OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Gorila „tužnooki“

amlramzes | 25 Decembar, 2011 16:16

Ja sam „tužnooki“ poslednji rođeni u svom plemenu i najmanji od svih.
Članovi moje porodice su jako krupni,naročito tata koji s onim srebrnim leđima izgleda ogromno a ponekad i zastrašujuće kad rikne'na mene ako bi se udaljio van sigurnosti naše šume.

On kaže da tamo izvan šume žive biće slična nama,ali da ni njegova velika snaga ne bi mogla da nas sačuva od tih naših „rođaka“.Oni imaju neke štapove koji grme,i iz kojih pucaju gromovi i vatra.Kada nas ti štapovi pogode tata kaže da mi samo 'zaspimo' i da nas ništa ne boli,ali mi nije hteo reći zašto nam to rade kad ja uveče i sam mogu zaspati u maminom naručju.

Zbog toga smo stalno bili u pokretu,a ponekad bi neko iz moje porodice zaspao,ali ja nisam video da se više probudio.Rekli su mi da se to desilo zato što je otišao van šume,i da svako ko 'zaspi' posle buđenja mora da ode u drugo pleme.Nekad kad bi pokušali da se vratimo u deo šume gde su rasle slatke crvene bobice koje mi je mama brala,taj deo šume više nije postojao.Nekako je nestao.

Ali jednog dana dim slutnje nadvio se i nad naše poslednje skrovište.Šuma se svakim danom smanjivala i više nismo imali gde pobeći.Noću bi se čula neprestana grmljavina „štapova što uspavljuju“.

Odjednom tata je riknuo i naredio da se sva deca popenju na drvo a mame i tetke da beže,jer su bile preteške da bi se popele s nama.To je bio prvi put da sam ostao sam bez mame.Moj tata je bio vođa našeg plemena,i znao sam da nešto nije u redu,čim je počeo da se udara u grudi.Jurnuo je u pravcu dima a svi odrasli muški članovi koji su ga besprekorno slušali su krenuli u napad.Tata je rekao svojim potčinjenima da moraju spasiti živote svojih porodica čak i po cenu svog života,ali nisam znao šta to znači.



Odjednom štapovi što grme su mi odjekivali u ušima.Nisam mogao videti šta se dešava dole u mraku,ali sam znao da su 'ONI' došli!. Jedino što sam video bila su srebrna leđa mog tate kako padaju u nazad,ali tata nikada nije pao u životu.
A onda sam ih video.Ti naši rođaci su bili potpuno isti kao i mi,samo na koži nisi imali dlaku,i bili su mnogo mršavi.Ne znam šta smo im skrivili da su došli da se ljute na nas,ali su nekako pobedili tatu iako je on jači od svih.

A onda sam čuo odjek majčinog vriska.Nekoliko naših „rođaka“ što hodaju uspravno su stigli mamu i saterali je u ćošak.Oni nisu imali štapove što grme već neke dugačke sive stvari kojima su sekli lišće i drveće.Uhvatili su mamu,a ona je jako plakala,i onda su joj isekli sve „šake i stopala“..Hteo sam da siđem i da ih oteram od moje mame kako bi je spasao,jer sam tek sada shvatio da se mama više neće probuditi,ali me je stariji brat jako stegao i nije mi dao da siđem s drveta.Ostali smo potpuno sami u mračnoj šumi....

Brat mi je rekao da se moramo kriti jer ako nas ta stvorenja slična nama uhvate,odvešće nas na neko mesto,gde će nam obući neko „krzno“ svetlih boja,i da će nas terati da skačemo i preskačemo razne prepreke a da će nas za to vreme mladunci ovih bezdlakih rođaka gledati i smejati nam se,pokazujući prstom u nas,pri čemu ćemo ceo život biti zatvoreni..
Ujutru je brat otišao da vidi šta se desilo s ostatkom naše porodice i plemena,ali nikog nije bilo,nije više bilo ni šume,sve je do jutra izgorelo.
Nisam znao šta će sada biti s nama...?Zašto li su bezdlaki rođaci što hodaju na dve noge,večno uspavali moju porodicu,šta li smo im toliko nažao uradili...

Jeste li čuli priču o „tužnookom“,malenom gorili i 98% čoveku.?

autor:Aleksandar Saša Latovljević

vlasnik bloga "Opstanak zaštićenih vrsta" !  http://amlramzes.blog.rs

2011-12-25 

PAŽNJA moja priča nije izmišljena ,ovo je se stvarno desilo u Kongu,i ova je priča u sećanje na ubijenu Gorila porodicu u Virunga parku.
Ako bi neke priče napisao iz ugla samih životinja možda bi došao do svesti više ljudi.Možda će se u budućnosti ljudi više ponašati civilizovano,jer ovo što sada radimo svetu oko sebe je ništa drugo do divljaštvo.

Komentari

amlramzes

amlramzes | 10/03/2012, 23:46

amlramzes

Da priča je jako tužna,pogotovo zbog toga što je istinita.Kada sam preko Nacinalne Geografije prvi put saznao za ovaj događaj bio sam van sebe od besa,i ova priča se nije mogla na drugačiji način opisati sem na ovako direktni.

Da zlo bude veće ljudi se ne štede ni međusobno,pa nečudi šta su tek životinjama i prirodi uopšte u stanju da urade.Zbog toga ovaj blog i ima posebnu kategoriju članaka koja se bavi tematikom ljudi,koja je tek u početnoj fazi za sada.

Ovom prilikom ću još jednom podsetiti čitaoce da ako već nisu bili posete i sajt

http://www.natura.rs/

na kome ima na stotine zanimljivih tema o životinjama.
Hvala kolegi Dušanu Marinoviću gl.uredniku sajta Natura' na svemu lepom rečenom i urađenom.

Lepo i potresno

Dušan Marinović | 10/03/2012, 12:25

Saša,
Priča je mnogo lepa ali i tužna. Nažalost, čovek nije samo zver prema životinjama već i prema svojoj sopstvenoj vrsti... Treba li podsećati na ratove, masakre, razna ubistav... u tzv. "civilizovanom svetu"?... U svakom slučaju, preporučiću mnogima ovaj blog. Drugarski pozdrav, Dušan Marinović

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb