OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

JUŽNOAMERIČKI NIZINSKI TAPIR (Tapirus terrestris)

amlramzes | 15 Mart, 2012 21:59



Ova vrsta se smatra ugroženom zbog stalnog smanjenja populacije,čiji je uzrok gubitak staništa i ilegalnog lova,konkurencije sa stokom,pa se procenjuje da će stopa opadanja od 30% u poslednje tri generacije nastaviti i u naredne tri generacije(33god.)
 
Nestale su velike površine šuma,amazonskih i onih atlantskih-za ljudsku upotrebu.Širenjem ljudskih staništa u slivu Amazona i u podnožiju Anda,povećao se i lov na ove tapire,zbog konkurencije domaćim životinjama,i zbog njegovog mesa.
 
Njihov broj je jako opao sem u Brazilu i u Boliviji,Paragvaju.
Vrlo malo se zna o veličini populacije nizijskog tapira.Postavljene su foto-zamke ali je pojedince jako teško razlikovati na fotografijama zbog njihove velike međusobne sličnosti.
Naseljava nizije južne amerike,vlažna i močvarna staništa,suvo i vlažno žbunje,pašnjake itd.
 
 
Niskonizijski Tapir nemože da toleriše velike promene obima staništa i lovni pritisak.Jako vole da ližu so,kako bi dobili potrebne minerale,što lovci koriste pa ih čekaju namestima gde ima rude soli.Njihova reprodukcija je jako spora i teško je povratiti vrstu zbog toga a kada se na to doda lov,novi putni sistemi,naselja i poljoprivredne parcele jasno je šta sledi.

Vrsta jeste zaštićena zakonima,koji su omogućili i osnivanje zaštićenih oblasti,ali se taj zakon retko primenjuje,čime se pokazao totalno neefikasnim jer lovci i dalje istrebljuju ovu vrstu,navedeno je u CITESovom dodatku.
http://www.iucnredlist.org
 

 
Opis: 
Dužina tela:180 – 250 cm
Dužina repa:  5 – 13 cm
Visina u ramenima: 73 – 120 cm
Težina tela: 180 – 320 kg           
    
Rasprostranjenost:
Južna Amerika
Stanište:
Šume i travnata područja s pristupom vodi.
Prehrana:
Vodeno bilje, lišće, trave, pupoljci, grančice, voće, kora, nisko rastinje, kultivirano bilje.
Razmnožavanje:
Do parenja dolazi pre kišne sezone, a ono se može odvijati ili na kopnu ili u vodi. Nakon 335 – 439 dana graviditeta ženka donosi na svet jedno ili dva mlada. Mladunče teži pri okotu od četiri do sedam kilograma. Nakon nedelju dana mladunče počinje pratiti majku i ostaje s njom sledećih 10 – 11 meseci. Sisa mleko sve dok ga majka proizvodi. Nakon 5 – 8 meseci izgubi juvenilni uzorak krzna. Nakon tri do četiri godine postaje polno zrelo. 
 
 
Način života: 
Tapiri su usamljeničke životinje i mogu se videti u grupama samo za vreme parenja i nakon okota, kada mladunci ostaju uz majku. Ukoliko se dve jedinke sretnu van sezone parenja reagovat će vrlo agresivno. Komunikacija se svodi na glasno oglašavanje i obeležavanje teritorija urinom. Preko dana ostaju sakriveni u šumi i gustišu, a noću izlaze na otvorena područja kako bi pronašli hranu. Deo dana provode kupajući se i valjajući se u blatu kako bi se rešili spoljnih parazita. Kada se nađu u opasnosti beže u grmlje ili u vodu.

Grabljivci:
Čovek , krokodil i jaguar.  
Životni viek:
U zoo-vrtu: do 35 godina
Ugroženost: 
IUCN kategorija: VU (Vulnerable)
Glavne pretnje su nestanak staništa zbog deforestacije, lova i kompeticije s domaćom stokom.

Zanimljivosti:
► Mladunci su drugačije obojeni od odraslih, oni su tamnosmeđi i imaju bele tačke i pruge.
► Kratka surla je nastala spajanjem gornje usne i nosa. 
► Na prednjim nogama imaju četiri prsta, a na zadnjim tri. 
 
 
2012-03-22 
 
 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb