OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Zmije - važna karika u prirodi

amlramzes | 01 Decembar, 2011 17:17

 

Zmije - važna karika u prirodi

 

Članak preuzet sa: www.natura.rs

Kako razlikovati otrovnice od neotrovnica na Balkanu? Da li su sve zmije podjednako opasne  i da li je naše elementarno nepoznavanje gmizavaca sasvim dovoljno opravdanje za njihovo paranoično uništavanje - pitanja su na koja odgovore nudi naš stručni saradnik iz Sremske Mitrovice.

Piše Mihajlo Stanković

Zmije Balkanskog poluostrva važan su deo faune ovog dela Evrope. Neke od zmija našeg podneblja opasne su otrovnice i ima ih mnogo; svojim smrtonosnim ujedom prava su opasnost za stanovništvo koje, nažalost, uz stručnjaka pa i zoologa, često ne znaju da razlikuju otrovnice od neotrovnica. Zato većina ljudi, u velikom strahu, pa i mržnji prema svim životinjama koje gmižu, uništava sve zmijoliko što se kreće. Tako stradaju i zmijoliki gušteri slepići i blavori koji su, inače, bezazlene, pa čak i korisne životinje.

Zmije sačinjavaju naročitu grupu životinja koje se jasno razlikuju po telesnim odlikama od ostalih kičmenjaka. Zajedno sa gušterima zmije su svrstane u klasu gmizavaca (reptila). Jedna od spoljnih karakteristika zmija je i njihov "ledeni pogled". Izraz je potekao otuda što zmije nemaju očne kapke. Takođe, ono što je naročito osobeno za zmije su i njihove kosti vilice. One su veoma pokretljive i elastične što zmijama omogućava da progutaju plen i nekoliko puta veći od njihove glave.

Zmije su izraziti poikilotermni organizmi, odnosno životinje sa promenljivom telesnom temperaturom; ona zavisi od spoljne temperature i zato su zmije uglavnom aktivne za vreme sunčanih dana. Kopnene zmije se pokreću vijuganjem tela, pomažući se vrhovima rebara.

U principu, ne postoji morfološka odlika po kojoj bi se, na osnovu spoljašnjeg izgleda, moglo zaključiti koja je zmija otrovna a koja ne. Međutim, u našim krajevima se ipak može grubo odrediti pripada li zmija otrovnicama ili neotrovnicama. Kako?

Kod nas nijedna otrovnica ne dostiže dužinu od jednog metra (najviše su dugačke do 75 centimetara).

Neotrovnice su tanke i dugačke; telo im se završava dugačkim repom, a glava prelazi postepeno u vrat.

Otrovnice su kratke, zdepaste i trome, sa karakterističnim repom i glavom koja je - jasno odvojena od vrata.

U našim krajevima žive dve otrovnice u kontinentalnom i brdsko-planinskom pojasu i još dve u primorskom delu. Najpoznatije otrovnice kod nas su šarka (Vipera berus), koja naseljava ravnice, brda i planine i poskok (Vipera amodites) koja naseljava samo planinske krečnjačke terene.

Poskoka ćemo lako prepoznati po roščiću na vrhu glave, a šarku po cik-cak šari na leđima (po tome je i dobila ime). Inače, obe otrovnice imaju jak nervni otrov.

Jedna od značajnih uloga zmija u prirodi je, između ostalog, i ta da regulišu brojnost glodara. Poznato je da jedna zmija može za mesec dana da pojede od 30 do 50 glodara što, na svoj način, doprinosi održavanju prirodne ravnoteže. Isto tako, kod nas postoje krajevi gde su zmije maltene domaće životinje, pa ih često i zovu "kućne zmije". To su najčešće smukovi (Elaphidae) mada je i ta vrsta zmija sve ređa kod nas jer je čovek besomučno uništava.

Naime, pokazalo se da tamo gde je bilo smukova broj glodara nikada nije bio veliki, odnosno da su upravo te zmije regulisale brojnost raznih miševa i pacova.

Na kraju, treba naglasiti da nema razloga ubijati zmije samo zato što ih ne poznajemo. Jer, one su neizostavna i važna karika u prirodi, a čoveku mogu biti od velike koristi i pomoći na različite načine.

Natura broj 10 (decembra 1996)

2011-12-01 

Komentari

Re: Zmije - važna karika u prirodi

beliocnjak | 01/12/2011, 18:04

Čovek je na zmiju bacio anatemu verovatno na kontu Biblijske legende o Edenu i na neslavan način ove veličanstvene životinje su dobile epitet užasa.

prema zmijama sam uvek gajio strahopoštovanje, kad god sam bio u prilici hvatao sam ih (naravno kasnije puštao) i uživao u njihovoj lepoti prirode, snage, osobenosti, naglašene i pritajene opasnosti.

Zato, ne mrzite neopravdano tu životinju a da niste imali bliski susret sa njom već vam je samo poznata iz prirodnjačkih emisija.

Mislimmm...vide zmiju na TV-u i počinje kuknjava i zgražavanje...

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb