OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Bonobo (Pan paniscus) II deo

amlramzes | 25 Januar, 2012 00:28

 

Vanessa Woods-Australijska naučnica koja se posvetila izučavanju Bonobo primata  

Kada bonobo nadu neki novi izvor hrane ili neko hranilište, provala oduševljenja obicno dovodi do opšteg seksa, za cega se pretpostavlja da smanjuje napetosti i omogucuje mirno hranjenje.
Reproduktivna stopa kod bonoba nije veca od one kod obicnih šimpanza. Ženke bonoba nose i doje svoju mladuncad pet godina, a sposobne su radati svakih pet ili šest godina. U poredenju s obicnim šimpanzama, nakon radanja se ženkama bonoba vraca genitalni ciklus bubrenja mnogo ranije, što im omogucava povratak seksualnim aktivnostima u njihovom društvu. Takode, ženke bonoba koje su sterilne ili premlade za razmnožavanje isto ucestvuju u polnim aktivnostima.

Ženke su mnogo manje od mužijaka, ali moglo bi se reci da se nalaze na višem društvenom položaju. Agresivni susreti izmedu mužijaka i ženki su retki, a mužijaci su podnošljivi prema mladima i dojencadima. Društveni položaj mužijaka odražava položaj njegove majke, a veza izmedu sina i majke obicno ostaje snažna i nastavlja se kroz citav život. Iako društvene hijerarhije postoje, rang ne igra baš toliko istaknutu ulogu kao u društvenim zajednicama ostalih primata.Bonobo su aktivne od zore do mraka i žive po obrascu spajanja-razdvajanja: pleme od njih stotinak razdvojice se u male grupe tokom dana dok su u potrazi za hranom, a zatim se opet skupljaju pre spavanja. Spavaju na stablima u gnezdima koja izgrade. Za razliku od obicnih šimpanza, za koje se zna da love majmune, Bonobo su primarno vegeterijanci, iako nekad pojedu i inskete a primeceno je da ponekad love manje sisare kao što su veverice.



Bonobo mogu uspešno proci proveru samosvesti prepoznavanjem u ogledalu. Komuniciraju prvenstveno glasom, iako znacenje njihovog oglašavanja u ovom trenutku još nije poznato; medutim, izraze njihovih lica u stanju smo razumeti, kao i neke njihove prirodne pokrete rukama poput, na primer, poziva na igru. Dva bonoba, Kanzi i Panbanisha naucila su vokabular od oko 400 reci koje mogu otipkati služeci se posebnom tastaturom leksigrama (geometrijskih simbola) i odgovarati na iskazane recenice. Neki, poput bioeticara Petera Singera, tvrde da ih ta postignuca svrstavaju medu bica s "pravom na opstanak i život" koje pravo ljudi, teoretski, priznaju svim osobama.

Oko 10.000 bonoba nalazi se jedino u vlažnim šumama južno od reke Kongo, u Demokratskoj Republici Kongo u središnjoj Africi. Oni su ugrožena vrsta, kako zbog nestajanja njihovog staništa tako i zbog lova na njihovo meso ("bushmeat"), aktivnosti koja je naglo ojacala tokom sadašnjeg gradanskog rata zbog prisutnosti teško naoružanih milicija cak i u zabacenim "zašticenim" podrucijima kao što je Nacionalni park Salonga. Do danas je u životu ostalo ne više od nekoliko hiljada bonoba. To je samo deo opšteg trenda izumiranja covekolikih majmuna
 Genetska slicnost bonoba, njihova srazmerna retkost,i njihova samosvest namecu moralni i naucni imperativ njihovog ocuvanja i zaštite od zlostavljanja i istrebljenja. U ovom trenutku bonobo šimpanze se još uvek mogu loviti do istrebljenja od ljudi koji jedu njihovo meso.

Pocevši od 2004. godine, neke zabrinuti krugovi proglasili su preko nekolicine naucnih i ekoloških mrežnih stranica krizno stanje za te covecije rodake. Organizacije kao što su WWF, Africka organizija za divljac i druge, pokušavaju usmeriti pažnju na krajnju opasnost koja preti ovoj vrsti. Neki predlažu da se osnuje rezervat u nekom stabilnijem delu Afrike ili na nekoj ostrvskoj lokaciji poput Indonezije. Na tako razmeštenim bonobama mogla bi se vršiti neinvazivna medicinska istraživanja bez puno opasnosti i neugodnosti.

http://sh.wikipedia.org –Vikipedija na SrpskoHrvatskom jeziku

2012-02-02

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb