OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Koala-uopšteno

amlramzes | 09 Decembar, 2011 23:06

 

Koala (Phascolarctos cinereus) je australijski torbarski biljojed i jedini živi predstavnik istoimene familije Phascolarctidae.

Naseljava obalska područja istočne i južne Australije, od blizine Adelejda do južnih delova rta Jork. Koale Južne Australije su intenzivno lovljene tokom 20. veka, pa su repopulisane sa koalama u Viktoriji. Na Tasmaniji i u Zapadnoj Australiji nema koala.

Reč koala dolazi od reči aboridžinskog australijskog jezika (Daruk jezika) gula. Opšte je prihvaćeno da je naziv "koala" aboridžinska reč i znači "bez vode". To je zbog činjenice da koale zapravo ne piju vodu, ili veoma retko, što zavisi od njihove ishrane koja se sastoji od lišća eukaliptusa koja sadrže dovoljnu količinu vode u sebi.

Rani evropski doseljenici u Australiji su dali ime koali starosedelački medved. Koale se i danas ponekad nazivaju koala medvedi, što je pogrešno, jer one ne pripadaju porodici medveda. Štaviše, koale čak nisu ni placentalni sisari, oni su primitivni sisari - torbari. Njihovo naučno ime (Phascolarctos cinereus) dolazi od grčkih reči phaskolos što znači "torba" i arktos što znači "medved". Epitet cinereus na latinskom jeziku znači "pepeljasta boja".

Tri podvrste koala su opisane. Prema Bergmanovom pravilu, jedinke koje žive na jugu gde je hladnija klima su veće. Viktorijanska koala (P. cinereus victor) ima duže i deblje krzno sa svetlijim čokoladno-braon nijansama boje na leđima i podlakticama i raščupane bele uši. Mužjaci ovih koala teže 12 kg, dok su ženke nešto manje, 8,5 kg. S druge strane, u tropskim i suptropskim predelima Kvinslenda koale, latinskog imena P. cinereus adustus, su manje (mužjaci teže 6.5 kg, a ženke samo 5 kg), svetlije i imaju sivu, prljavu boju krzna koje je tanje i kraće od južnijih koala. Treća podvrsta koala je iz Novog Južnog Velsa (P. cinereus cinereus). Fosili koala su relativno retki, ali neki nađeni u severnoj Australiji su stari 20 miliona godina. Na osnovu drugih fosila, starih 50.000 godina, džinovske koale su naseljavale južne regione Australije.

Spoljašnji izgled koale je najsličniji izgledu vombata, ali koala ima deblje, raskošnije krzno, mnogo veće uši, duže udove koji su opremljeni sa velikim, oštrim kandžama prilagođenim za penjanje po drveću. Masa varira od otprilike 14 kg kod većih, južnijih mužjaka, do 4 kg kod manjih, severnijih ženki. Koala je jedna od malo vrsta sisara koji imaju otisak prstiju. Zapravo, otisak prstiju koala je osobito sličan otisku prstiju čoveka; čak i pod elektronskim mikroskopom bi bilo teško razlikovati ova dva otiska.

Mozak koale je neobično malih dimenzija; oko 40% kranijalne šupljine je ispunjeno tečnošću. To je jedina životinja sa tako smanjenom veličinom mozga.

Generalno je tiha i mirna životinja, ali mužjaci proizvode veoma glasne oglašavajuće zvukove u vreme sezone parenja koji se mogu čuti sa daljine od skoro jednog kilometra. Ne postoje tačne informacije o životnom veku koala, ali se zna da koale u zatočeništvu žive i do 15 godina; s tim da ženke mogu poživeti i do 20, dok mužjaci do 13 godina.

Ženke stiču polnu zrelost sa 2 do 3 godine, a mužjaci sa 3 do 4 godina. Ako je u zdravom stanju, ženka koale može da na svet donese po jedno mladunče svake godine za otprilike 12 godina. Ženka je bremenita 35 dana i veoma retko se rađaju dva mladunčeta. Parenje traje od decembra do marta, tj. za vreme leta Južne hemisfere.

Mladunče koale se rađa bez dlake, slepo i gluvo. Kada se rodi, veličine zrna pasulja, dopuzi do stomaka majke u torbu. U torbi će provesti oko šest meseci hraneći se samo majčinim mlekom. Za to vreme mu rastu dlaka, oči i uši. Sa 30 nedelja počinje da jede polutečan oblik majčinog ekskreta. Beba koala će sa majkom ostati narednih šest meseci ili više, držeći se za njena leđa i hraneći se mekim delovima lišća. Mladi mužjaci često ostanu u majčinskom dometu dok ne napune 2 ili 3 godine.

Koala skoro ceo svoj životni vek provede na drveću eukaliptusa. Kao i vombati i lenjivci, i koale imaju spor metabolizam za sisara (što čuva energiju), spavajući i po 19 sati dnevno. Ove životinje provode 3 od 5 njihovih aktivnih sati jedući, u bilo koje doba dana, obično noću. Prosečna koala pojede 500 grama lišća eukaliptusa dnevno, žvaćući ga u svojim snažnim vilicama pretvarajući ga u finu kašu dok ga ne proguta. Koale ponekad jedu zemlju, koru drveta i šljunak da bi lakše svarile hranu. Hrana se vari u narednih 100 sati uz pomoć posebnih mikroba koji žive u njihovim crevima da bi se iskoristio svaki hranljivi molekul. Postoji više faktora koji određuju kojim će lišćem, od 800 vrsta drveća eukaliptusa, koala da se hrani.

Koale su se lovile skoro do istrebljenja u ranim godinama 20. veka, uglavnom zbog krzna. Koale zahtevaju velike površine zdravih i povezanih šumskih oblasti, prelazeći velike razdaljine između drveća. Neprekidni rast stanovništva obalnih delova kontinenta ne prestaje da krči te šume praveći mesta za puteve, poljoprivredne i stambene oblasti. Ostale opasnosti dolaze od šumskih i domaćih životinja, saobrađaja i zaraza.

Koale nastanjuju četiri države u Australiji: u Kvinslendu su česte i najmanje zabrinjavajuće životinjske vrste ; u Novom Južnom Velsu su popisane kao ugrožene ; u Južnoj Australiji koale su retke; dok populacija koala u Viktoriji se smatra naprednom i u velikom broju

Koala je 1971. godine proglašena za nacionalnu životinju Kvinslenda.

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

http://sr.wikipedia.org

2011-12-09 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb