OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

UGROŽENE VRSTE

amlramzes | 05 Mart, 2012 20:36

Kriterijumi za proglašenje vrste ugroženom

Direktno, crvena lista i njen program imaju za cilj da identifikuju vrste kojima je zaštita najneophodnija i da oceni indeks globalne narušenosti biodiverziteta, odnosno raznolikosti flore i faune.
 
Crvena lista, koju je formirala IUCN, jeste globalni prikaz statusa ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Posredno, ona ima za cilj da nam ukaže na smanjenje biološke raznolikosti, na to koji su problemi sa kojima se suočava zaštita životne sredine i na vrste kojima su potrebni programi zaštite. 
Najčešće, jednom u 10 godina (ili ukoliko postoje uslovi, jednom u 5 godina) grupa stručnjaka ocenjuje da li su ispoštovani svi kriterijumi za ocenu ugroženosti biljnih i životinjskih vrsta. Lista se stalno menja i proverava, tako da ona trpi stalne promene, dobija nove oblike, format i informacije.
Na osnovu kriterijuma, svaka od vrsta može da uđe u jednu od navedenih 8 kategorija:

1. EX - izumrli
2. EW - iščezli u prirodi
3. CR - krajnje ugroženi
4. EN - ugroženi
5. VU - ranjivi
6. LR - niska verovatnoća opasnosti
7. DD - bez dovoljno podataka
8. NE – neopredeljen

1. Izumrli - za vrstu se kaže da je izumrla samo u slučaju da ne postoji osnovana sumnja da je i poslednji primerak te vrste mrtav. U ovoj kategoriji se mogu naći mnoge vrste koje su nedavno izumrle, bez obzira na uzrok njihovog nestanka.

Između ostalih, tu se nalaze i karipska morska medvedica lat. Monachus tropicalis, velika njorka lat. Pinguinus impennis, Dodo lat. Raphus cucullatus i mnoge druge.

2. Vrsta koja pripada kategoriji iščezli u prirodi, jeste vrsta za koju se zna da opstaje samo kao naturalizovana populacija i nalazi se daleko van granica njenog prethodnog mesta naseljavanja. Takođe, tu spadaju i vrste koje opstaju u zatočeništvu ili u kulturi. Osnovni pokazatelj dobija se na osnovu pretraživanja terena na kojima te vrste egzistiraju, u određenim periodima godine.

Tu spada divlji konj lat. Equus ferus.

3. Ukoliko vrsta ima najveći stepen verovatnoće da će u veoma bliskoj budućnosti nestati u prirodi, onda ona spada u kategoriju krajnje ugroženi. Da li vrsta ima dovoljno visok stepen verovatnoće izumiranja, procenjuje se na osnovu sledećih kriterijuma: ukoliko se u poslednjih 10 godina ili tokom poslednje tri generacije, brojnost populacije smanjila za najmanje 80%, ukoliko je rasprostranjenost vrste ograničena na površinu manju od 100 km2, ukoliko se uoči izrazita fragmentacija populacije ili pojava lokalnosti, ekstremno kolebanje prostora u kojem se vrsta pojavljuje ili njegovo smanjivanje tokom dužeg perioda vremena, ukoliko opada kvalitet staništa i broj zrelih jedinki (populacija obuhvata manje od 250 zrelih jedinki, a procenjuje se da će u toku tri godine ili jedne generacije doći do produženog opadanja za najmanje 25%), ukoliko se proceni da je verovatnoća iščezavanja u prirodi veća od 50%, u narednih 10 godina ili u naredne tri generacije.

U ovu kategoriju spadaju vrsta sove Heteroglaux blewitti, antilopa iz centralne Azije lat. Saiga tatarica, korzikanski puž lat. Helix ceratina, vrsta kaktusa Mammillaria sanchez-mejoradae i mnoge druge.
4. Ukoliko postoji visok rizik da u bliskoj budućnosti vrsta nestane, ona spada u kategoriju ugroženi. Rizik od nestajanja se potvrđuje na osnovu sledećih kriterijuma: ukoliko u poslednjih 10 godina ili u toku tri poslednje generacije, došlo je do smanjenja brojnosti populacije za najmanje 50%, ukoliko vrsta zauzima prostor manji od 5.000 km2, ukoliko vrsta postoji samo na pet mesta, zatim ukoliko postoji produženo opadanje ili ekstremno kolebanje prostora na kojem se vrsta pojavljuje, opadanje kvaliteta staništa, broja subpopulacija i broja zrelih jedinki, ukoliko se procenjuje da će u narednih pet godina, odnosno naredne dve generacije, opasti broj jedinki za najmanje 20% ili ukoliko je utvrđeno da populacija obuhvata manje od 2.500 zrelih jedinki, ukoliko se sve jedinke nalaze u jednoj subpopulaciji, odnosno ako je uočeno produženo opadanje broja zrelih jedinki i promena strukture populacije i ukoliko se proceni da je verovatnoća nestajanja vrste u prirodi veća od 20% u narednih pet generacija, odnosno 20 godina.

U ovu kategoriju spadaju tigar lat. Panthera tigris,  veliki panda lat. Ailuropoda melanoleuca, snežni leopard lat. Uncia uncia, velik broj kitova i delfina i mnogi drugi.

5. Kategorija ranjivi obuhvata vrste koje se suočavaju sa visokom verovatnoćom nestajanja u prirodi. Vrsta pripada ovoj kategoriji ukoliko je brojnost populacije opala za najmanje 20% u poslednjih 10 godina, veličina prostora na kojem se vrsta pojavljuje manja od 20.000 km2, ukoliko postoji vrsta na samo pet mesta i dolazi do produženog opadanja ili kolebanja prostora na kojem se ona pojavljuje, zatim ukoliko populacija broji manje od 10.000 jedinki, a procenjuje se da će doći do produženog opadanja za najmanje 10% u narednih 10 godina, ukoliko populacija broji manje od 1.000 zrelih jedinki ili je usko rasprostanjena - na ispod 100 km2 i ukoliko je procena da je verovatnoća da će u narednih 100 godina vrsta iščeznuti 10% ili više.

U ovu grupu spadaju Albatrosi lat. Diomedeidae, južnoamerički močvarni jelen Blastocerus dichotomus i drugi.

6. U kategoriju vrste sa niskom verovatnoćom opasnosti spadaju tri grupe: a) vrste zavisne od zaštite (CD) jesu one koje bi bile uvrštene u neku od gore pomenutih kategorija ukoliko bi došlo do okončanja programa očuvanja i zaštite; kod njih postoji mala verovatnoća izumiranja, ali su ipak zavisni od programa zaštite. Tipičan predstavnik je vrsta brazdenog kita lat. Balaenoptera bonaerensis, b) vrste koje su skoro ugrožene (NT) jesu one vrste koje nisu uvrštene u program zaštite, ali se nalaze blizu kategorije osetljivih; ovde spadaju Belovrati valabi lat. Macropus parma, žaba sa kljovama lat. Adelotus brevis i druge, c) poslednja briga (LC) jesu one vrste koje nisu specifikovane kao zavisne od zaštite, ni kao skoro ugrožene.

7. Vrste bez dovoljno podataka jesu vrste koje nisu uvrštene ni u jednu kategoriju, jer ne postoji dovoljno podataka o stanju populacije, abundaciji i arealu.

Tu spadaju vrsta morskog konjića let. Hippocampus reidi, vrsta ajkule Aculeola nigra, aloja lat. Aloe comosa i mnoge druge.

8. Ukoliko vrsta još nije podvrgnuta proceni statusa zaštite na osnovu kriterijuma, ona spada u kategoriju neopredeljeni.

Vrlo je zabrinjavajuća činjenica da je više od 50% vrsta svake od klasa kičmenjaka klasifikovano u neku od kategorija ugroženosti. Još strašnije je što je situacija naročito alarmantna kod biljnih vrsta. Ukoliko se posmatraju sve vrste koje su ikada postojale, može se reći da je oko 99% vrsta živih bića na Zemlji izumrlo. Međutim, većina tih vrsta je izumrla tokom pet velikih izumiranja, izazvanih nekom velikom prirodnom katastrofom, pri čemu je svako od tih izumiranja istovremeno predstavljalo i kraj za neko geološko razdoblje. Uprkos svemu, pretpostavlja se da je razdoblje, u kojem trenutno živimo, najplodnije razdoblje života na zemlji.
 
http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna
 
2012-03-05 

Komentari

amlramzes

amlramzes | 27/03/2012, 17:41

Ako vas muči word prekopirajte tekst prvo u notepad pa onda u word.
Mada ja zaista nisam ništa primetio, upravo sam ovaj tekst prekopirao u word i sve je ok.

pozdrav!

Odlicno je

ne zelom da kazem svoje ime | 27/03/2012, 13:27

suuuuuuuuper je samo kad se kopira na word ostaje crna pozadina iza teksta

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb