OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Nosorog - Legenda o malenom rogu

amlramzes | 20 Mart, 2012 23:36


Nekada davno, u vremena pre nego što je čovek postao predator, postojao je kodeks časti...
 
 
Ljudi su se životinjama divili, smatrajući ih božanstvima. Bogovi koji su uzimali obličije životinja su oblikovali svakodnevni život ljudskih predaka. Ljudi su znali da ako povrede, šakala, slona, krokodila, majmuna i dr.-da mogu biti kažnjeni'.

Prvo od 5 pravila morala u budizmu je. "ne ubijaj ništa što je živo",
a prva od 4 plemenite istine "plemenita istina o patnji(duka)" u buzdizmu kaže: "postoji patnja u životu svih živih bića"...

Godina 2010. Vijetnamski nacionalni park"Cat Tien"-par sati pre katastrofe !
Duboko u stoletnoj šumi dva starca još uvek stoje visoko iznad šume, mudraci čiji koreni sežu duboko u zemlju iz koje su nikli.
Pre 20 miliona godina preci ovih stabala, pamte sam početak života jednog malenog stvorenja. Simpatičnog debelokošca, maskote šume.
Ljudi tada nisu hodali ovim šumama .A kad su najzad stigli, milionima godina kasnije, nazvaše ga"duša stvaraoca"-nosorog azije.

Drvo-starac od 180 godina koga su prijatelji zvali 'Nha^t '-što na vijetnamskom znači 'dug život' razgovarao je tiho ko što uvek radi u smiraj dana sa svojim dugovekovnim' prijateljem koji se zvao 'An' -na vijetnamskom'ispunjen mirom' .Ova dva drveta su bila najviša i najstarija u šumi.
 
 
 
Znala su sve tajne i priče iz prošlosti. Slušali su od svojih predaka kako je maleni nosorog preživeo razne nedaće: eksploziju uvek gnevnog Krakataua, koji se često ljutio ispuštajući lavu i pepeo hiljadama kilometara unaokolo, čak i vijetnamski rat, ali sada su ovi starci' ozbiljno zabrinuti za svog malenog prijatelja, koji je uvek veselo trčkarao ispod njihovih krošnji, donoseći vesti s drugog kraja šume.

Postojalo je nešto na glavi njihovog prijatelja, nalik zacepljenoj grani, što su ljudi jako želeli za sebe.Starci su ga zvali "Phuoc" što znači srećko', s obzirom da je on bio jedini nosorog koga su uspeli videti poslednjih meseci.

-An, sunce polako zalazi, nadam se da je srećko našao sigurno skrovište, reče Nha^t svom prijatelju, koji je ove večeri delovao neobično zabrinut.
 
-Navikao sam na tog mališu, uvek me oraspoloži svojim dobroćudnim pogledom, odgovori mu An.
Ali večeras mi korenovi čudno trne.
Imam loš predosećaj. Nisam osetio trnjenje u ovim starim žilama još od kako su lovokradice ubile srećkove roditelje.

-Sećam se, jadničak je jedva uspeo pobeći!
Možda bi se trebalo meditacijom povezati s ostatkom šume i proveriti od naših rođaka iz istočne šume jeli srećko bezbedan.
 
Nha^t i An umiriše tokove strujanja energije kroz svoje stablo. Stade i vetar, čak su se i njihove grane umirile. Sada se cela stoletna šuma polako povezivala i postajala jedno biće, koristeći drevnu veštinu spajanja energije, koja je skoro potpuno bila zaboravljena i koja nije korišćena skoro 4000 godina.
 
 
 
Pročistili su svoj duh do stanja apsolutnog mira, stanja izvan ovog vremena i prostora.

Osećam pse ! -reče Nha^t, ljudi su stigli u šumu. Psi će ga' goniti, lov je počeo.
Dva najstarija drveta su zapravo nosila tajnu drevne veštine povezivanja i sa prirodom u celosti.
 
Tada An tužno prozbori, kako je osetio suzu koja je pala iz Phuocovog tj.Srećkovog oka na zemlju. Suzu straha za život koji mu je majka priroda podarila još kada je stvarala njegove pretke pre 20 miliona godina.
 
On je samo jedan dobroćudni i veseli,bezazleni stvor, koji voli sve oko sebe, čak i ljude koje ne razume. Ne shvata zašto mu oni žele zlo. Zašto oni hoće da on umre zbog tog malenog rogića na njegovoj glavici.
 
Ovo drveće je moglo da se poveže direktno sa nebom, zemljom, vodom, drugim živim bićima, samo ne sa čovekom. Čovek je se nekako otrgao od prirode i zatvorio svoj um za ovu drevnu veštinu, koja je još u ljudima.
 
Spava duboko zakopana u ljudskom umu.
 
Nha^t i An zamoliše vetrove da donesu kišne oblake, kako bi mokra zemlja sakrila mirise poslednjeg nosoroga vijetnama, koje psi prate.
 
I tako je samo nebo počelo da se moli za život srećka, jer nije moglo dopreti do zaključanog uma ljudi. Ljudi izgleda više ne pripadaju prirodi otrgli su se od nje..
 
 
 
Vetar je šibao prizemnim granama po licima lovokradica, kiša je jako pljuštala, nebo se otvorilo, temperatura je naglo pala. Ali ,Nha^t i An su u svojim korenima sve više osećali zadihana pluća malenog srećka, osećali su čak i njegov unezvereni pogled u natrag. Pogled u kome su videli iznenadni bljesak. Pucanj je odjeknuo širom šume. Ostarelom drveću više nije trebala drevna veština da otkriju šta se desilo.

Telo poslednjeg vijetnamskog debelokošca je palo zemlji.
 
Svo drveće u šumi je moglo osetiti krv koja se slivala iz srećkovih rana. Rog je bio već odsečen. Ostao je samo nemi pogled njegovih otvorenih očiju koje su pitale "zašto,kome sam ja naneo zla ikada?"
 
Vetar je stao, čitava šuma se umirila. Više nije imalo nikakve svrhe. Ovo je bio verovatno poslednji put da se šuma spojila u jedno biće, jer odavno kruže glasine da će i ona' uskoro biti cela posečena. Dva drveta-mudraca znaju to, ali se plaše da kažu mlađem drveću, baš kao što su znali da će se ubice srećkovih roditelja pre ili kasnije vratiti i po njega. -Uvek se vrate.
Ali sada nemaju više po ŠTA da se vraćaju.!

"Phuoc" je se vratio majci prirodi, njegova žrtva je jedna od poslednjih opomena ljudima. Ako se ljudska bića uskoro ne vrate prirodi koja ih je stvorila, ta ista priroda će se pre ili kasnije povezati u jedno. Čitava priroda na celoj planeti zemlji postaće jedno. I kada se planeta probudi uzeće nazad ono što joj pripada...

Nekada davno,u vremena pre nego što je čovek postao predator, postojao je kodeks časti...

Priča je posvećena javanskom nosorogu, vrsti koja je inače u Vijetnamu već izumrla,jer je 2010 ubijen poslednji primerak ove životinje, kada je nađen odsečenog roga u nacionalnom parku Cat Tien.
 
 
http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna
 
2012-03-27 
 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb