OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ugroženost

Od nedavno ovo je vrsta pred izumiranjem. U zadnjih tridesetak godina populacija se smanjila za 80 %! Glavni razlog je gubitak staništa - seča šuma, širenje poljoprivrednih područja paljenjem i rudarenje. U nekim delovima Madagaskara meso ovog lemura je vrlo cenjeno i traženo.

IUCN kategorija: CR (kritično ugrožena).

Sistematika

razred: sisari (Mammalia)red: majmuni (Primates)porodica: lemuri (Lemuridae)

Opis:Dužina tela: 50 - 55 cm; dužina repa:  60 – 65 cm; težina: 3 – 4.5 kg.

Rasprostranjenost :Istočni deo Madagaskara. Stanište-Kišne šume.

Prehrana:U prirodi: voće, lišće, semenke, nektar.U zoo-vrtu: voće, povrće, hrana za majmune listojede

Razmnožavanje

Nakon graviditeta od 90 - 102 dana, ženka na svet donosi 2 do 6 mladunca, koji teže oko 100 grama. Za izgradnju gnezda ženka koristi i svoju dlaku koju čupa ukoliko je potrebno. Prvih nekoliko dana ženka provodi većinu vremena s mladima grejući ih i dojeći, a nakon svakog obroka ih obliže. Prilikom premeštanja mladunce nosi u ustima, a kada se hrani ostavlja ih na sigurnom mestu. Mladunci s 24 dana pojedu prvu čvrstu hranu, a s dva meseca život im se svodi na igru u kojoj često sudeluje i otac. Već nakon 5 meseci mladunci su sposobni popeti se na vrhove najvišeg drveća.

Način života

Aktivni su tokom dana, za razliku od većine vrsta lemura, ali najaktivniji su u jutro i kasno poslepodne. Većinu vremena provedu sakupljajući hranu duž svoje teritorije, a ostatak odmarajući se na drveću. U rane jutarnje sate često se sunčaju sa skroz raširenim nogama. Čupavouhi lemuri žive u grupama koje broje 2 - 5 jedinki. Grupa se sastoji od jednog ili više parova i njihovih potomaka, a živi na određenoj teritoriji koju pojedinci obeležavaju mirisom - mokrenjem ili trljanjem zadnjice o stabla. Međusobno komuniciraju položajima tela, izrazima lica, dodirima i glasnim zvucima.

Predatori

Fosa.

Životni vek:U prirodi 19 godina.U zoo-vrtu 32 godine.

Zanimljivosti

► Ovi lemuri imaju važnu ulogu u održavanju šuma - hraneći se nektarom oprašuju cvetove drveća. Kada gurnu njušku u cvet ona ostane prekrivena polenom, koji prenose u drugi cvet. Takođe, hraneći se plodovima, raznose semenke na veće udaljenosti i na taj način omogućavaju širenju drveća po šumama.

http://www.zgzoo.com

Lemuri (Lemuridae) su porodica iz reda primata. Svrstavaju se u podred Strepsirrhini koji je ranije nazivan 'polumajmunima' što se više ne koristi, naziv se smatra zastarelim. Porodica obuhvata 13 vrsta razvrstanih u pet rodova, a uz njih je postojao još jedan rod koji je izumro. U ovu porodicu su se ranije svrstavali i patuljasti lemuri (Cheirogaleidae) i lepilemuri (Lepilemuridae) koji se danas razvrstavaju u zasebne porodice.

Lemuri žive na Madagaskaru i susednim Komorskim ostrvima.

lemuri su vitke životinje s dugim, gusto dlakavim repovima. Krzno im je meko i ponekad prošarano. Lemuri su veliki poput veverica ili kao mačke. Telo im je dugo 26 do 45 cm a rep od 28 do 60 cm. Mogu biti teški do pet kilograma. Ženke i mužjaci su podjednako veliki. Prednji ekstremiteti su im kraći od zadnjih. Većina lemura su noćne životinje koje koje žive na drveću. Oči su im velike i okrenute prema napred, a na mrežnjači imaju sloj koji reflektuje svetlo što poboljšava vid životinja (slično kao kod mačaka).

Lemuri uglavnom žive na stablima i lako skaču s krošnje na krošnju. Pored lemura koji žive samo na drveću, postoje i vrste (kao kata) koje često silaze na tlo. U odnosu na razdoblja mirovanja i glavne aktivnosti tokom dana, ne postoje tačni podaci, jer oni mogu biti aktivni i danju i noću. Lemuri uglavnom žive u manjim do srednje velikim grupama.

Lemuri su pretežno biljojedi koji se hrane cvetovima, voćem i lišćem. Omiljeno jelo im je semenje tamarinde, a ponekad pojedu i nekog insekta ili ptičije jaje.

Nakon skotnosti između 90 i 150 dana (što zavisi od vrste) između Avgusta i Septembra rađaju se jedno ili dva mladunca. Nakon pet meseci prestaju da sisaju, a nakon dve do tri godine su polno zreli. Očekivano trajanje života im je do 20 godina.

Seča kišnih šuma Madagaskara (između ostalog radi dobijanja drvenog uglja) i s tim povezanim gubitkom životnog prostora su najveća opasnost za opstanak lemura. Najmanje 8 vrsta su prilično ugrožene, a jedna (Prolemur simus) je jako ugrožena. 1987. je osnovan rezervat Beza-Mahafaly na Madagaskaru, kako bi se osigurao opstanak lemura.

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2011-12-04 

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Ajkula -Gospodarica mora
• NADEŠIKO DEVOJKE
• RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji
• Slonovi -zanimljiva priča
• Motivacija
• Plavi kit (priča o jednom kitu)
• Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti
• Svetski dan divlje flore i faune
• Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)
• Obaveštenje autora bloga

• Generalna [6]
• POSLEDNJA OAZA [11]
• EKOLOGIJA [30]
• Zaštićene VRSTE SRBIJE [40]
• Zaštićene VRSTE SVETA [85]
• ZAŠTITA ŽIVOTINJA [52]
• ZAŠTITA LJUDI [28]
• ZMIJE i VUKOVI [19]
• MORALNI PRINCIPI [15]
• Zanimljivosti [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom