OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Galapagos

amlramzes | 02 Decembar, 2011 14:56

Galapagos - raj pred vratima pakla

Autor: Predrag Ozmo  

sreda, 23 mart 2011

www.ekopedia.rs

Galapagos. Ostrva od beskrajnog značaja kako sa ekološke, tako i sa naučne tačke gledišta. Upravo tu se mogu naći džinovske kornjače od preko 400 kilograma. Od 58 vrsta ptica čak 28 je endemskih.

U vodama oko ostrva živi i 50 endemskih vrsta riba. Netaknuta priroda, neporemećeni izvorni ekosistemi. Da, to je mesto koje je igralo ključnu ulogu u postavljanju Darvinove teorije evolucije. Jednom rečju, raj na Zemlji. Ili ne?

Danas, mnogo godina nakon smrti bradatog gospodina iz prethodnog pasusa, Galapagos polako gubi svoj identitet i mnogim jedinstvenim, fantastičnim životinjama koje naseljavaju taj prostor preti iščezavanje. Siguran sam da vas činjenica da je čovek glavni krivac za celu situaciju uopšte neće iznenaditi. Naprotiv.

Na Galapagos je doveo vrste životinja koje tu jednostavno ne pripadaju i njihovo prisustvo preti da u potpunosti poremeti funkcionisanje ekosistema ostrva.

Složićete se, kozama, pacovima, mačkama, psima i magarcima definitivno nije mesto među iguanama, kornjačama i rajskim pticama. Te i mnoge invazivne vrste biljaka i insekata postale su velika pretnja za starosedeoce Galapagosa – brzo se razmnožavaju, a kako galapagoski gmizavci, ptice, biljke i insekti na njih nisu navikli, brojčano nadjačani, postali su im više nego lak plen.

Osnovni problem predstavlja izuzetno sporo prilagođavanja domaćih vrsta na novonastale uslove. One takve prirodne neprijatelje ne poznaju i ne poseduju nikakve mehanizme odbrane.

Biljke poput guave i borovnice rapidno se šire na velikim prostranstvima i već su istrebile mnoge endemske vrste na ostrvima San Kristobal, Floreana, Izabela i Santa Kruz.

Psi i mačke bez milosti uništavaju gnezda galapagoskih ptica i morskih kornjača, organizama koji žive jedino na tom prostoru.

Pacov je jedna od najnepoželjnijih vrsta na Galapagosu. Mesojed je i u svoju ishranu je uključio kornjače čije mladunce napada čim napuste sigurnost gnezda. Problem je toliko ozbiljan da se u nekim delovima ostrva mogu naći samo odrasle jedinke. Takođe, neverovatno mnogo koza, oko 30.000, prebačeno je na ostrvo, ali njihov je broj na sreću u poslednje vreme u značajnoj meri smanjen. Štetu koju one nanose biljkama nije potrebno posebno objašnjavati.

Živinarstvo na naseljenim ostrvima predmet je velike brige jer kokoške, patke i ostala živina prenose bolesti avifauni ostrva. Ptice Galapagosa, naravno, nemaju nikakav imunitet na nove vrste oboljenja, pa su im šanse za preživljavanje za uslove naših ptica bezazlenih bolesti minimalne. To je problem koji ima potencijala da doslovno zbriše kompletne populacije egzotičnih ptica.

Vodeni ekosistemi su takođe ozbiljno ugroženi, prevashodno zbog preteranog ribolova. Ljudska populacija raste, a zna se – gde je mnogo ljudi, mnogo je i problema.

Ekolozi su bespomoćni. Invazivne vrste su se do te mere implemetirale na ostrva Galapagosa da ih je danas izuzetno teško, gotovo nemoguće eliminisati. Borba za očuvanje pokazuje male znake napretka samo u nenaseljenim delovima, dok za oporavak oblasti koje je čovek odlučio da prisvoji šanse gotovo da ne postoje.

Da, Galapagos, sinonim za prirodu i neverovatne životne forme, kritično je ugrožen. Homo sapiens sapiens jedino je stvorenje koje sistematski uništava svet u kome obitava još otkako su se pre 3,7 milijardi godina u primordijalnoj supi pojavile prve iskre života kakav poznajemo. Priroda, siguran sam, već nekoliko milenijuma čupa kosu i pita se zašto nas nije ostavila na nivou orangutana. Možda bi tako i bilo najbolje.

Galapagos –uopšteno

Vikipedija.rs

Ostrva Galapagos (šp. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) su grupa od 14 većih vulkanskih ostrva i brojnih manjih ostrva i stena u Tihom okeanu na oko hiljadu kilometara od obale Južne Amerike. Ovaj arhipelag politički čini dvanaestu provinciju Ekvadora poznatu kao Provincija Kolon (Colon).

Površina ostrva je 7.993 kvadratnih kilometra. Ostrva su brdovita, uzdižu se do visine od 1.707 metara i na njima se nalazi nekoliko aktivnih vulkana.

Stanovništvo

Pet ostrva je naseljeno: Santa Kruz (oko 15.000 stanovnika), San Kristobal (oko 5.600), Izabela (oko 950), Floreana (oko 100) i Baltra (na kome se nalazi samo aerodrom).

Godine 2006. na ostrvima je zvanično živelo 19.184 stanovnika. Svakih 10 godina broj stanovnika se udvostručuje, a mnogi su tu protivzakonito. Do 2009. broj stanovnika se povećao na 25 - 30.000. Zbog atraktivnog i jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta ostrva je 2003. posetilo oko 80.000 turista. Njihov transport i snabdevanje opterećuje ekosistem ostrva koliko i stalno stanovništvo.

Glavni grad Galapagosa je Puerto Bakverizo Moreno.

Istorija

Prvi Evropljanin koji je stigao do Galapagosa bio je španski biskup Paname Tomas de Berlanga čiji brod je ovde zalutao nošen vetrovima 10. marta 1535. Po studiji iz 1952. na ostrvima su pre toga boravili drevni južnoamerički narodi. Ostrva su prvi put prikazana na mapama iz 1570. (Insulae de los Galopegos - ostrva kornjača).

Do ranog 19. veka ostrva su uglavnom koristili engleski gusari za skrovište.

Prvu naučnu misiju na Galapagos je 1790. doveo sicilijanski pomoraac Alesandro Malaspina. Podaci o ovoj ekspediciji nisu sačuvani.

Lovci na kitove su ulovili mnogo kornjača na Galapagosu zbog njihove masti. Kornjače su korištene i kao praktičan izvor hrane na brodivima, jer su mogle da opstanu nekoliko meseci bez hrane. Ova praksa je značajno smanjila njihov broj i uništila neke vrste.

Ekvador je anektirao ostrva 12. februara 1832. Prvi guverner je na ostrvo Floreana doveo grupu robijaša. Uskoro su tu došli zanatlije i farmeri.

Čarls Darvin i ostrva Galapagos

Ostrva Galapagos su posebno poznata po Čarlsu Darvinu koji je tu pronašao inspiraciju za svoju teoriju evolucije. Mladi Darvin je posetio četiri ostrva od 15. septembra do 20. oktobra 1835.. Brod „Bigl“ je tada na svom putovanju oko sveta pristao uz ostrva sa namerom da prirodnjaci izuče geologiju i biologiju ostrva.

Darvin je primetio da se oklopi kornjača i vrste ptica iz familije Mimidae na različitim ostrvima razlikuju. Pred kraj putovanja pretpostavio je da ovi primeri „podrivaju stabilnost vrsta“. Po povratku u Englesku utvrđeno je da su naizgled različite ptice ustvari varijacije srodnih vrsta. Ove činjenice su bile temelj na kome je Darvin razvio svoju teoriju o prirodnoj selekciji i evoluciji. Nju je predstavio u čuvenom delu O poreklu vrsta (The Origin of Species).

Novija istorija

Za vreme Drugog svetskog rata na ostrvu Baltra delovala je američka pomorska i radarska baza, koja je posle rata prešla u pod upravu Ekvadora. Galapagos je postao nacionalni park 1959. Nacionalnom parku pripada 97,5% površine ostrva. Razvoj turizma je započet 1960ih.

UNESKO je ostrva Galapagos 1978. uključio na listu Svetske baštine. Status rezervata biosfere Galapagos je dobio 1985. Rezervat je 2001. proširen na morsku zonu.

I danas su ostrva Galapagos laboratorija na otvorenom u kojoj se može posmatrati evolucija.

Najvažnije životinjske vrste

    Iguana sa Galapagosa, Conolophus

    Morska iguana, Amblyrhynchus cristatus

    Kornjača sa Galapagosa Geochelone elephantopus

    Zelena kornjača sa Galapagosa, Chelonia mydas agassisi

    Morski krastavac

    Kormoran koji ne leti, Phalacrocorax harrisi

    Velika fregata, Fregata minor

    Modronoga sula, Sula nebouxii

    Pingvin sa Galapagosa, Spheniscus mendiculus, jedina živa vrsta tropskih pingvina

    Albatros sa Galapagosa, Phoebastria irrorata, jedina živa vrsta tropskih albatrosa

    Soko sa Galapagosa, Buteo galapagoensis

    4 endemskih vrsta Nesomimus

    13 endemskih vrsta tangara

    Morski lavovi sa Galapagosa, Zalophus californianus

Spoljašnje veze:

Na Galapagosu postoji još jedna zanimljiva neobičnost.Sva ostrva se zapravo pomeraju svakle godine za nekoliko cm.ka istoku,tj.stalno su u pokretu.I dok su istočna ostrva Galapagosa rajska šuma ona zapadna (koja su i najmladja) su pravi vulkanski pakao.  (autor bloga)!

 2011-12-02

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

POSLEDNJA OAZA | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb