Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.
Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:
Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.
I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.
Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.
Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.
Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.
od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević
Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/
Topljenje himalaja
amlramzes | 09 Decembar, 2011 23:21
Glečeri na Himalajima manji za petinu u zadnjih 30 godina!
-pokazalo je istraživanje Medjunarodnog centra za integrisani razvoj planina (ICIMOD), čije je sedište u Katmanduu.
Prema istraživanju ovog Centra (ICIMOD-International Centre for Integrated Mountain Development), u toku poslednjih 30 godina glečeri u Nepalu smanjili su se za 21 posto a glečeri u Butanu za 22 posto.
Nalazi istraživanja izneti su u tri izveštaja koji su juče objavljeni u okviru konferencije Ujedinjenih nacija o klimi u Durbanu, Južnoj Africi. Oni predstavljaju najopsežniju procenu stepena topljenja leda na Himalajima.
To su, takodje, i prvi prihvaćeni rezultati istraživanja o posledicama klimatskih promena u oblasti Himalaja.
Studije iz 2007. u kojima se predvidjalo da će glečeri na Himalajima sasvim nestati do 2035. bile su dovedene u pitanje i dve godine kasnije naučnici su morali da se izvine zbog tih najava.
Trogodišnje istraživanje koje je finansirala Švedska i predvodio Medjunarodni centar ICIMOD pokazuje da se 10 posmatranih glečera u regionu smanjuje, a naročito je zapaženo ubrzano nestajanje leda u periodu izmedju 2002. i 2005.
Odvojena studija otkrila je značajno smanjenje snežnog pokrivača širom regiona tokom poslednje decenije.
Kako taj region snabdeva hranom i energijom 1,3 milijarde stanovnika, klimatske promene mogle bi imati razorne posledice, upozorili su naučnici.
Aktivisti za očuvanje okoline nazivaju Himalaje "trećim polom" i ističu da, posle severnog i južnog pola, topljenje glečera može biti treći najopasniji činilac u povišenju nivoa mora.
Topljenjem glečera stvaraju se ogromna jezera koja se mogu preliti i naneti ogromne štete naseljima, rekli su naučnici. Oni su upozorili da bi u glečeri mogli potpuno nestati u toku sledećih decenija, što bi za posledicu imalo suše širom Azije.
dan/bbl
http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna
2011-12-09
EKOLOGIJA |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (2) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: Topljenje himalaja
sanjarenja56 | 10/12/2011, 06:01
Baš sam to juče pročitala...ide nam planeta u bestragiju.
Ko sam ja?
Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.
od autora:Aleksandar Saša Latovljević
kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com
https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Decembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Najnovije...
- Ajkula -Gospodarica mora
- NADEŠIKO DEVOJKE
- RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji
- Slonovi -zanimljiva priča
- Motivacija
- Plavi kit (priča o jednom kitu)
- Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti
- Svetski dan divlje flore i faune
- Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)
- Obaveštenje autora bloga
odgovor autora bloga
amlramzes | 10/12/2011, 17:17
Prvo bi da se zahvalim svojoj najvernijoj čitateljki,čiji saveti u vezi bloga su mi puno pomogli ,
a drugo-na žalost svih nas, totalno si u pravu,čitava planeta se ubrzano kreće ka tački' bez povratka,a mi se svi pravimo da to nema veze s nama.
I još se posle čude kad se dese cunamiji i vrtložni vetrovi...tako iznenada i zamisli-nenajavljeni.
Ali planeta će uvek imati poslednju reč.
I prethodnih 5 puta su nestajala najsavršenija stvorenja ove planete i javljala se sledeća,tako će jednom i našem javašluku doći kraj da bi neka druga stvorenja zavladala.