OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Kaspijska foka

amlramzes | 21 Mart, 2012 21:51

Kaspijska foka je jedini morski sisar pronađen u kaspijskom moru i nigde više na svetu.Na početku 20og. veka bilo ih je oko milion.Ova životinja je ikona ovog regiona i ključni je indikator za zdravlje kaspijskog mora,od  koga zavise hiljade ljudi.

Današnja populacija se smanjila za 90% i nastavlja da opada.Ovo more se suočava sa mnogim ljudskim pritiscima i ekološkim promenama.Potrebne su hitne mere očuvanja da se spreči nestanak ove ključne komponente kaspijskog ekosistema.

Poreklo kaspijskih i bajkalskih foka je još uvek predmet rasprave među naučnicima.
Smatralo se da su prstenaste foke izolovane na jezerima Ladoga,Sajma,Bajkal,i na Kaspijskom jezeru,gde su populacije artičkih prstenastih foka ostale bez izlaza na more u jezerima,kada se led od poslednjeg ledenog doba povukao pre oko 11.000 godina.
To može biti slučaj samo za foke na jezerima Ladoga i Sajma,koje se smatraju za podvrstu artičkih prstenastih foka.Međutim nedavna analiza mitohondrijalne DNK ukazuju da je poreklo bajkalskih i kaspijskih foka starije.Sada se smatra da ove dve vrste imaju zajedničko poreklo sa svim fokama u "grupi foka",i da su možda migrirale širom kontinenta do kaspijskog i bajkalskog jezera u kasnom pliocenu,odnosno pre 2-3 miliona godina.


Kaspisko more je nešto manje od 400.000 kvadratnih kilometara i to je najveće unutrašnje more na svetu.Slabo je slano.Na severu je plitki basen,hranjen vodama iz volge i uralskih reka,sa gotovo svežom slatkom vodom,dok su srednji i južni deo mora oko jedne trećine saliniteta okeana.Pošto je severni basen svega nekoliko metara dubok,i zamrzava tokom zime,čini odlično stanište foka sa svojim ledenim površinama na vodi.
Za razliku od drugih vrsta ove foke ne kopaju jazbine za mladunce jer obično nema dovoljno snega za to.

Glavni razlozi za pad populacije bio je neodrživ komercijalni lov tokom većeg dela 20og veka.Sovjetski savez-koji je uključivao i četiri od pet zemalja koje okružuju kaspijsko more(rusija,kazahstan,turkmenistan i azerbejdzan) smatrali su kaspijsku foku kao "vrstu za žetvu".Lovna evidencija pokazuje da su i mladunci i odrasle foke ubijani na desetine hiljada svake godine.Zapisi iz azerbejdzana ukazuju da je 1930.god. ubijeno između 7 i 12 hiljada ovih foka.Love se za njihov loj od koga se pravi ulje a odnedavno se ubijaju i zbog krzna mladunaca.Od raspada sovjetskog saveza,aktivni komercijalni lov je zaustavljen u kazahstanu,a nekadašnji brodovi za lov foka su postali zarđali duhovi njihove prošlosti.

Međutim Rusija (baš kao i Kanada svoje foke)i dalje smatra kaspijske foke kao vrstu za žetvu i nastavlja komercijalni lov na nekoliko hiljada foka uglavnom mladunaca,svake godine.
Lov manjih razmera se nastavlja i u drugim delovima kaspiskog mora.

Drugu važnu pretnju po kaspijske foke prestavlja lišavanje njihovog života od strane ribolovaca prilikom ribolova, u mrežama u koje se slučajno upetljaju i na kraju uguše,zatim bolesti,organohlornih kontaminacijama u lancu ishrane,koja izaziva neplodnost kod starijih ženki.Narušavanje kaspijskog lanca ishrane uzrokuje smanjenu dostupnot plena u kaspijskom moru za ove foke zbog preteranog ribolova i invazije meduza i gubitka staništa.U buduće klimatske promene spada i pitanje da li će doći do smanjenja ili nestabilnosti oblasti zimskog leda koji se koristi za uzgoj.

Ribolovci pri svom lovu misle da ubiju oko 500 foka godišnje duž Iranske obale svake godine,ali verovatno je taj broj mnogo veći u drugim manje dokumentovanim delovima mora. Epidemija virusa CDV(koji napada pse) je dijagnostikovan kao uzrok smrti nekoliko hiljada foka u 2000.oj i postoji zabrinutost da ovaj virus nastavlja da ugrožava populaciju. Količina DDT u kaspijskim fokama je relativno visoka,što je verovatno uzrok niskog nataliteta,koji je opao za 20-30% u protekloj deceniji.

Češalj-meduze Mnemiopsis leidyi,zapravo poreklom sa severozapadnog atlantika uspeva da napadne nove vode preko balastnih tankova broda.To je mesožder koji se hrani zoplanktonom i time podriva osnove za lanac ishrane u ne-prirodno okruženje.Do 90ih je već bio poznat po svojoj razornoj invaziji na crnom moru i dostigao predvidivo i do kaspijskog mora kasnih 90ih,verovatno preko balasta brodova koji putuju volga-don kanalom.Veruje se da ima najghore dejstvo na jugu kaspijskog mora gde češalj meduze uz intezivno ribarstvo smanjuje broj malih plavih riba.Gubitak staništa je pre svega zbog zbog ljudskog mešanja i ometanja,bilo zbog razvoja na obalama za stanovanje ili industrijske potrebe ili stradanja koja su prouzrokovali ribolovci i krivolovci.

Na osnovu istorijskog pada vrste,kontinuiranog pada populacije,kao i tekuće prirodne pretnje,kaspijska foka je sada klasifikovana kao ugrožena na IUCN crvenoj listi ugroženih vrsta od izumiranja.To znači da postoji veoma veliki rizik da će postati izumrla vrsta ukoliko se mere za očuvanje hitno ne realizuju.

Konzervacija
Prva mera očuvanja koju treba preduzeti je da se zaustavi svo namerno ubijanje kaspijskih foka.Trenutni jedini način da ruske vlasti zaustave komercijalni lov je da se ubede u stvarno trenutno brojno stanje populacije koja i dalje opada,i ne mogu da se održe ni sa skromnim komercijalnim lovom na njih. U ovom trenutku (2007)godišnje lovne kvote prelaze godišnje rađanje mladunaca,ove brojke je pokazalo istraživanje međunarodnog tima CISS,koji radi sa Darvinovim projektom da se ove cifre priznaju od strane regionalnih vlada.

 

Regionalni naučnici Darvinovog tima su već pokazali kolegama naučnicima da se foke ne smeju ubijati čak ni u naučne svrhe,jer za to postoji metoda koja ne zahteva ubijanje.To je nova metoda uzimanja tkiva bez povređivanja.
Ostala istraživanja stanja foka se vrše na već uginulim fokama u ribarskim mrežama ili od prirodnih uzroka.

U Iranu Darvinov projekat uči lokalne ribare kako da ne ubijaju foke uhvaćene u mreži, kao ranije.Primer gubitka staništa je primećen i u Azerbejdzanu.Vrhovi ostrva Zhilov i Šahova Kosa na Ašeron poluostrvu od 2006-2007 su postala mesta totalno napuštena od strane foka.Monitoring ovog dela ostrva sada beleži sve delatnosti foka u oblasti Ašeron kako bi se pokušalo utvrditi koje su to činjenice koje stoje iza gubitka staništa ,da bi se to moglo sprečiti i obrnuti u budućnosti.

Opšti plan za očuvanje kaspijskih foka(akcioni plan za upravljanje i očuvanje kaspijskih foka)je razvijen od strane Darvin tima.Ovaj plan je labavo zasnovan na sličnim multilateralnim planovima koji već postoje kao sporazumi za  Baltičko i Vadenovo more,a prihvaćen je krajem 2006god. kao radni plan od strane vladinih predstavnika u regionu.

 http://www.caspianseal.org/info

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2012-03-22 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb