena je populacija risova u slovenačkim Alpima i u hrvatskim regionima Gorskog Kotara i Velebita.

Međutim, Džon Linel sa Norveškog instituta za istraživanje prirode kaže da bi moglo biti teško ponoviti takav uspeh, jer je "nezakonit lov ... ograničio mogućnost oporavka [risova]".
Da bi bio uspešno sproveden programu su potrebni pomoć javnosti, zajednička akcija organizacija za zaštitu životne sredine i saradnja centralnih i lokalnih vlada u regionu.

http://www.naslovi.n...ski-ris/1065275

RIS

Osobine  
Obični ris je znatno veći od ostalih vrsta risova. Dužina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od 11 do 25 cm) a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi, zavisno od područija gde žive, prosečno su teški od 20 do 26 kg (krajnje vrednosti su 12 do 37 kg). Ženke su s prosečnom težinom od 17 do 20 kg (krajnosti su 12 do 29 kg) znatno lakše od mužijaka. Zajedničko svim vrstama risova su šiljaste uši s čuperkom dlake na vrhu i kratak rep. Krzno im je đućkasto do sivo smeđe i često prošarano tamnijim pegama do eventualno prugama. Šare zavise od okoline i od područija do područija su različite. Ova vrsta ima izražene čuperke, duže dlake na obrazima. Imaju vrlo oštar vid i istaknut sluh koji im omogućava da lako otkriju plen. U većini aspekata, ponašanje risa podseća na ponašanje leoparda. Uglavnom žive samačkim životom, iako ponekad nekoliko risova živi zajedno. Vrlo su divlji i obično ih je teško videti u prirodi.

Način života

  Ris je samotnjak koji lovi pre svega u sumrak i noću. Spektar njegove lovine su mali i srednje veliki sisari, ptice, zečevi, kunići, veverice, zmije, ali i veći sisari poput divokoza, srna pa čak i irvasa, zavisno od toga koje vrste žive na njegovom staništu. Nečujno im se prikrade strelovitom brzinom, skoči na njih i sruši ih na tlo. Nakon što pojede svoj plen, odlazi da se odmori u svoje skrovište. Vrlo se retko poneka jedinka specijalizira na domaće životinje kao što su koze ili ovce. Lovi tipično kao sve mačke: prikrada se iz zasede, zaskoči lovinu ili je sustigne u kratkom trku (najviše do 20 m). Žrtvu ubija zubima i kandžama. Ris veoma efikasno ubija odabrane žrtve zahvaljujući savršenoj koordinaciji između mozga i kićenki - "senzora" smeštenih u ušima, naročito noću, jer dobro vidi (6 puta bolje od čoveka) zahvaljujući mogućnosti adaptacije zenica na svetlosne uslove. Ris vidi crno belu i kolor sliku. Sitnije žrtve jede cele, a krupnije odvlači na skriveno mesto, gde najpre jede meke delove, pa onda ostatak, kožu ne cepa i ne lomi krupnije kosti. Nepojedenu žrtvu obeležava mokraćom i lepljivom pljuvačkom. Vraća se na skriveni nepojedeni plen, a kada je uznemiren napušta i sveže ulovljeni plen. U oskudnici jede i šumske plodove. Često menja svoje prebivalište prateći srne u njihovim migracijama, kojima se hrani. Zabeleženi su i vrlo retki napadi na ljude koji su se dogodili skoro isključivo u samoodbrani. Dnevno prelazi od 5 do 25 km. Uglavnom ide istim prolazima. Ponovo posećuje neku teritoriju tek posle 7-10 dana. "Svoju" teritoriju obeležava mokraćom i izmetom. Svoju teritoriju ne napušta, osim u vreme parenja, u vreme sezonskog seljenja izvora hrane ili kada je proganjan od strane lovaca.

Razmnožavanje                                  

Mužijak i ženka se sreću samo kratko radi parenja izmeu januara i aprila. Nakon skotnosti od deset nedelja, ženka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku do sledećeg proleća. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca doživi godinu dana. Očekivani životni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izveštaji o jedinkama koje su doživele i dvadesetčetiri godine.

Rasprostranjenost

 Ris je najveća evropska mačka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a živi na Balkanu, Rumuniji, u Slovačkoj (Karpati) i u Rusiji do Urala i Kavkaza, i južna, koja je sitnija, a živi na Pirinejskom poluostrvu. U Srbiji je vrlo proređen, pa je pod stalnom zabranom lova, a naseljava Šar planinu, Koritnik, Prokletije, Mojstirsko - Drashke planine, Nacionalni park "Tara", Nacionalni park "Đerdap", Severni Kučaj - Miroč, Deli Jovan, Južni Kučaj, Staru planinu, Rtanj, Ozren, Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji (Deliblatska peščara, Sićevačka klisura, Mokra gora, kanjon Trešnjice, kanjon Uvca, Ovčarsko - kablarska klisura, Sokolske planine, Svrljiške planine...). Areal rasprostranjenja je nekad bio vrlo širok, od Atlantskog do Tihog okeana. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrše napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zaštićena vrsta, usled male veličine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen. Primerci su pronađeni i u Vojvodini. Stanovnik je gustih šuma i rečnih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m n.v. Zauzima teritoriju od 5 do 100 km.

2011-11-14 

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Ajkula -Gospodarica mora
• NADEŠIKO DEVOJKE
• RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji
• Slonovi -zanimljiva priča
• Motivacija
• Plavi kit (priča o jednom kitu)
• Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti
• Svetski dan divlje flore i faune
• Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)
• Obaveštenje autora bloga

• Generalna [6]
• POSLEDNJA OAZA [11]
• EKOLOGIJA [30]
• Zaštićene VRSTE SRBIJE [40]
• Zaštićene VRSTE SVETA [85]
• ZAŠTITA ŽIVOTINJA [52]
• ZAŠTITA LJUDI [28]
• ZMIJE i VUKOVI [19]
• MORALNI PRINCIPI [15]
• Zanimljivosti [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom