Zanimljivosti o vukovima

04/01/2012

 

Ono sto niste znali... Koliko ima vrsta vukova? Postoje tri vrste vukova. Sivi vuk Canis lupus, Crveni vuk Canis rufus i Etiopijski vuk Canis simensis. Uz tri temeljne vrste vuka postoje i brojne podvrste sivog vuka. Koliko dugo vukovi žive? Vukovi prosečno žive 8 do 9 godina ( u divljini ). U zatočeništvu ponekad znaju doživeti i do 18 godina. Koliko se brzo vukovi kreću? Ako kaskaju kreću se od 8 do 16 km na sat. Ako trče mogu prevaliti i do 45 km na sat. Obično dnevno prevale oko 35 km u potrazi za hranom.

Koji su glavni razlozi smrtnosti u vukova? Većinom uginu zbog gladi, ali i u sukobima s vukovima iz drugih čopora u borbama za teritoriju. Uz ta dva glavna razloga smrtnosti manji deo spada i u mortalitet uzrokovan raznim bolestima i drugim činiocima. U područjima gde nema uticaja čoveka, ili je on minimalan, glavni uzrok smrtnosti vukova su drugi vukovi, čak do 70% od ukupne smrtnosti.

PROCENJUJE SE DA JE U SRBIJI GLAVNI UZROK SMRTNOSTI VUKA ČOVEK(99.0%).

Koliko zuba imaju vukovi? Vukovi imaju 42 zuba. Koliko se često vukovi pare? Vukovi se pare samo jedanput godišnje.Psi se za razliku od njih pare dva puta godišnje. Kada počinje sezona parenja? Sezona parenja može započeti već u ranom januaru pa sve do kasnog aprila, zavisno od klimatskih uslova gdje vukovi žive. Ukoliko žive u toplijim krajevima sezona parenja započinje ranije. Koliko mladunčadi imaju vukovi u jednom leglu? Obično 4 do 6 mladunca. Da li se samo majka brine za mladunčad? Ne. Svi članovi čopora se brinu za mladunčad, čuvaju ih i hrane.

Da li vukovi od rođenja znaju kako da love? Vukovima je svakako usađen prirodni instinkt za lov. Vukovi koji su rasli u zarobljeništvu za puštanje u divljinu naučeni su veštinama lova, ali im preživljavanje u prirodi zavisi od toga koliko su se naučili kloniti čoveka. Ali vukovi koji su rođeni u divljini svakako su naučeni od strane svojih roditelja veštinama lova. Kolika je jaka čeljust vuka? Pritisak vučje čeljusti iznosi 300 kg po cm2, što je dva puta jače od Nemačkog ovčara. Vukovi mogu smrviti velike kosti sa par ugriza. Koji je glavni vučji plen? U Srbiji su glavni plien vukova krupna divljač: jeleni, srne, divlje svinje, ali i ostali sitni glodari kao npr. zečevi.

Inače u SAD-u vukovi znaju uspešno uhvatiti i ogromnog bizona. Zašto vukovi žive u čoporima? Vukovi su društvene životinje. Zajednički život u čoporu koristi im radi lakšeg preživljavanja i pronalaženja hrane. Da bi lovili veliki plen, predatori moraju biti ili veliki skoro kao i plen (primer su zveri porodice mačaka), ali mogu biti i manji, pa loviti u čoporu (vukovi, afrički divlji psi), što je i razlog njihovog evolucijskog uspeha. Osim što mogu uhvatiti veći plen, zato jer su u čoporu, mogu veliki plen odmah i pojesti, odnosno potpuno ga iskoristiti. Hijerarhija u čoporu neutrališe agresivnost, smanjuje konflikte i donosi socijalni red. Kakva je socijalna struktura vučijeg čopora? Glavni i na najvišem položaju su alfa par: alfa mužjak i alfa ženka. U čoporu se razmnožava samo alfa par.

Beta vukovi su na nižem položaju od alfa vukova, a na najnižem položaju u čoporu se nalazi omega. Jezgro čopora čini jedan reproduktivni par vukova, dok su svi ostali pripadnici čopora, štenad i njihova starija braća, potomci tog para roditelja. Vukovi u čoporu putuju, love, hrane se i odmaraju, to jest, zajedno su tokom cele godine. Da bi sve te aktivnosti čopor uspešno sprovodio, u čoporu postoji relativno složena društvena struktura. Vučji čopor je hijerarhijski podeljen, gde roditeljski par vukova drži dominantan položaj, dok ostali pripadnici čopora međusobno grade odnose nadređenosti i podčinjenosti, po muškoj i po ženskoj liniji. Dominantan vuk ili vučica odlučuje kada će čopor ići u lov, gdje će biti brlog, a hijerarhijska struktura vidljiva je i kod hranjenja na plenu - podčinjeni vukovi jedu nakon nadređenih. Osim toga jaka dominacija, naročito po ženskoj liniji, onemogućava parenje podčinjenih članova, bilo međusobno ili sa jednim od dominantnih vukova. Tako u pravilu samo jedna vučica u čoporu može imati mlade, što je jedan od mehanizama samoregulacije veličine populacije ovog vršnog predatora. U isti mah je i sprečeno parenje u srodstvu.

Koliko je velik vučiji čopor? Veličina varira od veličine teritorije koju pokrivaju. Čopor može imati samo dva vuka, a može uključivati i do 20 jedinki. Najveći čopor ikada zabeležen brojio je 37 jedinki u NP Yellowstone u proleće 2002. Taj čopor podelio se je kasnije na nekoliko manjih čopora. Da li je istina da vukovi imaju jednog partnera celi život? Da, Vukovi često izaberu partnera za celi život. Ukoliko jedan od partnera ugine ili strada na bilo koji drugi način ponekad ga vuk koji je izgubio partnera zameni drugim partnerom. Zašto vukovi zavijaju na mesec? Vukovi ne zavijaju na mesec. Zavijaju kao znak svog prisustva, nakon što su ulovili plen ili kako bi se ponovo okupili. Ponekad zavijaju i u znak žalosti, kao kad je grupa lovaca poubijala šest vukova. Te noći ostatak čopora žalosno je zavijao duboko u noć… Kako vukovi komuniciraju? Vukovi komuniciraju na različite načine: - zavijanjem - režanjem - cviljenjem - lavežom - govorom očiju - ostavljanjem tragova (izmet, urin, grebanje po tlu). - govorom tela.

Da li je istina da vukovi napadaju ljude? Nikada nije dokumentovan ni zabeležen napad zdravog vuka na čoveka. Vukovi su po svojoj prirodi životinje koje izbegavaju bilo kakav kontakt s ljudima. Zapravo su poprilično stidljivi. Jesu li vukovi u srodstvu sa psima? Može reći da su današnji psi i vukovi u srodstvu. Sve pasmine pasa nastale su udomaćivanjem vuka u procesu koji je započeo oko prije 100000 godina, s time da je i kasnije dolazilo do povremenog mešanja sa vukom (Vila i sur. 1997). Tako danas smatramo da su pas (C. lupus familiaris) i vuk ista vrsta. Rod Canis još uključuje kojota (C. latrans) Neki se psi i danas mešaju sa vukovima pa tako postoje i hibridi između vukova i psa. Mešanjem ponekad dobijemo i novu pasminu - Češkoslovački vučji pas, koji je nastao mešanjem Nemačkog ovčara i vuka. U današnje vreme najčešće se za mešanje sa vukovima koriste Sibirski haskiji i Aljaški malamuti.

Jesu li Sibirski haskiji u bližem srodstvu sa vukovima od ostalih pasa? Nisu, iako su sličniji vukovima od drugih pasa, blizina njihova srodstva sa vukovima je ista kao i u drugih pasa. Jesu li vukovi uspešni lovci? Zapravo nisu. Vukovi imaju nizak procenat uspešnosti lova na svoj prirodan plen. Da bi ulov bio uspešan vuk mora testirati više životinja pre nego što pronađe pogodnu za ulov, a samo svaki deseti pokušaj lova završava i hvatanjem plena. Koliko dugo vuk može preživeti bez hrane? Danima, čak i nedeljama.

Jesu li vukovi krvoločni? Ne, to je jedna od predrasuda koja prati vuka kao prirodnog predatora koji se hrani isključivo mesom. Vuk napada i ubija svoj prirodni plen ne iz zabave, već zbog toga jer mu je to prirodom predodređeno za njegov opstanak. Zašto neki ljudi mrze vukove? Prvenstveno zbog straha. Ali i suparništva na mnogim područjima. Na primer: ukoliko uklonimo i zamijenimo vučiji prirodni plen (jelene, srne, divlje svinje), i na tim se područjima ljudi počnu baviti intenzivnim stočarstvom, vukovi će ubijati ovce i stoku kako bi mogli preživeti da se prehrane. A svakako je važno i suparništvo vuka kao prirodnog predatora i lovca koji je preuzeo njegovu ulogu i počeo smatrati divljač svojim prirodnim pravom, iako to pravo pripada prvenstveno vukovima i to još od davnina. Mržnja prema vukovima se svakako usađuje već u ranom detinjstvu u pričama za decu i bajkama u kojima je vuk redovno opisivan kao krvoločna i zla životinja.

http://www.golija.rs/index.php/flora-i-fauna/30-fauna-zivotinje/59-zanimljivosti-o-vukovima.html

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2012-04-01 

1 Comments Add your own

  • 1. MIMIKO  |  06/03,2012

    TREBAJU MI INFORMACIJE O TOME KAKO VUKOVI PREZIVLJAVAJU U JESEN

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


About

Aleksandar Latovljević

Dobro došli na moj blog. Ovo je mesto gde vladaju principi, gde moral, poštovanje i ljubav prema drugim ljudima, bićima i prirodi nije samo prazna fraza. Ovo je “lična karta” onoga što ljudi čine jedni drugima i svetu oko sebe.
Ovaj blog je nastao kao skroman pokušaj, potrebe da se promeni svest ljudi o našem odavno ugroženom okruženju i da se na jednom mestu opiše više tema, a akcenat se stavlja na zaštitu prirode, životinja i ljudi.
Potrebna nam je mudrost, požrtvovanost i zelja za učenjem, zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali: Mahatma Gandi, Stiv Irvin i Čarls Darvin. Vreme je da shvatimo da smo deo prirode, da zavisimo od nje i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život -koji osećaju bol, patnju, ljubav, radost...baš kao i ljudi.

od autora:Aleksandar Saša Latovljević

kontakt:

opstanak.zasticenih.vrsta@gmail.com

https://www.facebook.com/pages/Opstanak-zaštićenih-vrsta/220224764820117?fref=ts

Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

ZAŠTITA LJUDI

ZAŠTITA PRIRODE

ZAŠTITA ŽIVOTINJA

Feeds