OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Patuljasti vodeni bufalo

amlramzes | 15 Mart, 2012 19:54

Patuljasti vodeni bufalo pronaden je na ostrvu Mindoro na Filipinima. Jedna je od kriticno ugroženih vrsta, sa najviše 300 primeraka. I dalje mu preti istrebljenje zbog krivolova.
 
 
 
Tamarav ( Bubalus mindorensis ) ili Mindoro patuljasti bivol,je mali sisar kopitar iz porodice Bovidae,to je endemska vrsta sa ostrvo Mindoro,i jedina endemska vrsta filipinskih goveda.Veruje se da su nekada živeli i na većem ostrvu Luzon.Prvobitno su se mogli naći širom ostrva Mindoro od nivoa mora pa do nadmorske visine od 2000m,ali je zbog širenja ljudskih staništa,lova,i dr. sada je ograničen na samo nekoliko udaljenih travnatih ravnica.Sada je ugrožena vrsta.
Suprotno opštem verovanju Tamarau nije podvrsta lokalne Carabao vrste,koja je malo veća vrsta vodenih bivola.
 
Seksusalni dimorfizam je mali iako mužijaci imaju deblje vratove.Ima prosečnu visinu ramena 100-105cm,dužinu 2,2m,dok je rep 60cm,a težina od 180 do 300kg.
Pre 1900.god.većina ljudi je izbegavala ovo ostrvo zbog malarije,ali kada je anti-malarična medicina više razvijena,ljudi su stigli u velikom broju,što je odmah smanjilo populaciju ovih životinja.Do 1966. Tamarauov opseg se smanjio na tri oblasti:Mount Iglit,Mount Calavite i područija u blizini Sablajana.Do 2000.e njihov opseg je dodatno smanjen na samo dve oblasti.planine Iglit-Baco i nacionalni park Aruyan.
Početne procene populacije ovih bivola u ranim 1900.im god. su bile oko 10.000,da bi se 1949,taj broj umanjio za 1000 grla,a do 1953je ostalo samo 250 ovih životinja.1969. IUCN je objavio podatke da ih je ostalo svega 100.Trenutne procene divlje populacije su oko 200 jedinki.
 
 
Ovo su stidljive i povučene životinje koje vole da žive daleko od ljudi,u tropskim šumama brdsko-planinskih oblasti.Obično se nalazi blizu otvorenog proplanka gde može da pase travu i blizu nekog izvora vode.Iako su to dnevne životinje,u poslednje vreme postaju sve aktivniji i noću nebi li izbegli ljude.Poznato je da Tamarau živi oko 20 do 25 god.Ženka rađa jedno tele posle trudnoće od 300 dana,iako je jedna ženka viđenja sa čak 3 teleta.Tele ostaje 2-4 god.sa majkom pre osamostaljenja.Za razliku od klasičnog vodenog bivola Tamarv ne živi u krdu,sem maloletnika i ženki koje se nekad udružuju na kratko.
 
Ljudi su ovu vrstu gotovo istrebili.Sem što su joj oduzeli stanište,doveli su i ne-domaća goveda,što je izazvalo ozbiljnu epidemiju goveđe kuge među Tamarau populacijom koja je tada brojala na hiljade jedinki.Lov na ove životinje za hranu je takođe uzeo danak,kao i seča šuma i širenje poljoprivrede zajedno sa novim selima.
 
Zbog pada populacije ovih životinja razni filipinski zakoni i organizacije stvoreni su radi očuvanja ove vrste.Akti tih zakona izričito zabranjuju ubijanje,lov pačak i ranjavanje sem za samoodbranu,pošto kruže nedokazane priče da ova životinja saterana u ćošal ume da bude veoma agresivna.Kazne su zatvor i velika novčana nadohnada. Posle ovoga usledilo je mnogo projekata,akcija,uključivanje i osnivanje organizacija i centara za konzervaciju,reprodukciju i povećanje broja životinja,ali većina tih poduhvata nije dala previše uspeha.Vrsta je od 2007.na listi kritično ugroženih i preti joj istrebljenje.
 
2008 se populacija najzad nešto povećala,na 263 grla u odnosu na 175 u 2001.god.
Usledilo je obimno pošumnjavanje oblasti,a životinje se sada mogu naći samo u plainskim oblastima i nacionalnom parku.
http://en.wikipedia.org/wiki/Tamaraw
 
 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna
2012-03-21 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb