OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Mrmot sa ostrva Vankuver

amlramzes | 02 Mart, 2012 17:30

 
 
 
 
 
Mrmot sa ostrva Vankuver živi samo u visokim planinskim oblastima, gde je ostalo tridesetak primeraka. Zahvaljujuci programu razmnožavanja u veštackim uslovima, njihov broj se povecava,u pokušajima da se ova vrsta spase od izumiranja i zdrava populacija vrati nazad u svoje prirodno stanište.
To je jedna od 14 vrsta mrmota rasprostranjenih širom sveta i jedan od najugroženijih sisara na svetu.Pronadeni su samo na Vankuverskom ostrvu u Britanskoj kolumbiji i svojim jedinstvenim izgledom se lako prepoznaju,razlikuju se i po ponašanju,genetici od drugih vrsta mrmota.
Nažalost populacija od oko 300 jedinki sredinom 80ih je opala na 75 a od 2001 samo je još 25 ovih životinja preostalo u divljini.Ovaj mrmot je važan deo kanadske jedinstvene raznolikosti živog sveta.Njihova jedina šansa da prežive je uz našu pomoc.
Ova posebna vrsta mrmota je velika u poredenju s drugim vrstama mrmota i drugim glodarima.Oni su najveci clanovi porodice veverica sa težinom od 3 do 7kg u zavisnosti od uzrasta i doba godine.Ostrvo vankuver je klasicno alpsko stanište a mrmoti ove vrste se lako razlikuju od drugih po svom cokoladno-braon krznu i kontrastnim belim mrljama,i to je jedina vrsta mrmota na ovom ostrvu.
 
Obicno su dugacki od 65 do 70cm od vrha svog nosa do kraja repa.Iskljucivo su biljojedi i hrane se sa preko 30 vrsta biljaka,mada generalno gledano najviše pasu travu u rano prolece da bi prešli na biljke  kao što su vijuka u kasno leto.Njihova hibernacija je razlicita i zavisi od lokacije i karakteristika godišnjih vremenskih uslova.U toku hibernacije obicno izgube oko trecine svoje velike težine.Hibernacija traje oko 210 dana obicno od kraja septembra ili pocetka oktobra do kraja aprila ili pocetka maja.U zarobljeništvu je taj period znatno kraci.Trudnoca traje oko 35dana,sa samo 3-4 mladunca,koji se pojavljuju iznad zemlje po prvi put pocetkom jula.Gubitak staništa je jedan od osnovnih razloga za retkost ove vrste.Vecina mrmota žive iznad 1000m n/v u livadama.Populacija se 80ih proširila jer su možda neke prirodne livade usled snežnih lavina i požara izbegle invaziju drveca.Ali su se brzom regeneracijom šuma takva staništa opet gubila,i mladi adoloscenti nisu imali gde da zasnuju nove kolonije.Predatori kao što su zlatni orlovi,kuguari i vukovi su takode bili uzrok nedavnog pada populacije cime se dugorocna reprodukcija i stopa preživljavanja svela na tacku neodrživosti.
Zoološki vrtovi širom kanade u koje su odnosene neke jedinke,su se ukljucili u proces pokušaja spasavanja ove vrste uz osnivanje fondacije za njihovu zaštitu.Broj u zarobljeništvu je skocio 2010 na 442 pa je odreden broj životinja,308, pušten nazad na slobodu,pa se ocekuje povecanje populacije u narednim godinama na oko 250-300 jedinki.
 
 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna
2012-03-02 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb