OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

GINKO BILOBA

amlramzes | 04 Decembar, 2011 22:04

 

Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina. Važno je napomenuti da je ginko najšire korišten prirodni preparat današnjice. Istraživanja lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegovo snažno antioksidatno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida.

Ginko

Status ugroženosti:iucn2.3 EN sr.svg  Ugroženi takson (IUCN 2.3)

Ginko (mandarinsko drvo, drvo dedova i unuka, srebrna kajsija, belo voće) ili lat. Gingko biloba je listopadno drvo i jedini predstavnik istoimenog razdela (Ginkgophyta). Ginko je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka. Nekada je ovo drvo bilo široko rasprostranjeno, u juri pre oko stotinu sedamdeset miliona godina. Tada su vrste ovog roda naseljavale skoro celo kopno. Većina vrsta je iščezla neposredno pre tercijera. Danas se kao divlja vrsta sreće samo u planinama jugoistočne Kine (endemit). Veoma uspešno se gaji u parkovima i botaničkim baštama. Gaji se, i to vekovima, u dvorištima kineskih i japanskih hramova kao sveto drvo. Ginko je reliktna vrsta, živi fosil, koja se do danas održala još iz mezozoika (prema fosilnim ostacima).

Listopadno drvo visoko do 40 m, razgranato sa gustom krunom piramidalnog oblika. Grane nose dve vrste izdanaka, kratke i dugačke. Na dugačkim se nalaze pojedinačni listovi celom dužinom, dok su na kratkim sakupljeni u čuperke od 3-5 listova koji su celi (nisu urezani). Listovi su vrlo interesantnog i specifičnog oblika i predstavljaju glavnu prepoznatljivu osobinu ove biljke. Liska je trouglasto-okrugla i nalazi se na dugačkoj dršci i na vrhu je više ili manje urezana na dva režnja (lat. bi = dva; lobus = režanj). Nervatura je račvasta. Ginko je dvodoma biljka što znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Muški cvetovi su na kratkim izdancima i imaju oblik rese sa puno prašnika. Na muškim biljkama se na vrhovima kratkih izdanaka obrazuju viseći klasići (cvasti). Ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju nalaze dva semena zametka. Zrelo seme je slično koštunici, dugačko oko 3 cm. U pazuhu listova na kratkim izdancima ženskih biljaka obrazuju se semeni zameci. Seme je obavijeno mesnatim omotačem vrlo neprijatnog mirisa. (Zato se za drvorede i parkove koriste muške biljke.) Spoljašnji sloj semenjače je zapravo mesnat i neprijatnog mirisa kada je zreo, a unutrašnji sloj je tvrd.

Lekoviti sastojci

Upotrebljavaju se listovi i seme ove biljke. Sadrže veliki procenat flavonoida, glikozida, ginkolide (pet vrsta otkrivenih samo u ovoj biljci), bilobalide, eterična ulja, taninsku kiselinu i dr. Prvi ekstrakt iz lista ginka proizveden je tek 1965. g. (za to je dr Kori dobio Nobelovu nagradu), iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka. Osim toga ginko je postao omiljena parkovska vrsta jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađeni vazduh.

 vikipedija.rs

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna 

2011-12-04 

EKOLOGIJA | Sledeći | Prethodni | Komentari (1) | Trekbekovi (0)

Komentari

Re: GINKO BILOBA

Smilja Pesic | 26/11/2014, 10:57

kako da zastitim mladu sadnicu ginka od mrazeva na Fruskoj gori

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb