OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Sibirski tigar - „Dar od boga“ !

amlramzes | 21 Mart, 2012 15:14

Sibir- Zemlja leda,snega i smrznutog tla. U ovoj surovosti samo najjači opstaju i ostaju. Ovde u srednjem sibiru, široka prostranstva listopadnih šuma (tajgi) kriju i aktera naše priče.

 

Ovdašnji ljudi su grubi, naviknuti na neprijatnu klimu ali toplih srca. Oduvek su živeli sa prirodom od koje su zavisili. Njihove ispucale ruke držeći šolju vrelog ruskog čaja, od čije pare su žmirkali, govorile su o borbi za očuvanje svog tradicionalnog načina života. Nije im bio potreban niko sa strane.

A onda su se stvari promenile. Došli su ljudi iz 'modernog' sveta.

-Fedar na ruskom jeziku znači „Dar od boga“.

-Ovdašnji starosedeoci su me za to i smatrali. Zato su me tako i nazvali. Poštovali smo se međusobno, deleći zajedničko stanište, hranu i vazduh.

Ja nisam zalazio u ljudska naselja a oni nisu dirali moju šumu i moju vrstu.

Oni su imali svoje velike brade a ja svoje gusto prugasto krzno, po tome smo se raspoznavali.

Crne pruge na rđavo-žutom krznu i moja velika težina od 300kg, nekada se među pripadnicima moje vrste veoma cenila. Veliki momak kao ja, sa tako upadljivim bojama i veličinom, bio je ponos sibira.

 

Ali došla su zla vremena. Kada naša veličina i upadljivost može biti samo nevolja za sopstveni život. U početku se raširila priča među ostalim tigrovima, da se sve više ljudi viđa u tajgi. -Bilo mi je čudno zašto su naši prijatelji rešili da prekinu vekovni sporazum.

Jedan tigar, koga više nisam video od tad, mi reče da ovi ljudi nemaju brade. Da im je 'koža' maskirna i da se teško prepoznaju među niskim rastinjem.

Ubrzo uz njih došla su i neka velika bučna stvorenja. Saznali smo da su to zapravo mašine, bića-kojima su ljudi upravljali. Ta stvorenja' su bila ogromna i koža im je bila čvrsta kao kamen. Moje kandze i zubi tu nisu bili od ikakve koristi, pa smo se mi tigrovi svi povukli dublje u šumu, ali su kasnije ovi čudni ljudi i tu došli. Ipak više je se trebalo plašiti onih prvih, koji su imali maskirnu kožu.

Bio sam mlad i previše samouveren. Mislio sam da meni niko nemože ništa a da su nam svi ljudi i dalje prijatelji kao što su uvek bili, pa se nisam preterano ni plašio. U stvari nikada se ni jedan sibirski tigar nije ničega plašio. Generacijama smo bili na vrhu lanca ishrane i nismo mogli biti ničiji plen ili lovina.

O kako sam se samo prevario tog kobnog dana. Iz daljine je sve manje dopirala rika drugih tigrova. Nekada kada bi slučajno zalutao na teritoriju svog suparnika u njegovom delu šume se više nije osećao na stablima njegov miris. Nestali su tragovi kandzi. Prvo sam pomislio da je napustio ovu teritoriju radi bolje. Ali onda sam posumnjao. Mojih suparnika nije bilo ni na okolne tri teritorije. Ostao sam sam' na prosotru na kome je trebalo biti četiri tigra. Ovo me nije radovalo, meni samom nije trebao toliki prostor.

Bio sam van sebe od čuđenja. Po prvi put u stomaku mi se javilo neko čudno osećanje.

Strepnja? Ubeđivao sam sebe da to ne može biti strah. Ja ne znam šta znači ta reč.

Već je bila sezona parenja pa sam rešio da pronađem neku slobodnu ženku.

Lutao sam nedeljama u bez uspešnoj potrazi. A onda iznenada, nozdrve su mi se raširile. Krv mi je prostrujala šapama, feromon ženke se jasno osećao u vazduhu.

 

Potrčao sam brzo u tom pravcu,koliko su me noge nosile. Bio sam tako srećan što ću se opet spojiti s ženkom i uživati u ljubavnim čarima. Ali moje razočarenje je ubrzo bilo toliko veliko da mi umalo srce nije prepuklo. Prelepa ženka koja je došla na moju teritoriju u potrazi za ljubavlju, sa neverovatno nežno-mekanim krznom ležala je nepomično ispod mojih nogu.

 

 

Riknuo sam od besa ! -Šta je moglo ubiti odraslog sibirskog tigra, najjaču mačku na svetu ?

Jezik joj je bio van usta a oči još otvorene, ali telo i dalje toplo. Kada sam joj bliže prišao shvatio sam da je još bila živa. Zenice su mi se raširile, hteo sam joj nekako pomoći.

Ali ona mi poslednjim trzajima svog života samo jedva čujno reče !

-Fedare, beži, beži odmah glavom bez obzira, ne želim da i ti umreš.

Govorio sam joj da je neću pustiti i da mi kaže ko joj je to učinio, a ona mi je zaklapajući one njene bistre oči samo rekla, -Fedar beži molim te, za nekoliko trenutaka ONI će me naći, a onda će i tebe ubiti. Lizao sam joj njušku ne bi li je povratio, ali njene oči su se već zauvek sklopile.

Ubrzo sam čuo ljudske glasove. Bilo ih je na desetine. Morao sam pobeći.

Bio sam kukavica i danas proklinjem sebe zbog toga. Po prvi put sam se uplašio za svoj život. Veliki Fedar, “Dar ljudima od boga“ je pobegao, kakva sramota!

Kada su maskirni ljudi stigli bili su toliko zauzeti kasapljenjem njenog tela, da nisu ni primetili moje tragove. Odrali su joj kožu i stavili u vreću, a potom se žurno kao što su i došli izgubili u šumi. Nisam imao snage da se vratim i pogledam je još jednom. Moj život je postao samo velika praznina.

U roku od par godina, živeo sam na teritoriji koja je trebalo pripadati teritoriju skoro 20 tigorva. Nikada više nisam sreo ni jednu ženku. Počeo sam se kriti. Moj progon je neprekidno trajao godinama. Prestao sam obeležavati teritoriju urinom i kandzama, jer me je to moglo koštati glave, a i čemu obeležavanje kad nije bilo drugih tigrova da mi ugroze posed.

I dalje se pitam, šta čovek može uraditi sa tigrovom kožom kad već ima svoju?

 

-Čemu mu ona može služiti, da je ogrne na sebe?Da je pojede?...   Ne razumem, šta je zapravo razlog za prekid vekovnog sporazuma između ljudi i tigrova, po kome smo se uzajamno poštovali živeći u miru i slozi.

Sibir- Zemlja leda, snega i smrznutog tla. Zemlja u kojoj je nekada živeo sibirski tigar.

Ljudi su ga zvali „Dar od boga“ !

 

Autor priče: Aleksandar Saša Latovljević

vlasnik bloga"Opstanak zaštićenih vrsta"

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

 2012-03-29

MORALNI PRINCIPI | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb