OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

 svet polarnih medveda

Beli ili polarni medved (Ursus maritimus) je medved koji naseljava Arktik. Najveći je kopneni mesojed na svetu - većina odraslih mužjaka teži od 450 do 1000 kilograma, dok su ženke skoro duplo manje. Krzno je gusto i providno, i često je krem belo obojeno. Stoga obezbeđuje životinji efikasnu kamuflažu prilikom lova, međutim, koža je zapravo crne boje. Beli medvedi imaju kratak rep i malene uši kako ne bi izgubili višak toplote, kao i relativno malu glavu i izduženo zaoštreno telo pogodno za plivanje.

Kao morski sisar, beli medved se adaptirao životu na zemlji, ledu i u vodi.U svom okruženju je vrhunski predator - uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije.
Beli medvedi su ranjiva vrsta. Neki naučnici i klimatolozi veruju da će opadanje polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja imati presudnu negativnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka

Polarni medved je moja omiljena zivotinja-ne samo zbog svog velicanstvenog izgleda nego i zbog otpornosti na ekstremne uslove prezivljavanja u surovom okruzenju.Nazalost to okruzenje je danas ozbiljno dovedeno u pitanje.
Ovde mozete procitati sve o ovim zivotinjama,nacinu ishrane,osobinama,razmnozavanju,stepenu ugrozenosti i drugim info.

Mužjaci belih medveda inače mogu težiti dva puta više nego sibirski tigar,a mere 2,5-3,3 metara u dužinu. Kada se uspravi, odrastao mužjak je visok 3,35 metara. To je otprilike kao visina slona. Odrasle ženke su za polovinu manje od mužjaka i normalno teže 250-400 kilograma i mere 1,9-2,1 metara. Polni dimorfizam  kod belih medveda je veoma izražen i na drugom je mestu u životinjskom svetu posle morskih lavova. Po rođenju, mladi teže  600-700 grama. Najkrupniji polarni medved je bio ogroman mužjak koji je težio 1102 kg. Ustreljen je u severozapadnoj Aljasci 1960. godine.

Krzno belog medveda je bele boje i obezbeđuje dobru kamuflažu i izolaciju. Sa godinama može da postane žuto. Krzno radi po principu staklene bašte - pretvara sunčevu svetlost u toplotu koju upija medveđa crna koža. Tvrda dlaka na jastučićima šapa pruža izolaciju na ledu.

Beli medvedi postepeno menjaju dlaku od maja do avgusta međutim, za razliku od ostalih arktičkih sisara, oni se ne presvlače u tamnije krzno tokom letnjih meseci radi kamuflaže. Dlaka ispod krzna takođe potpomaže izolaciji: ona zagreje telesnu temperaturu za 10°C i nevidljiva je za infracrvene fotografije jer ne odaje skoro nimalo toplote, samo su njuška i dah vidljivi. Kada se drži u toplijim uslovima, dlaka medveda postaje svetlo zelena. To je zbog algi kojima dlaka tokom toplih uslova predstavljaju odličan dom.

Spoljašnja dlaka je 5-15 centimetara debljine. Međutim, na prednjim nogama mužjaci imaju značajno dužu dlaku koja raste sve dok medved ne napuni 14 godina. Ova osobina nagoveštava da predstavlja oblik zavođenja ženki, nalik lavljoj grivi.

Polarni medvedi su se razvili iz mrkih medveda grubo pre oko 200 hiljada godina. Fosili pokazuju da su se, pre 10 do 20 hiljada godina, zubi kutnjaci belih medveda značajno izmenili nego kod onih od mrkih medveda.

Studija objavljena 1996. godine je otkrila da mrki medvedi sa takozvanih AVS ostrva u Aljasci dele najbližeg zajedničkog pretka sa belim medvedima nego sa bilo kojim drugim mrkim medvedima na svetu.
Veruje se da se beli medvedi mogu naći širom Arktika. Najjužnija tačka njihove postojbine je Džejmsov zaliv u Kanadi, dok severnije od 88. stepena populacija opada. Procenjuje se broj medveda između 20.000 i 25.000.

Beli medved je najkrvoločniji predstavnik porodice medveda (Ursidae) i verovatnoća je da je jedini koji bi na čoveka gledao kao na plen. Hrani se pretežno fokama, pogotovo prstenastim fokama koje buše rupe u ledu kako bi došle do vazduha, ali će loviti sve što može da pojede: ptice, glodare, krabe, beluga kitove, mlade morževe, s vremena na vreme i mošusna goveda ili irvase. Ali, irvasi i mošusna goveda lako mogu da mu pobegnu jer se pregrejava brzo. Polarni medvedi su izuzetno moćni predatori, i retko kad se usuđuju da napadnu odrasle morževe koji su duplo teži od njih, dok je bilo slučajeva da se i ovo desi. Ljudi i kitovi ubice su jedini neprijatelji belim medvedima.

Iako su većinom mesojedi, ponekad pojedu bobice, korenje i kelp alge u kasno u leto. Poseduju ukupno 42 zuba u čeljustima koji reflektuju njihov karnivorni način ishrane. Očnjaci su duži i oštriji nego kod mrkih medveda. Zubna formula je:
3.1.4.2

3.1.4.3

IUCN je u maju 2006. godine svrstala bele medvede kao ugrožene životinje 

Beli medvedi su odlični plivači, što im omogućavaju prednje šape koje imaju opnu između prstiju. Viđani su u otvorenim arktičkim vodama čak 96 kilometara udaljeni od kopna. Ponekad provedu pola svog vremena na plovećim santama leda. Beli medvedi imaju 12 cm debelo salo koje je odličan mehanizam za plovnost i kao izolacija od hladnoće. Sposobni su da trče brzinom od 40 kilometara na čas na kratkim razdaljinama.

Polarni medved predstavlja jednog od velikog broja članova crvene liste, odnosno, vrsta kojima preti izumiranje. Istovremeno, on je neprikosnoveni vladar severnog dela zemlje. Ljudima koji su po prirodi izdržljivi, i koji su naselili okrutne krajeve Arktika, snažni lovac snežno bele bunde poznat je pod nazivom usamljena lutalica. Međutim, većina nas ovog impozantnog sisara zna pod imenom polarni medved. Polarni medved je najveći predator na zemlji. Posmatrajući ga kako samostalno preživljava u najneverovatnijim uslovima za život, najbolje se vidi da je on zaista čudnovata, usamljena lutalica.

U potrazi za hranom, jedinke koje žive samostalno, u stanju su da šetaju preko zaleđenih mora, kroz tundre obrasle mahovinom i plivaju i do 5000 kilometara. Pa ipak, istraživanja pokazuju da oni najčešće ostaju u granicama od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara od svog staništa.

Čak i pod ovim uslovima, oni su najrasprostranjeniji medvedi na svetu, u smislu teritorije koju naseljavaju. Naučnici pretpostavljaju da je razlog za njihovo naseljavanje ovako velike teritorije nepredvidivost pristupačnosti njihove omiljene hrane: foka. Kada su malo bolje godine, medvedi ne moraju da prelaze velika prostranstva da bi došli do svoje omiljene hrane. Međutim, tokom lošijih godina, ove tamne životinje sa svetlim šarama su veoma retke, nalaze se daleko i medvedi su prinuđeni da putuju mnogo više u potrazi za njima. 

Iako su oni odlični plivači, najčešće nisu dovoljno brzi da uhvate foku na otvorenom moru. Zato oni zimi puze do rupa u ledu koje su foke napravile. Kada foka izroni da udahne vazduh, a to mora da učini na svakih desetak minuta, polarni medved skoči i izbaci je iz vode. Međutim, ponekad, oni nisu toliko suptilni, već koriste mnogo direktnije metode. Udarajući led, oni lome njegov površinski sloj pokušavajući da uhvate foke koje se odmaraju ispod.

Beli medvedi plaćaju danak lova i promena u okolini, kao što je otapanje lednika usled globalnog zagrevanja. Sve veća je zabrinutost i za uticaj zagađivača, kao što su živa i druge toksične hemikalije na ove velike sisare. Ono što najviše zabrinjava je činjenica da su one već dospele do lanca ishrane Arktika. Zbog toga, naučnici drže pod budnim okom preko 40.000 medveda koji žive u Kanadi, Rusiji, na Aljasci, Grenlandu i u Norveškoj. Opasnost od uništavanja ekosistema takođe predstavlja pretnju, jer ono može dovesti do problema sa proizvodnjom hrane i manjka pijaće vode.

Kako stručnjaci predviđaju, ukoliko se topljenje leda u polarnim predelima nastavi ovim tempom, broj polarnih medveda će se do 2050. godine smanjiti za dve trećine, a najkasnije do 2100. godine, oni će potpuno nestati. U tom slučaju bi na kraju 21. veka, jedino moguće prirodno stanište belih medveda bili kanadska arktička ostrva i zapadna obala Grenlanda.

Spretni su pa se mogu popeti na ledene stene i preskočiti četiri metra široke pukotine na ledu. Odlični su plivači a u vodu se bacaju na glavu kao psi.Ispod vode se mogu zadržati više od dve minute,tako što otvore oči i zatvore nos.

Medveđa udvaranja počinju početkom proleća a najintenzivnija su u aprilu.U to vreme mužjaci traže ženke koje više nemaju mladunce.Samo jednom u tri godine ženka donosi mlade na svet napuštajući one prethodne.Medvedica je plodna samo nedelju dana.Tokom novembra i decembra medvedi mogu iskopati neku vrstu brloga u snegu.Većinom su to mesta na južnim padinama gde vetar nanosi više snega.U tim brlozima skotne ženke provode puno vremena.Mladunci dolaze na svet slepi,gluvi sa jako nežnim krznom.Mladunci mogu biti teški od 400 - 900 grama.Tokom prva dva meseca u brlogu dobiju težinu od 10 - 15 kilograma a krzno postaje sve gušće. Kada napune osam meseci, već su teški preko 45 kilograma. Majka ih doji 2 godine i u tom razdoblju uče kako loviti.U surovim arktičkim uslovima prve godine preživi samo 50 % mladunaca.Polnu zrelost dostižu u razdoblju od 5 do 6 godina. Kad ženke prođu 20 godina njihova plodnost se smanjuje.

Geološki topografski institut SAD je dokazao da danas na Aljasci 42% mladunaca dostigne starost od 12 meseci, za razliku od pre 15 godina kada je 65% mladunaca tu starost doživelo.

       ZANIMLJIVOSTI O POLARNIM MEDVEDIMA:       

Severni medved pri trčanju noge blago zakrivi u obliku slova "O" a prsti su okrenuti prema unutra.To mu pomaže da pri kretanju održi ravnotežu na klizavoj i zaleđenoj površini.Glatke i klizave padine medved savladava spuštajući se niz njih po snegu na stomaku raširenih nogu.     Jeste li znali?
*Crni vrh njuške severnog medveda može se videti na udaljenosti od 10 km.
*Kad se medved prikrada plenu,prekriva vrh njuške prednjim šapama da ga plen ne opazi prerano.
*Severni medved može razviti brzinu do 40 km/h,ali će ga takva trka vrlo brzo iscrpiti.
*Uobičajna brzina hodanja polarnog medveda iznosi 3 - 6,5 km/h.
*Polarni medved na kopnu nema prirodnih neprijatelja,ali ga u vodi napadaju morževi koji mu se približavaju od dole i koji mu svojim kljovama mogu rasporiti stomak,a još opasniji su kitovi ubice.
*Beli medvedi imaju posebno dobro razvijen njuh. Mogu nanjušiti uginulog kita na udaljenosti od 30 km,a pronaći će i sklonište foka i do 1 metar ispod površine snega.

VEST IZ RUSIJE:

 vest-  Ministarstvo prirodnih resursa i ekologije Rusije utvrdilo je strategiju za očuvanja belog medveda. Cilj strategije je utvrđivanje zašto nestaju beli medvedi, stvaranje uslova za biološko očuvanje te vrste i minimiziranje čovekovog uticaja na njihovo istrebljenje.

"Poslednjih godina zbog otapanja arktičkog leda, izazvanog promenama klime i osvajanjem Arktika, opstanak belih medveda je ozbiljno ugrožen. Zato je bila potrebna priprema prve nacionalne strategije za očuvanje najvećih grabljivaca na planeti", rekao je direktor za očuvanje prirode Svetskog fonda divlje prirode Rusije Jevgenij Švarc.

Beli medvedi žive uglavnom na plutajućim morskim santama, koje koriste kao poligon za lov na foke. Pošto se površina arktičkog leda umanjuje, oni moraju da izlaze iz prirodnih staništa i da se približavaju obali, gde postaju meta lovokradica. U ruskom delu Arktika, na Zemlji Franca Josifa i ostrvu Vragel obitava najmanje trećina belih medveda u svetu.                      

VEST:Polarni medved u utrobi ajkule
Globalno otopljavanje nije jedina pretnja s kojom će se narednih decenija suočavati polarni medvedi. Ove životinje, koje su od pamtiveka suvereni vladari severnih ledenih prostranstava, postali su hrana grenlandskih ajkula. Obe vrste životinja teže oko jedne tone, a životni vek ajkula znatno je duži - 200 godina naspram 25 godina koliko žive polarni medvedi.

Do ovog zapanjujućeg otkrića koje prenosi britanski „Indipendent“ došao je Kit Kovač, stručnjak za foke Norveškog polarnog instituta, kada je sa saradnicima pokušavao da otkrije šta je u kratkom vremenskom periodu pobilo veliki broj lučkih foka u arktičkom arhipelagu Svalbard. U utrobi jedne od uhvaćenih grenlandskih ajkula, koje su počinile masakr foka, pronašao je i ostatke mladog polarnog medveda.

 

Polarni led koji je počeo da se topi usled klimatskih promena sve više smanjuje prirodno stanište belih medveda, zbog čega će ova ugrožena vrsta u budućnosti biti primorana da sve više vremena provodi u vodi, prilikom prelaska sa sante na santu. S druge strane, sve toplija voda će privlačiti grenlandske ajkule koje će se premeštati ka severu, gde je sada carstvo polarnih medveda.  

Polarnim medvedima je neophodna ledena površina nad morem za lov na foke, njihovu glavnu hranu. Oni retko uspevaju da uhvate foku na moru ili na kopnu.
"Kako nestaje led, tako nestaju i polarni medvedi".
Naučnici ne veruju da bi smanjenje emisije štetnih gasova, koji izazivaju ovakav efekat, moglo da teče dovoljno brzo da se uskoro pomogne blim medvedima, koji su ugroženi pošto su najmanje 40.000 godina proveli na ovoj planeti. 

Nadamo se da cemo nasoj deci moci da pricamo o ovim velicanstvenim stanovnicima severa' ali ne tako sto ce zoo vrt biti njihovo jedino staniste.!

Šta bismo bez njih,zar treba da ostanemo sami na planeti? Opstali su hiljadama godina pre nas u neviđeno ekstremnim uslovima,a onda se pojavio covek- parazit na planeti .

'Oni imaju samo jednu porku: "Mi smo samo deo majke prirode zasto hocete da nestanemo,hocete li i nase staniste prisvojiti za svoje betonske stanove?" 

  "POSLEDNJI POLARNI MEDVED" PISAĆE JEDNOM

2011-10-29

19:20:2h

 http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:
amlramzes@gmail.com
opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Ajkula -Gospodarica mora
• NADEŠIKO DEVOJKE
• RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji
• Slonovi -zanimljiva priča
• Motivacija
• Plavi kit (priča o jednom kitu)
• Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti
• Svetski dan divlje flore i faune
• Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)
• Obaveštenje autora bloga

• Generalna [6]
• POSLEDNJA OAZA [11]
• EKOLOGIJA [30]
• Zaštićene VRSTE SRBIJE [40]
• Zaštićene VRSTE SVETA [85]
• ZAŠTITA ŽIVOTINJA [52]
• ZAŠTITA LJUDI [28]
• ZMIJE i VUKOVI [19]
• MORALNI PRINCIPI [15]
• Zanimljivosti [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom