OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Green Peace

amlramzes | 30 Oktobar, 2011 13:22

 

Sigurno ste čuli za organizaciju pod imenom Grinpis, [u originalu, na engleskom jeziku - Greenpeace] i za njihove aktivnosti u cilju očuvanja prirode i životinja širom planete.Smatramo da ova organizacija zaslužuje pažnju svakoga ko se iole interesuje za očuvanje prirode i životinjskog sveta. Ispričaćemo vam kako je sve započelo i šta je to što Greenpeace čini najjačom međunarodnom organizacijom za zaštitu prirode i životinja.

1969. godine Komisija za atomsku energiju Sjedinjenih Država izvodi nuklearnu probu na malom ostrvu Amčitka u blizini Aleutskih ostrva. Kako je ta oblast bila i ranije poznata po zemljotresima mnogi su se plašili da će nuklearna eksploija izazvati novi zemljotres. Pet godina ranije to područje je bilo epicentar zemljotresa koji je `poslao` razorne talase sve do obala Japana. Na dan nuklearne probe okupilo se oko deset hiljada demonstranata i blokiralo granicu između Sjedninjenih Država i Kanade tražeći odustajanje od probe. Vlada Sjedinjenih Država je ignorisala zahtev i izvršila atmosfersku nuklearnu probu pa čak najavila još jednu iste godine.1970. godine osnovan je Komitet protiv talasa [Don`t Make A Wave Commitee] koji je za cilj imao sprečavanje izvršavanja sledeće nuklearne probe. Osnivači su bili Paul Cote, student prava, Jim Bohlen, nekadašdnji ronilac i radar-operater u Mornarici S.A.D., Irwin Stowe, advokat, Patrick Moore, student ekologije i socijalni radnik Bill Darnell. Darnell je bio najveštitiji sa rečima pa je uzeo da smisli naziv koji bi najbolje odslikavao orijentaciju ove organizacije ka očuvanju cele Planete i protivljenje nuklearnom oružju. Tako je nastalo ime Greenpeace.

Brodom Phyllis Cormack kapetana John-a Cormack-a uputili su se ka ostrvu Amčitka kako bi uz miran protest prisustvovali nuklearnoj probi. Posada je brojala deset članova. Stowe i Cote su ostali na kopnu, prvi koordinirajući pritisak na političare i podršku javnosti a drugi zbog učešća na Olimpijskim igrama. Ovaj protest izazvao je veliku pažnju javnosti u Kanadi i Sjedinjenim Državama mada je međunarodnu popularnost Grinpis dostigao tek sa sledećim poduhvatom.

 

Naredna velika akcija odigrala se godinu kasnije, kada su se aktivisti Greeneapce-a brodom Vega uputili ka području koje je Francuska koristila za nuklearne probe, koralnom grebenu Moruroa u Južnom Pacifiku.
Pritisci iz javnosti dovode do prvih rezultata. 1972. godine Komisija za nukearnu energiju Sjedinjenih Država odlučuje da prestane sa nuklearnim probama na ostrvu Amčatka. Ostrvo je nešto kasnije proglašeno za zaštićenu zonu za ptice. 1975. godine i Francuska prekida vršenje atmosferskih nuklarnih proba na Pacifiku nakon protesta aktivista Greenpeace-a na mestu probe.

Od samog početka je pristup Greenpeace-a borbi za svoje ciljeve bio da svojim smelim akcijama privuku što veću pažnju medija. Aktivisti su tako vozili gumene čamce i postavljali se između kitova i njihovih lovaca, dok su alpinisti u njihovim redovima postavljali ogromne natpise preko centralnih zgrada u velikim gradovima ostavljajući vlasti i neodgovorne korporacije da besno škrguću zubima. Medijski rat je dobijan na svakom koraku pa je broj pristalica rapidno rastao.

Hodanje po živcima moćnika je nažalost imalo i svoje tragične posledice. 1985. dogodilo se tragično potapanje tada glavnog broda Greenpeace-a - Rainbow warrior-a. [Ratnik duge, porinut 1978. u Londonskoj luci, ime dobio prema `ratnicima duge` koji su, prema predanju indijanaca, predodređeni da Žemlju spasu od ekološke katastrofe]. U akciji sprečavanja Francuske da vrši nuklearne probe na koralnom grebenu Moruroa, Ratnik duge se spremao na polazak u Oklandskoj luci na Novom Zelandu. U noći 10. jula pod palubom broda odjeknule su dve eksplozije a teško oštećeni brod je potonuo. Većina posade je uspela da se izvuče na suvo ali je fotograf Fernando Pereira u pokušaju da izvuče svoju opremu izgubio život. Ekplozije su bile podmetnute. Usledila je opsežna istraga koja je doprla sve do vrha Francuske države. Otkriveno je da su bombe podmetnule osobe iz Francuske armije. Ostavku je podneo Ministar odbrane Francuske Charles Hernu dok je iz vojne službe otpušten Admiral Pierre Lacoste, šef Francuske Obaveštajne Službe.

 

1985. potopljeni Ratnik duge [gore] danas ima svog naslednika Rainbow warrior-a 2 porinutog 1989

Ironično, tragedija Greenpeace-u donosi ogroman publicitet i znatno povećanje broja pristalica, finansijera i samim tim i broja akcija na terenu. Greenpeace u narednim godinama proširuje svoje delovanje i postaje svojevrsna `savest` Planete kada je u pitanju očuvanje prirode i ugroženih životinjskih vrsta. Danas Greenpeace ima 2.8 miliona aktivista, predstaništva u 41 zemlji sveta i predstavlja najveću neprofitnu organizaciju ove vrste. Greenpeace finansiraju članovi i aktivisti dok se donacije država ne prihvataju. `Sama organizacija nema stalnih saveznika ili stalnih protivnika i funkcioniše sasvim nezavisno`. U ovom delu Evrope, najbliža kancelarija nalazi se u Češkoj koja je otvorena pre čak šesnaest godina.

Glavne aktivnosti danas su usmerene u nekoliko glavnih pravaca. Kako je Greenpeace globalna organizacija, usmerava svoje napore prvenstveno na najveće opasnosti koje prete planetarnom biodiverzitetu i prirodnoj okolini. Kampanje su usmerene na:

1. Zaustavljanje klimatskih promena
2. Zaštitu starih šuma, tzv. `pluća Planete`
3. Zaštitu okeana
4. Zaustavljanje lova na kitove
5. Zaustavljanje genetskog inžinjeringa
6. Zaustavljanje nuklearne opasnosti
7. Eliminisanje toksičnih supstanci iz upotrebe
8. Suprotstavljanje globalizaciji u trgovinskom smislu

U svojoj 34 godine dugoj istoriji ova organizacija je zabeležila toliko uspeha da zaslužuje da bude primer svakom ekološkom pokretu ili društvu za zaštitu životinja. Spisak svih zvaničnih pobeda koje je Greenpeace izvojevao protiv nesavesnih, neodgovorinih država i zakona je veoma dug. Detalje [na engleskom jeziku] možete pročitati na ovoj adresi.

Red je da osim gorenavedenih pomenemo i neke druge značajne događaje na koje je aktivnost Greenpeace imala velikog uticaja.

1983. godine na Međunarodnoj Konferenciji o radioaktivnom otpadu, održanoj u Londonu, pozvane zemlje članice da zaustave odlaganje nuklearnog otpada u more.

1992. Proglašena međunarodna zabrana masovnog izlovljavanja ribe.

1994. Nakon višegodišnjeg napora za uspostavljanje Atlantskog `skloništa` za kitove, koje traži Francuska potpomognuta Greenpeace-om, Svetska komisija za lov na kitove [World whaling commission] usvaja predlog.

1996. Sporazum o sveopštoj zabrani izvođenja nuklearnih proba usvojen od strane UN.

1997. Greenpeace dobija nagradu UNEP-a za konstruisanje frižidera koji ne koristi gasove štetne po ozonski omotač. Izum je dobio ime Greenfreeze, zeleni frižider.

1998. Shell Oil, jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu, konačno pristaje da svoju naftnu platformu Brent Spar dopremi na kopno i reciklira je umesto da je potopi u okean kako je ranije planirano. Greenpeace je vodio ovu kampanju od 1995.

1999. Međunarodni zakon Morskog suda [International Law of the Sea Tribunal] vladi Japana naređuje da prestane sa `eksperimentalnim` izlovljavanjem severnomorske tune sa plavim perajama.

2001. Posle puno godina pregovaranja, informisanja nadležnih i svakojakih pritisaka u javnosti, u Ujedinjenim Nacijama je konačno usvojen globalni sporazum o potpunom eliminisanju iz upotrebe visokotoksičnih organskih supstanci. [Persistent Organic Pollutants]

2002. Evropska Unija potpisuje Protokol iz Kjota. Iako zasluge nisu samo na Greenpeace-u, njihovo lobiranje u najvišim krugovima imalo je izuzetno značajan doprinos. Nažalost, da bi ovaj sporazum imao uspeha neophodno je da ga potpišu Sjedninjene Države i Rusija koje to još uvek nisu učinile, prvi jasno odbijajući njegovu ratifikaciju a drugi navodno prihvatajući ga a zatim, pod raznim izgovorima, izbegavajući njegovo potpisivanje.

2002. Vlada Brazila proglašava moratorijum na izvoz plemenitog drveta mahagonija posle razotkrivanja velikih razmera ilegalne seče i trgovine ovim drvetom. Greenpeace svojim aktivnostima širom sveta stalno proverava da li se moratorijum poštuje.

2003. Deni, pleme domorodaca iz Amazonskih šuma, proslavilo je uspešan završetak osamnaestogodišnje borbe za zabranu seče drveća na teritoriji na kojoj žive. Aktivisti Greenepeace-a pomogli su da se označi eko-koridor na 3.6 miliona hektara zemlje.

Februar 2003. Uz pomoć Greenpeace-a održane najveće antiratne demonstracije u istoriji. Procenjuje se da je protiv rata u Iraku demonstriralo oko 30 miliona ljudi širom sveta.

Februar 2003. Ogranak McDonalds-a u Danskoj popušta pod pritiskom i prvi uvodi u svoje restorane rashladne i klima uređaje koji ne koriste gasove `staklene bašte`.

 

 

Borba protiv kitolovaca

U 2004. godini stupila je na snagu i Stokholmska konvencija zasnovana na zakonu UN o zabrani korišćenja mnogobrojnih otrovnih pesticida i dioksina koji nastaju u proizvodnim procesima koji uključuju hlor, kao i materija koje nastaju u velikim postrojenjima za spaljivanje smeća. Pored toga, Greenpeace je 4. februara ove godine oslobođen tužbe za klevetu od strane kompanije koja važi za najvećeg svetskog zagađivača - Esso mobile. Sud u Francuskoj je korišćenje simbola dolara umesto slova `s` tj. E$$O proglasio za slobodu govora.



Na kraju će se neko sigurno zapitati čemu ovaj tekst? Zašto Životinjsko carstvo pridaje veliki značaj organizaciji koja u našoj zemlji nema čak ni svoju kancelariju? Ekologija ne poznaje.granice a svi mi kojima je stalo do očuvanja prirodnog blaga moramo se ugledati na svetle primere upornosti i hrabrosti.
Možda izlizano zvuči ali nam je Planeta samo jedna. Mi drugu nemamo.
Peace. Greenpeace

(preuzeto sa)http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/greenpeace.php

 

Na snimcima možete videti besomučno ubijanje kitova i preteranu seču Amazonskih šuma što su jedni od najvećih zločina protiv prirode koji nam nemogu doneti nikakvog dobra ali nam mogu mnogo naštetiti. (autor bloga)2011-10-30

Grinpis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grinpis (Greenpeace)
Gpi-logo-rgb green-large.png
Osnovana 1971, Vankuver, Kanada
Mesto delatnosti Globalno
Cilj Zaštita životne sredine
Metod nenasilna akcija, lobiranje, istraživanje
Veb stranica www.greenpeace.org
Grinpis (engl. Greenpeace ) je međunarodno udruženje ekoloških aktivista koje je osnovano u Vankuveru (Kanada) 1971. godine. Udruženje je nastalo da bi sprečilo SAD da isprobavaju nuklearne uređaje na Aljasci. Ciljevi organizacije su se potom okrenuli ka zaštiti životne sredine i ona je postala poznata po kampanjama protiv lova na kitove, nekih vrsti ribolova, globalnog zagrevanja, uništavanja prašuma, nuklearne energije i genetički inženjering. Grinpis ima nacionalne i regionalne kancelarije u 42 države sveta, a sve one su potčinjene međunarodnoj kancelariji sa sedištem u Amsterdamu. Grinpis se finansira od donacija pojedinaca. Procenjuje se da postoji oko 2,8 miliona donatora.
Struktura
Grinpis je globalna organizacija koja se sastoji od Međunarodnog Grinpisa (engl. Greenpeace International) sa sedištem u Amsterdamu i 27 nacionalnih i regionalnih kancelarija koje deluju u 41 državi. Ove nacionalne i regionalne kancelarije imaju autonomiju u pronalaženju sponzora za njihove delatnosti.Nacionalne i regionalne kancelarije podržavaju mrežu pokretnih lokalnih volonterskih grupa. Lokalne grupe učestvuju u kampanjama u njihovoj sredini, ali učestvuju i u važnijim kampanjama i protestima bilo gde u svetu. Milioni simpatizera koji nisu organizovani u lokalne grupe, podržavaju Grinpis novčanim sredstvima i učešćem u kampanjama kao obični građani.
Grinpisove nacionalne kancelarije
Nacionalne i regionalne kancelarije

Grinpis je prisutan u sledećim državama i regionima (mart 2007):

Argentina, Australijsko-Pacifički region (Australija, Papua Nova Gvineja, Solomonova Ostrva, Fidži), Belgija, Brazil, Grinpis Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Bugarska, Slovenija, Srbija, Crna Gora i BiH (bez stalno prisutnih kampanja u poslednjih pet država)), Grčka, Indija, Italija, Japan, Jugo-istočna Azija (Filipini, Indonezija, Tajland), Kanada, Kina, Luksemburg, Mediteranski Grinpis (Izrael, Kipar, Liban, Malta, Turska, Tunis), Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Nordijski Grinpis (Danska, Norveška, Finska, Švedska), Rusija, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Holandija, Čile, Češka Republika, Švajcarska i Španija.

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

(blog "Opstanak zaštićenih vrsta")

 2011-10-30

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb