OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Zagađenje živom'

amlramzes | 02 Mart, 2012 19:01

Nivo žive bi do 2020. mogao da poraste za 25 odsto

STOKHOLM - Ukoliko se ne preduzmu mere za kontrolu emisije žive, njena globalna emisija bi do 2020. godine mogla da poraste za 25 posto, što bi ugrozilo opstanak polarnih medveda, kitova, foka i arktičkih zajednica koje love ove životinje zbog mesa, pokazala je najnovija studija.
Međunarodna organizacija za praćenje situacije na Arktiku (AMAP) je, takođe, upozorila da bi klimatske promene mogle još više da pogoršaju problem, jer bi živa, koja se akumulirala hiljadama godina, mogla da se transformiše u još toksičniju formu, preneo je AP.
Iz AMAP-a poručuju da je emisija žive porasla i drugim dielovima svieta, pre svega u Kini, koja je postala "zemlja zagađivač broj jedan", jer emituje oko 50 odsto od svih štetnih materija.

Izveštaj je pokazao da je kod polarnih medveda, beluga kitova i foki, koje žive u najsevernijim delovima Kanade, Arktiku i na Grendlandu, nivo žive porastao, dok je kod ostalih životinja, koje žive u najsevernijim delovima Evrope, on opao.
Pravi razlozi ove pojave nisu najjasniji, ali se pretpostavlja da je to zbog toga što evropske životinje žive bliže oblasti u kojima emisija žive opada.
Kao mogući razlozi se, takođe, navode promena klime, topljenje, permafrost, sve duža ledena doba, ali su potrebna dodatna istraživanja.
Danski istraživač Rune Đetc, kaže da je uticaj klimatskih promena veoma različit širom Arktika. Tako će, na primer, na istočnom Grenlandu topljenje leda polarnim medvedima omogućiti lakši pristup mestima gde se foke sa visokim nivoom žive pare.
On kaže da, s druge strane, u Svalbardu, na severu Norveške, manje leda može da "zarobi" polarne medvede na kopnu, da ih drži daleko od hrane i "primora" da jedu bilje i kopnene životinje.
Studija AMAP-a pokazuje da povišen nivo žive kod polarnih medveda može da dovede do hemijskog disbalansa u mozgu, što dalje utiče na njegovo ponašanje, opstanak i reprodukciju.

Tragovi žive su pronađeni u skoro u svim vrstama riba i školjki. Ukoliko majka jede previše morske hrane, živa može da štetno utiče na razvoj nervnog sistema ljudskog fetusa.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je saopštila da postoji veća mentalna disfunkcija kod dece koja u svojoj ishrani imaju dosta ribe.
Inuitske zajednice, koje žive na Arktiku, ugrožene su, jer se njihova ishrana sastoji od foka, kitova i, u manjoj mjeri, mesa polarnih medveda, koji u sebi imaju visok nivo žive.

Godišnje u Arktički okean iz dimnjaka fabrika ode oko 100 tona žive, dok istu količinu donesu morske struje i reke. Živa u životnu okolinu dospeva i iz fabrika na ugalj, grejnih sistema u domaćinstvima, spalionica otpada i rudarskih operacija.
"Istraživanja pokazuju da bi, ukoliko se ne preduzmu neke mere u smanjenju emisija, globalna emisija žive mogla do 2020. da poraste za 25 procenata u odnosu na nivo emisije iz 2005. godine", poručili su iz AMAP-a.
S druge strane, sa najboljom postojećom tehnologijom da se smanji emisija štetnih gasova, globalna ispuštanja bi mogla da se smanje do 60 odsto, s tim da bi se nivo žive na Arktiku smanjio za 20 odsto.
 
http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna
http://www.nezavisne.com
2012-03-02 
 
 

EKOLOGIJA | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb