OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Neuhvatljivi leteći nestaško

amlramzes | 29 Mart, 2012 22:38

Neuhvatljivi leteći nestaško

Naročiti računarski program traga za retkom vrstom detlića koja je, možda, iščezla pre više od šest decenija Hoće li lažni otkriti pravog detlića? Prvi je skalamerija s dve kamere koju nadgleda računar, a drugi je retka vrsta ptice, poslednji put viđena pre više od šest decenija.

 

Da li je u međuvremenu zauvek iščezla? Ko zna koje po redu traganje započelo je 2004. kada je jedan kajakaš izjavio da je, spuštajući se divljom rekom u Arizoni, spazio neuhvatljivog skrivača. Kao na dati mig, odmah su pohrlili zaštitnici prirode, osmatrači ptica, proučavaoci polja i ostali radoznalci. Minulog juna istraživači su avionom nadletali ušće Misisipija da pronađu područja podesna za boravak jednog od najkrupnijih i najraskošnijih kljucača na svetu (Campephilius principalis), s dugačkim kljunom boje slonovače i šarenom ćubicom.

U lov se uključila ia Nacionalna svemirska i vazduhoplovna agencija. Saradnici Godardovog svemirskog centra i Univerziteta Merilend ukrcali su u letelicu uređaj koji laserskim zracima snima rastinje (LVIS). Zašto su ga poneli? Zato što se svetlosne čestice (fotoni), ispaljene iz sprave u vidu rafala, odbijaju od lišća, grana i zemljišta i vraćaju nazad. Proučavajući ove odraze, naučnici vide sve što se zbiva u samom vrhu drveća, na tlu i između. Drugim rečima, s visine imaju pregled od korena do krošnje. Za razliku od snimanja (fotografije) iz aviona i satelita u dve dimenzije, najnoviji postupak pruža trodimenzionalnu sliku prostora. To omogućuje znalcima da u toku leta procene kako izgleda šuma i šta skriva. Laserska naprava, usput, iscrtava krajolik koji se nadleće, dočaravajući debljinu biljnog prekrivača na tlu, gustinu lišća na drveću, blizinu izvora vode i starost šume.

 

Poduhvat je izmamio više od 50 stručnjaka, predvođenih naučnicima sa Univerziteta Kornel, da krenu u potragu dužu od godinu dana na jugoistoku SAD. U aprilu 2005. pojavilo se saopštenje u poznatom časopisu "Nauka" (Science) da je, najmanje, jedan mužjak preživeo. Izostali su, međutim, opipljivi dokazi. Naposletku su u pomoć pozvani stručnjaci za tzv. inteligentni nadzor s dva univerziteta, Kornel i Teksas, koji su smislili postupak automatskog prepoznavanja ptica u letu. Dve kamere od po tri megapiksela snimaju parče neba, veličine 92 puta 275 metara, iznad jedne reke s mnogo rukavaca u Arkanzasu gde bi moglo da bude stanište ili hranilište neuhvatljivog detlića. Svake sekunde se 11 prizora (okvir), oštrine 1.600 puta 1.200 tačaka, smesti u privremeno skladište (buffer) i istog časa ih naročiti program pregleda. Sve što nije bitno odmah se izbriše, a ostalo uskladišti na čvrstom disku. Dotični program, koji pokreće operativni sistem "linuks", u stanju je da razazna lavinu pokreta u brzom letu i uoči razluči ih u odnosu na samu pozadinu (lišće i oblaci).

 

 Usavršen je posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. Na sličan način su praćene čaplje, divlje guske i crvenorepi jastrebovi. Naučnici iščekuju da će potraga za "svetim gralom" ornitologije (izučava ptice), konačno, uroditi plodom. Bračni život Zvanično na spisku iščezlih vrsta, dva puta je, navodno, primećen mužjak – 2004. i 2005 u Arkanzasu. Raspisana je i nagrada od 10.000 dolara svakome ko pokaže gde se gnezdi, prebiva ili hrani.

To je, inače, jedan od najkrupnijih detlića na svetu, dostiže od 48 do 52 santimetra u dužinu, teži od 450 do 570 grama, ima kratke noge i dugačke povijene kandže. Obično je sjajne plavo-crvene boje, sa istaknutim kljunom i ivičnim šarama s gornje i donje strane krila. Najviše voli gustu močvaru i borovu šumu; uglavnom se hrani larvama šumskih buba, a jede i semenke, voće i ostale insekte. Za opstanak jednog para, a većinom tako živi, potrebno je, najmanje, 25 kvadratnih kilometara močvare ili šume.

Stanko Stojiljković objavljeno: 24.04.2007.

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/t26207.lt.html

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2012-03-29 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb