OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Snežna sova

amlramzes | 14 Decembar, 2011 21:38

Snežna sova (Bubo scandiacus) je krupna vrsta sove iz porodice takozvanih pravih sova (Strigidae). Nastanjuju tundre severnih delova Evroazije i Severne Amerike

 

Do nedavno je bila jedini član posebnog roda pod latinskim nazivom Nyctea scandiaca, ali su studije 2002. godine izučavajući mitohondrijsku DNK (mtDNK) pokazale da su snežne sove veoma bliske rodu Bubo gde su sada svrstane.

Ova krupna sova je veoma lako uočljiva. Kao kod svih sova, mužjaci su nešto sitniji od ženki. Dugačka je od 53 do 65 centimetara sa rasponom krila od 145—157 centimetara. Ženke su u proseku dugačke 63, a mužjaci 58 centimetara. Odrasle jedinke teže između 1,6 i 2,5 kilograma.

Odrasli mužjaci su čisto bele boje čime se savršeno stapaju s okolinom, dok ženke i ptići imaju perje nijanse crne i sive boje. Kod mladih tamna obeležja u vidu tačaka mogu čak da dominiraju. Snežne sove imaju gusto perje sa nogama prekrivenim dugačkim belim perjem koje ih štiti od hladne severne klime. Glava snežne sove je krupna i zaogrugljena sa očima zlatno-žute boje. Zanimljivo je da je i crni kljun prekriven paperjem. Za razliku od ostalih sova, perje na ušima nije toliko izraženo i podignuto.


Snežne sove stoički podnose hladnoću i ne traže nikakav zaklon od mraza i jakih vetrova. Perje ih tako efikasno štiti da odrasle jedinke mogu da podnesu i temperature od 40 stepeni ispod nule. Naučnici kažu da su snežne sove podjednako dobro zaštićene od hladnoće kao polarne lisice. Mogu da požive 9,5 godina u divljini.

Snežne sove love danju, za razliku od ostalih vrsta sova. Veoma su istrajne u lovu i važe za optimistične lovce. Ako promaše da uhvate plen dok lete, trčaće za njim da bi ga zaskočili. U ovome im pomažu njihova posebna stopala koja imaju ulogu poput cipela za sneg. Na plen se obrušavaju sa visine, sa ispruženim nogama naoružanim moćnim kandžama. Snežna sova je u stanju da otera ljude, pse, čak i karibu jelene koji su se suviše približili gnezdu sa mladuncima.

Hrane se malim sisarima poput miševa i drugim glodarima, naročito leminzima koji su im omiljena hrana. Ipak, potencijalni plen uključuju i bele zečeve i morske patke. U priobalnim delovima zna se da ponekad love i ribu, pa čak i druge ptice. Lov na ribe je još nepoznat, dok pticu love u vazduhu pokušavajući da je obruše. Zbog niske hranljive vrednosti plena, snežne sove će pojesti i leš. Da bi mladi preživeli, približno dva leminga su svakodnevno potrebna, a cela porodica konzumira i do 1500 ovih glodara dok ptići ne odrastu dovoljno da napuste gnezdo. Po pravilu, najagresivniji roditelji i najspretniji lovci othrane najviše mladunaca.


Snežna sova nastanjuje severne krugove, dok za vreme leta boravi iznad 60-og stepena geografske širine. Posebno je nomadska ptica, s obzirom na to da menja stanište u zavisnosti od plena koji prati. Broj leminga, kojih nekada ima u izobilju, a nekada veoma malo, direktno utiče na plodnost snežnih sova i broj mladunaca koje će othraniti. Poznato je da se češće razmnožava na južnijim širinama.

Tokom parenja mužjaci proizvode glasne „hu“ zvuke koji privlače ženke i mogu se čuti nekoliko kilometara kroz tundru. Oglašavaju se šištanjem i zvukom koji podseća na lajanje. Grade gnezda na zemlji u obliku male rupe. Biraju mesta sa dobrim pregledom na okolinu radi lakšeg uočavanja plena, kao i mesta sa odsustvom snežnog pokrivača.


Razmnožavanje je tokom maja i u zavisnosti od broja plena, leglo broji od 5 do 14 jaja. Ženka obično polaže jaja u razmaku od dva dana, a mladunci se posle perioda inkubacije ispile po istom redosledu, u istom vremenskom periodu. Tako u leglu od 6 do 7 jaja, prvo mladunče može da bude i dve nedelje starije od onog koje se poslednje izleglo. Ptići se legu pet nedelja nakon polaganja o kojima se oba roditelja brinu. Istraživači nisu primetili da roditelji neke mladunce favorizuju, a druge zapostavljaju. Snežne sove podjednako hrane sve ptiće, čak i one najsitnije.

Tokom zime, snežne sove naseljavaju širok krug Kanade uključujući Grenland i veći deo severne Evroazije. Prijavljeno je da žive na jugu sve do severne Kine i Sjedinjenih Država kao i do južne Rusije. Od 1967. do 1975. godine razmnožavale su se na Šetlandskim ostrvima gde ih danas skoro više nema.

http://sr.wikipedia.org

 2011-12-16

Komentari

Pitanje

Vladimir | 10/12/2012, 19:35

Da li ima neki kontakt preko facebooka?

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb