OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Ko se boji vuka još?

amlramzes | 13 Novembar, 2011 12:21

 

Ko se boji vuka još?

Kažem vam, za sve je kriva Crvenkapa... Procenite sami. Pčela je opasna po život. Samo u SAD-u svake godine od njenog ujeda život izgubi 75 ljudi! Za razliku od vukova, koji već godinama nemaju na duši ni jednu jedinu ljudsku žrtvu.

Ko je taj krvoločni ubica o kome se ispredaju raznorazne priče? Vuk? Svi dobro znamo priču o Crvenkapi, u kojoj ovaj zli stvor naprosto guta malu decu i njihovu baku. U drugim pričama, Satana navlači baš kožu vuka kako bi izvršio neku đavoliju na Zemlji. Teško da će se vuk ikada otarasiti ove loše reputacije stvarane godinama. O zlom vuku ćemo pročitati makar po jednu priču u svakoj dečijoj knjizi, ispevane su čak i opere. U žutim izdanjima često možemo pročitati tragične priče, sa zlim vukom u ulozi glavnog negativca, o bezrazložnim upadima čopora u sela i krvoločnim klanjima. O svemu, po pravilu, informišu `pouzdani izvori`. I tako, od svih divljih životinja na planeti on je, bez sumnje, na najlošijem glasu.

Istina je, ipak nešto drugačija. Vuk je veoma društvena životinja i naučnici tvrde da je posle čoveka socijalno najrazvijeniji. Čopor je savršeno organizovan i u njemu vlada red i disciplina. Sastoji se od nekoliko pokolenja iste porodice, a predvodi ih dominantan par koji najčešce ostaje zajedno čitavog života [monogamni su]. Broj članova čopora zavisi od veličine teritorije koju naseljavaju, a jedinka obično `drži` od 10 do 25 kvadratnih km. O širenju populacije vodi računa samo dominantan par, tj. samo oni stvaraju novo pokolenje. Vučica je u teranju jednom godišnje [za razliku od pasa] a vučići se rađaju nakon 64 dana. Ženka se porađa u dobro sakrivenoj rupi u zemlji, koju prvih 14 dana uopšte ne napušta. Ostali članovi čopora joj donose hranu. Kada progledaju i malo porastu majka počinje da odlazi u lov a brigu o vučićima preuzimaju mladi vuci iz čopora.

 

Za vukove je lov veoma težak posao. Uspešan je tek svaki deseti napad, a žrtve su u većini slučajeva stare, slabe, bolesne ili mlade jedinke, pa nije retko da vuk ponekad gladuje i po dve nedelje. Srećom, njihov sistem za varenje sasvim odgovara ovom tempu ishrane. Vukovi love krupnu divljač, jelene, srne, divlje svinje, ili sitnije životinje kao što su zečevi i miševi jer su lakši plen. Omiljeni teren vukova su velika nepristupačna šumska prostranstva, iako mnogi žive i u veštacki pošumljenim oblastima. Kristofer Primberger iz Organizacije za zaštitu prirode kaže: `Čista je ludost ubiti vuka u šumi, a angažovati se. na primer. za zaštitu tigrova, ili protiv seče amazonskih šuma. Vukovi su, zapravo, plašljivi i često žive u neposrednoj blizini ljudi a da mi to i ne primetimo. Pošto su do nedavno ubijani bez mere i reda, bili su na pragu istrebljenja. Poslednjih godina za njih su se zauzeli i pripadnici mnogih društava za zaštitu prirode i životinja. Zahvaljujuci njima danas ponovo možemo čuti zavijanje vukova u Toskaniji, pred vratima Rima, u francuskim Alpima, i planinama Švajcarske. `U okolini Rima nalazi se, potvrđeno je, najgušca vučja populacija u Evropi, pa se iz tog razloga tamo obavljaju najobimnija naučna istraživanja o životu vukova.

Ove životinje žive zaista mirno i spokojno, izbegavajući dvoboje, pa čak i susrete sa drugim čoporima. Otuda i priča o usamljenickom životu vuka, vuku samotnjaku. Granice teritorija ne samo da se poštuju, već je ostavljen i neutralni teren između samih granica – da bi se sprečio eventualni susret dva čopora. Svaka jedinka ima različit glas pa nam se zato čini, kada slušamo zavijanje čopora, da su daleko brojniji nego što to uistinu jesu. Vuk ne zavija samo pri punom Mesecu. Zavijanje je njihov način komunikacije kojim signaliziraju gde se nalaze, obeležavajući tako svoju teritoriju i upozoravajući ostale životinje iz okruženja. Za vuka - pridošlicu zavijanje čopora je dovoljan znak da treba da se udalji i da ubuduće izbegava istu teritoriju. Za lov je vuk fizički sjajno `opremljen` pa je tako u stanju da trči brzinom od 40 km/h, održavajuci taj tempo i po 20 minuta. Ove životinje su dobri plivači i kada slede plen u stanju su da preplivaju i neutralni teren zalazeci čak i na teritoriju drugog čopora.

Iako su veoma plašljivi i izbegavaju ljude, naučnici su imali prilike da prouče i primer suočavanja čopora sa stanovnicima jednog gradića. Reč je o događaju koji se odigrao u Brašovu, gradu centralne Rumunije u samom podnožju Karpata sa oko 350 hiljada stanovnika. Tamo se pojavio čopor vukova, koji je preturao po kontejnerima, tražeći ostatke hrane i lovio zečeve i sitne životinje. Stanovnici su uspeli da snime kako oko 8 sati izjutra vukovi izlaze na ulice, šetajuci se mirno medu ljudima. Nije zabeležen ni jedan slučaj da je `zli vuk` napao ili uplašio nekog od stanovnika.

Jasmina Knežević

http://www.zivotinjsko-carstvo.com

 2011-11-13

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb