OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

ŽRTVA MOŽE POSTATI SVAKO:VAŠA MAJKA,ĆERKA.SESTRA,ŽENA,DEVOJKA,DRUGARICA,

STOGA VAS NAJISKRENIJE MOLIM DA PROCITATE OVAJ ČLANAK JER TO SE TIČE SVIH NAS !(Autor bloga)

Više od pola miliona ljudi, uglavnom žena i dece, svake godine postaju žrtve trgovine ljudima. Ovaj problem posebno pogađa Balkan, zbog militarizacije regiona u prethodnoj deceniji, njegovog geografskog položaja i teške ekonomske situacije u kojoj stanovništvo živi. Srbija je danas prepoznata kao zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima.

ASTRA je lokalna nevladina organizacija posvećena borbi protiv trgovine ljudima. Organizacija je osnovana 2000. godine i prva je koja je ukazala na problem trgovine ljudima u Srbiji. Kao lider na polju suzbijanja trgovine ljudima u našoj zemlji, od svog osnivanja ASTRA se ovim problemom bavi sveobuhvatno, tj. tretira različite oblike trgovine ljudima (eksploatacije) i različite kategorije žrtava – žene, decu i muškarce. Istovremeno deluje u oblasti prevencije, edukacije, podizanja javne svesti, pružanja direktne pomoći žrtvama, reintegracije, istraživanja i izveštavanja. ASTRA vodi prvi SOS telefon u Srbiji specijalizovan za problem trgovine ljudima, tj. za preventivnu podršku i za pomoć i podršku osobama koje su preživele trgovinu ljudima.

STOP TRGOVINI DECOM

Kampanja „STOP trgovini decom“ se realizuje uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU“ i OAK fondacije. Kampanja ima za cilj podizanje nivoa informisanosti javnosti o problemu trgovine decom.

Trgovina ljudima je problem koji pogađa sva društva. Jedina razlika je kako se protiv tog problema borimo. Radi se o kompleksnom problemu čije posledice su najgrublje kršenje ljudskih prava i zato njegovo suzbijanje zahteva s jedne strane efikasno krivično gonjenje počinilaca, a s druge, dostupnost različitih adekvatnih vrsta pomoći za žrtve, u cilju njihove rehabilitacije i (re)integracije. Poslednjih godina beležimo trend porasta domaćih državljana žrtava trgovine ljudima, kao i činjenicu da skoro polovinu identifikovanih žrtava čine deca.

Prosečan uzrast dece kojima je ASTRA pružala pomoć je 14.7 godina. Deca su, kao i odrasli, najčešće žrtve seksualne eksploatacije, zatim prinudnog prosjačenja, prinudnog sklapanja brakova, ali i radne i drugih oblika eksploatacije. Skoro sva ta deca su državljani Srbije. Najkritičniji nedostaci u odgovoru društva i države odnose se na činjenicu da Republika Srbija iz svog budžeta ne izdvaja nikakva sredstva za borbu protiv trgovine ljudima, ako izuzmemo sporadična jednokratna izdvajanja. Pored toga, postoji i problem smeštaja dece koja su identifikovana kao (potencijalne) žrtve trgovine ljudima, jer u postojećem mehanizmu ne postoji specijalizovano sklonište za decu žrtve trgovine ljudima, kao ni posebni programi za njihovu (re)integraciju.

Deci se ne nudi bilo kakva mogućnost da nastave život po izlasku iz lanca trgovine ljudima, što nas vraća na uzroke trgovine ljudima koji između ostalog uključuju siromaštvo, socijalnu isključenost, nasilje u porodici i slično. Potrebno je što pre usmeriti napore ka rešavanju tih pitanja. Država, ali i celo društvo su odgovorni za efikasnost suzbijanja trgovine ljudima. S jedne strane država je dužna da se bavi pitanjima iskorenjivanja siromaštva i davanja prioriteta pitanjima opstanka i kvaliteta života dece i mladih. S druge strane, kada je u pitanju pomoć na koju žrtve trgovine ljudima imaju pravo na osnovu međunarodnih konvencija koje se odnose na suzbijanje trgovine ljudima, a koje je i naša zemlja ratifikovala, potrebno je učiniti funkcionalnim postojeće mehanizme i osmisliti sistemska rešenja za prihvat i pružanje pomoći deci žrtvama trgovine ljudima. U tom smislu, uloga civilnog društva još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznata, jer državne institucije još uvek samo delimično koriste potencijale nevladinih organizacija koji su im na raspolaganju.

Šta je trgovina ljudima?

Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja… Trgovina ljudima, kao fenomen, stoji na suprotnoj strani u odnosu na poštovanje ljudskih prava. Zbog sve izraženije globalizacije na različitim nivoima i trgovina ljudima je postala globalni problem. Ovaj problem zajednički je:

a) zemljama u političkoj i ekonomskoj tranziciji i zemljama koje su imale iskustva sa ratovima (određujemo ih još i kao zemlje porekla kada je trgovina ljudima u pitanju), kao i

b) ekonomski razvijenim zemljama (koje se istovremeno pojavljuju kao tranzitne zemlje i zemlje destinacije).

Iako danas većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, fenomen ropstva se nije izgubio – imamo ga i u 21. veku. Milioni žena i dece, ali i muškaraca, su primorani na prostituciju, služenje u kućama, rad na plantažama, prosjačenje i na druge vidove prinude. Ljudima se trguje unutar granica jedne zemlje (interna trgovina ljudima), ali i interkontinentalno (transnacionalna trgovina ljudima), pa su sve države suočene sa ovim ozbiljnim problemom.

Međunarodne organizacije raspolažu različitim podacima o broju ljudi koji godišnje postanu žrtve trgovine ljudima i o zaradi koji se ostvaruje od ove kriminalne aktivnosti:

   Prema podacima Ujedinjenih nacija, 700.000 žena, dece i muškaraca svake godine postanu žrtve trgovine ljudima;

    US State Department procenjuje da 900.000 žena, dece i muškaraca godišnje postanu žrtve trgovine ljudima (od tog broja 20.000 žrtava na teritoriji SAD);

    Prema procenama nekih drugih istraživanja, 27 miliona ljudi je danas u ropskom položaju, a od toga osam miliona dece (čak 20.000 dece iz Obale Slonovače);

    Trgovina ljudima je jedna od tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti (pored trgovine drogom i oružjem);

    Zarada ostvarena od trgovine ljudima procenjuje se na 7 – 60 milijardi US$ godišnje, a po nekim procenama i do 507 milijardi US$ godišnje.

Pored socijalno-ekonomskih faktora, ipak, najmračniji izvori ove patnje su organizovane kriminalne grupe koje se među sobom lako sporazumevaju „jezikom zarade”, a ljudska bića tretiraju kao i u davnoj istoriji: kao „oruđe koje govori”.

Milijarde dolara stečene trgovinom ljudima služe da se dalje finansira organizovani kriminal, terorizam, korupcija, da se produžava ljudska patnja i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Trgovina ljudima je po mnoštvu izrabljivačkih ciljeva međunarodni, organizovani, kriminalni fenomen koji ima teške posledice po bezbednost, blagostanje i ljudska prava njegovih žrtava. Trgovina ljudima, naročito u cilju seksualne eksploatacije, je „visoko profitabilna – nisko rizična” kriminalna aktivnost, koja uništava kvalitet života, a ponekad i sam život njenih žrtava. To je moderno ropstvo čije su žrtve najčešće žene i devojke. U mnogim slučajevima, nivo fizičkih i psihičkih povreda nanesenih žrtvama trgovine ljudima je tako ozbiljan i trajan, da ne postoji mogućnost da se njihovo fizičko i mentalno zdravlje medicinski kompletno sanira.

Uzroci trgovine ženama

Zašto ljudi postaju žrtve trgovine ljudima?

Ukupne prilike u zemljama u tranziciji

Tranziciju prate brojne političke, socijalne i kulturne promene, pa dolazi do preraspodele ekonomske moći, što za posledicu ima i povećanje siromaštva i nezaposlenosti, a siromaštvo i nezaposlenost su jedni od osnovnih uzroka trgovine ljudima. Veliki broj ljudi je u stalnoj potrazi za poslom i boljim životom, a to svakako olakšava posao trgovcima ljudima. Žene su posebno ugrožene, jer rade u delatnostima koje su pretrpele najviše promena i gde je bilo najviše otpuštanja (tekstilna industrija, usluge…).

Rodna diskriminacija

U periodima krize, kao što je ratni sukob ili kada raste nezaposlenost, često se pojačavaju rodni stereotipi – „muškarci treba da privređuju i donose hleb u kuću”, a žene treba da se bave domaćinstvom. Žene su u svakodnevnom životu diskriminisane na razne načine.

Diskriminacija na tržištu rada

Na tržištu rada, žene se poslednje zapošljavaju i prve otpuštaju, što ih izlaže visokim rizicima. Kada je ženama uskracen pristup regulisanom tržištu rada, one su prisiljene da traže posao na crnom tržištu, a onda vrlo lako postaju žrtve trgovaca ljudima. U slicnom su riziku i muškarci koji ostaju bez posla.

Socijalni činioci

U teškim ekonomskim vremenima, društvena klima jača poziciju muškarca. Ionako društveno slabije, pozicije žena dodatno slabe u gube na značaju. Osim toga, danas su mnoge žene i devojke u čitavom regionu socijalno „predodređene” da gledaju na svoje telo i seksualnost kao sredstvo, često jedino koje im je na raspolaganju, za stvaranje prihoda. Usled svega toga, žene i dalje ostaju marginalizovane i diskriminisane, zbog čega se aktivno ne ukljucuju u društvene tokove.

Nasilje nad ženama i decom

Nasilje nad ženama i decom, naročito nasilje u porodici, takođe čini žene i decu izloženijim trgovini ljudima. Porodično nasilje je važan faktor zbog koga mnoge devojke i mlade žene, devojčice i dečaci, žele da napuste svoje porodice i svoju zemlju pošto im je uskraćena svaka zaštita. Tako ženama, koje se suočavaju sa nezaposlenošću, seksualnim uznemiravanjem i porodičnim nasiljem, ponude za dobro plaćen posao u inostranstvu predstavljaju magični beg u bolji svet, a deci bekstvo od nasilja.

Moglo bi se zaključiti da se kao diskriminatorski i negativni cinioci koji „guraju” nekog u trgovinu ljudima, između ostalog, mogu označiti nezaposlenost, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, diskriminacija polova, nasilje. Uz njih, na drugoj strani su prisutni i činioci koji „vuku”, te uvećavaju izloženost i osetljivost potencijalnih žrtava na „mamce” trgovaca ljudima. Među njima se izdvajaju zamišljene prednosti života u bogatijim zapadnim društvima, očekivanje zaposlenja i finansijske sigurnosti.

http://www.astra.org.rs

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-02 

 

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Ajkula -Gospodarica mora
• NADEŠIKO DEVOJKE
• RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji
• Slonovi -zanimljiva priča
• Motivacija
• Plavi kit (priča o jednom kitu)
• Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti
• Svetski dan divlje flore i faune
• Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)
• Obaveštenje autora bloga

• Generalna [6]
• POSLEDNJA OAZA [11]
• EKOLOGIJA [30]
• Zaštićene VRSTE SRBIJE [40]
• Zaštićene VRSTE SVETA [85]
• ZAŠTITA ŽIVOTINJA [52]
• ZAŠTITA LJUDI [28]
• ZMIJE i VUKOVI [19]
• MORALNI PRINCIPI [15]
• Zanimljivosti [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom