OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Kraljevski pingvini

amlramzes | 26 Januar, 2012 16:44


Mrvljenje santi leda već značajno utiče na razvoj kolonija ove vrste pingvina koje se uglavnom naseljavaju na Anktarktiku.

Ukoliko globalna tepmeratura poraste za 2 stepena Celzijusa, stručnjaci smatraju da bi oko 40 odsto kolonija ovih pingvina moglo nestati.

 

Kraljevski pingvin (Aptenodytes patagonicus) predstavlja drugu najveću vrstu pingvina, odmah posle carskih pingvina. Ova vrsta sadrži dve podvrste — Aptenodytes patagonicus patagonicus i Aptenodytes patagonicus halli; podvrsta patagonicus živi u južnom Atlantiku, dok halli živi u ostalim delovima.


Kraljevski pingvini narastu do visine od oko 90 cm i težine od 11 do 16 kg. Izgledom liče na carske pingvine, ali se lako raspoznaju po jasno izraženoj narandžastoj šari u gornjem delu grudi. Takođe, imaju duži kljun i vitkiji stas od carskih pingvina.Kao i većina pingvina, kraljevski pingvini imaju takozvanu slanu žlezdu, preko koje izbacuju višak soli iz organizma, i koja im se nalazi odmah iznad očiju.

Kada dovoljno odrastu, mladi pingvini se organizuju u velike grupe, „krešee“ (fr. crèche). Njihovi roditelji tada mogu slobodno da idu za hranom, pošto oko krešea uvek ostaje i nekoliko odraslih pingvina da ih čuva.

U vodi, prirodni neprijatelji kraljevskih pingvina su kitovi ubice i morski leopardi. Na kopnu, najveća opasnost vreba od ptica grabljivica, čiji glavni plen predstavljaju jaja i mladunci ovih pingvina.

Kraljevski pingvini su odlično prilagođeni životnoj okolini, karakterističnoj po ekstremnoj klimi podantarktičke oblasti. Da bi održali toplotu, ovi pingvini su razvili 4 sloja perja.Spoljni sloj je mastan i ne propušta vodu, za razliku od npr. perja patke. Unutrašnji slojevi služe za toplotnu izolaciju. Kad se tek rode, mladunci nemaju spoljni sloj perja, i zbog toga ne mogu da plivaju dok ne dostignu zrelost.Pored toga, pingvini imaju vrlo dobro razvijen sistem "prenosa toplote" u perajima i nogama. Arterijska krv koja dolazi u ekstremitete velikim delom prenosi toplotu na venoznu krv koja se iz njih ohlađena kreće prema telu i greje ju pre nego što uđe u njega, tako da se gubitak toplote smanjuje na minimum.



Pingvini su vrlo popularni kod ljudi, uglavnom zbog svog uspravnog, kao ljudskog, položaja i zbog gegajućeg načina hoda. Takođe, ljudi vole pingvine jer ih se pingvini ne boje, za razliku od većine ptica. Pingvini se ne boje čoveka i istraživači im lako prilaze. Razlog je verovatno istorijski slabo prisustvo čoveka kao grabljivca u predelima njihovih staništa. Pingvini uglavnom čuvaju udaljenost od oko tri metra, što je i granica koja se turistima obično nalaže da ne prelaze; ako pingvini sami, međutim, priđu bliže, što se često događa, nema potrebe za udaljavanjem.

 

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2012-02-15 

Zaštićene VRSTE SVETA | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb