OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Ajkule nisu za jelo

amlramzes | 13 Novembar, 2011 11:55

 

Ne jedite ajkule

Milioni ajkula godišnje stradaju a većina njih samo da bi ispunile pomodarsku potrebu za supom od njihovog mesa. Ipak, kampanja Ujedinjenih Nacija koja je u toku ima za cilj da pokaže kako su ajkule ipak dosta više od hrane.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), mladunci ajkule su veoma popularno jelo pošto njihovo meso sadrži manje amonijaka nego odrasle ajkule. Ovo je bilo prvo iznenađenje na koje sam naišla istražujući za organizaciju WildAid zbog čega se određene vrste ajkula odjednom izlovljavaju u potencijalno katastrofalnom obimu.

Približna računica, nakon posete šest supemarketa u UAE, govori da se u ovoj zemlji godišnje pojede preko 50 hiljada mladunaca ajkula manjih od 30cm dužine i još 10 hiljada ajkula dužine između 30 i 60cm - a sve su to jedinke koje neće dostići zrelost i neće nastaviti svoju vrstu ostavljanjem potomstva.

Dalje, tu je i sečenje ajkulinih peraja. Statistika iz Hongkonga upućuje da godišnji uvoz iz Ujedinjenih Emirata dostižu oko 340 tona u poslednjih 10 godina. Na svetskom nivou, procenjuje se da 26 miliona ajkula godišnje bude slučajno uhvaćeno od strane brodova koji love druge vrste morskih životinja. Kada se ta brojka doda onoj za ciljani ulov dolazi se zastrašujuće cifre od 100 miliona ajkula koje budu ubijene svake godine!!!

Opadajućoj populaciji ajkula su potrebne godine kako bi se oporavile međutim, kako iz ekonomskog ugla gledanja (uprkos svojim perajima) ajkule nisu dovoljno profitabilno zanimljive - ne postoje međunarodno ugovori koji bi obavezivali zemlje potpisnice na ograničeno izlovljavanje.

Trgovina i zarada
U poslednjoj deceniji peraja ajkula su postala neverovatno skupa. Jedan tanjir supe od ajkulinih peraja u Hongkongu košta i do 65 funti (96 EUR!!!) a potražnja je neverovatna. Hongkong je uvezao peraja više od 28 miliona akjula samo u 1999. godini. Većini ovih nesretnih ajkula su peraja odsečena nakon čega su samo bačene natrag u more da umiru polako u najgorim mukama. Ova praksa ne samo da je pogubna za ajkule kao vrstu već je i zapanjujuće okrutna.

Ogromna zarada koju ostvaruje trgovina ajkulinim perajima je potencijalna smrtna presuda mnogima vrstama ajkula a ljudi koji se bave ovim poslom najčešće nemaju nikakvog razmevanja za pitanja očuvanja ovih prelepih morskih životinja.

Organizacija WildAid je iz tog razloga u Istočnoj Aziji pokrenula akciju informisanja krajnjih kupaca o kriznoj situaciji koja je nastupila.

Međunarodni pritisak
Srećom, već pstoje signali da pritisak nije uzaludan. Potpredsednik Tajvana je simbolićno zatražio da se supa od ajkulinih peraja više ne služi na zvaničnim ručkovima. U Singapuru, pisma javnim medijima od strane poznatih ličnosti pokazuje da su ljudi svesni da kultura i tradicija ne smeju biti opravdanje za uništenje bilo koje vrste životinja.

Kao što je slučaj sa slonovačom, supa od ajkulinih peraja je luksuz bez koga ljudi mogu naučiti da žive - ili makar da se zadovolje sa manjom količinom. Sada je na vladama Azijskih zemalja da odluče da li stvarno žele da učine nešto po tom pitanju.

 

Preterano izlovljavanje ajkula je globalni problem. Malo je mesta na Zemlji, ako ih uopšte ima, na kojima položaj ajkula nije alarmantan. Međunarodna saradnja je neophodna kako bi se uspešno mogli izboriti sa izazovima.

Šta konkretno možete učiniti?

Pišite vlastima svoje države kako bi učinile sledeće:
- potpisivanje i implementacija Međunarodnog plana za spasavanje ajkula ( Food and Agriculture Organisation's International Plan of Action for Sharks )
- zabranile lov na ajkule u teritorijalnim vodama
- podržale zabranu lova na ajkule u međunarodnim vodama

Ne kupujte zamrznuto ili sveže meso ili peraja ajkule.

Iako je problem u Aziji najizraženiji, nisu samo države u tom regionu dovele populaciju ajkula do istrebljenja. U Atlatiku, u teritorijalnim vodama Sjedinjenih Država, ajkule su se našle u veoma ugroženom položaju nakon što su vlasti podržale njihovo izlovljavanje kako bi se drugim vrstama koje su preterano izlovljene dala šansa da se oporave. Količina ulovljenih ajkula je skočila sa 4.5 hiljade tone iz 1990. godine na 28 hiljada tona 1998. godine.

Sredinom devedesetih godina postalo je jasno da je populacija ajkula u Atlantiku veoma ugrožena. Dozvoljene količine za ulov su smanjene međutim neke obalske države se odupiru ograničenjima. Čak iako se zakoni primenjuju u potpunosti, proćiće dugi niz godina pre nego se situacija vrati u normalu.

Velika Britanija je takođe jedna od zemalja koje u većim količinama love morske pse i čiji ulov je stabilno rastao poslednjih deceniju-dve, međutim 1999. godine najveća kompanija koja se bavi lovom na ajkule prijavila je pad u 50% u količini ulova što je rezultiralo uvozom iz S.A.D. Velika Britanija, Francuska i Nemačka godišnje uvezle su za dve godine oko 3 hiljade tona ajkulinog mesa i peraja.

Prevod i obrada: Goran Ćatić
Originalni tekst: Susie Watts, BBC.co.uk/nature/animals

http://www.zivotinjsko-carstvo.com

2011-11-13 

ZAŠTITA ŽIVOTINJA | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb