OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Životinjska svest I

amlramzes | 16 Decembar, 2011 18:25

UNUTAR ŽIVOTINJSKOG UMA

Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi.

Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije.



Da ljudi nisu jedine životinje koje govore dokazuje primer majmuna Kanzija iz Skloništa za velike majmune. Kanzi zna 384 reči, verovatno i na desetine više. Da bi komunicirao, on koristi tri tablice na kojima su stotine simbola u boji koji predstavljaju sve reči kojima su ga naučili njegovi čuvari i koje je sam pokupio. On može da oblikuje svoje misli i rečenice, pa i da ih vezuje, tako što pokazuje prstom. Tablice ne uključuju samo jednostavne imenice i glagole kao što su „lopta" i „bombone" ili „trčati" i „golicati", već i reči kao što su „od" ili „kasnije", a ubacuje i gramatičke elemente koje koristi da iskaže pravo vreme. Kanzi je „progovorio" zahvaljujući novom pristupu Skloništa: ono ga je odgajalo od rođenja sa govornim i simboličkim jezikom kao nečim što ga okružuje čitavog dana. Uz takvu uronjenost u jezik, majmuni uče da bolje i brže komuniciraju.

Šimpanza Govornik -Kanzi


Da li druge vrste poseduju svest? Većina naučnika se slaže da svest o okolini verovatno kontroliše neka vrsta kognitivnog reostata, gde svest najsjajnije blista kod ljudi i drugih životinja na višem stupnju razvoja, a bledi do odsjaja i tame kod životinja na nižem stupnju razvoja.

- Bilo bi perverzno osporiti svest sisarima - kaže Stiven Pinker, psiholog sa Harvarda. - Ptice i drugi kičmenjaci su gotovo sigurno takođe svesni. Kada su u pitanju školjke i pauci, stvari nisu više tako sigurne.



Među životinjama koje su svesne svog postojanja intelekt takođe pada na skali, a na to se često gleda kao na funkciju veličine mozga. Ljudski mozak je veliki - ima oko 1.400 grama. Mozak delfina dostiže do 1.700 grama, a mozak kita ubice ima 5.600 grama. Mozak etrurske rovčice ima samo 0,1 gram, pa ipak, u odnosu na njeno sićušno telo, mozak joj je veći od ljudskog.



Iako veličina mozga ima neke veze sa inteligencijom, važnija je njegova struktura. Viši procesi razmišljanja odvijaju se u moždanoj kori, delu mozga koji je najviše evoluirao i koji nedostaje mnogim životinjama. Što je taj deo mozga veći i kompleksniji kod sisara, to je životinja inteligentnija. Na primer, ljudi su vrlo vešti sa alatima, dok su majmuni šeprtlje. Međutim, ako kreativnost stanuje u moždanoj kori, zašto korvide, klasa ptica u koje spadaju vrane i čavke, bolje koriste alat od gotovo svih vrsta osim čoveka? Vrane su, na primer, dokazale da mogu da saviju žicu i naprave kuku tako da mogu da dođu do košare sa hranom na dnu plastične cevi. Zoolog sa Kembridža Kristofer Berd je otkrio da gak, član familije vrana, može da dođe do zaključka da treba da baci kamenje u bokal delimično ispunjen vodom i da na taj način podigne nivo vode u dovoljnoj meri da može da pije iz njega. Štaviše, gakovi su prvo birali najveće kamenje, očigledno shvatajući da se tako nivo vode brže podiže.

To što ptice koje nemaju moždanu koru mogu da izvode takve stvari dovodi se u vezu sa delom mozga koji dele sa sisarima: bazalnim ganglijama, primitivnijim strukturama koje se bave učenjem. Bazalne ganglije kod sisara sastoje se iz više struktura, dok su kod ptica one svedene na jednu. Zajednički tim sa MIT-ja i Hebrejskog univerziteta Jerusalima otkrio je da specijalizovane ćelije u svakom delu bazalnih ganglija kod sisara rade podjednako specijalizovan posao, a da u mozgovima ptica one obavljaju sve poslove odjednom. Rezultat je isti - informacija je obrađena - ali ptice to rade mnogo efikasnije.

U slučaju korvida i drugih životinja, ono što može povećati njihovu inteligenciju jeste struktura njihovih društava, a ne mozga. Životinje se posebno u lovu ponašaju najpametnije.

http://www.sloboda-za-zivotinje.org

 2011-12-17

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb